Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу. Ако Бог да, сабраћемо се 19. јуна 2021. код Шаранове јаме.

 

НАМЕРНА СИЛА: Пре 19 година НАТО почео ударе на Српску у којима је побио преко 100 цивила (ВИДЕО)

Датум објаве: среда, 3 септембра, 2014
Објављено у Остало
Величина слова: A- A+

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/otadzbinski_rat/nove/bombardovanje-srpske.jpg

ПАЛЕ – Пре 19 година, 30. августа 1995. године, у два часа и дванаест минута, почело jе НАТО бомбардовање Републике Српске у коме jе убиjено више од стотину цивила.

На положаjе Воjске Републике Српске, НАТО авиjациjа бацила jе укупно 1.026 бомби, од чега 708 вођених. Укупна тежина баченог експлозива износила jе око 10.000 тона.

НАТО jе у акциjи под називом „Намерна сила“ користио радиоактивну мунициjу, уз „обjашњење“ да она треба Србе у БиХ да „доведе за преговарачки сто“. Напади су траjали до 14. септембра.

За бомбардовање Хаџића, Вогошће, Илиjаша, Јахорине, Пала и Братунца, мjеста коjа су била под контролом Воjске Републике Српске, НАТО jе користио осиромашени ураниjум, а од његових последица умрло jе наjвише бивших становника општине Хаџићи, коjи су се, након потписивања Деjтонског споразума, преселили на подручjе Братунца.

На братуначком гробљу, само четири године након бомбардовања, сахрањено jе око 400 људи, од коjих jе већина боловала од неке врсте карцинома.

И многи страни воjници, коjи су боравили на овим подручjима у току и након бомбардовања, данас имаjу сличне здравствене проблеме.

Првог дана операциjе на небу изнад Пала, у окршаjу српске ПВО и авиона Алиjансе, коjи су мештани посматрали са улица, око 17.00 часова ракетом „земља-ваздух“ оборен jе француски „Мираж 2000″.

Авион jе пао 20 километара jугоисточно од Пала, а два пилота спасила су се катапултирањем.

 

 

НАТО авиjациjа jе 9. септембра 1995. године почела да делуjе и на системе противваздушне одбране на северозападу Републике Српске.

Напади су прекинути 12. и 13. септембра због лошег времена, а 14. септембра постигнут jе договор да Воjска Републике Српске повуче тешко оружjе из такозване Зоне безбjедности што jе и учињено закључно са 17. септембром.

„Намерна сила“ уследила jе двадесетак дана након пада Републике Српске Краjине. Када се погледа развоj догађаjа тог августа 1995. године, jасно jе да jе циљ био слабљење моћи Воjске Републике Српске, коjа jе била у знатноj борбеноj предности у односу на неприjатеља.

Истовремено са „Намерном силом“ покренута jе и НАТО акциjа „Мртво око“ чиjи jе циљ био онеспособљавање против-ваздушног система одбране Воjске Републике Српске. Том приликом бомбардован jе радар на Јахорини.

 

 

Повод за агресиjу НАТО пакта била jе експлозиjа на сараjевскоj пиjаци Маркале, коjа се догодила 28. августа 1995. године, а за коjу су оптужени Срби.

У извештаjу независне комисиjе из тог периода наведено jе да „не постоjе jасни докази да су гранате дошле са српских положаjа“, што jе потврдио лично и Јасуши Акаши, тадашњи изасланик генералног секретара УН за Балкан.

Тадашњи командант УНПРОФОР-а генерал Маjкл Роуз изjавио jе након инцидента да не може да се утврди одакле jе граната испаљена.

Руски пуковник Андреj Демуренко, коjи jе био командант руског миротворачког батаљона у Сараjеву и учествовао у истрази, изjавио jе да су Срби „неправедно били оптужени само да би НАТО имао повод за напад“.

Он jе истраживао случаj „Маркале“ на основу анализе коjу су направили Французи. Непосредно након гранатирања пиjаце у Сараjеву, обишао jе и место одакле су наводно гађали српски минобацачи. На површини од стотину метара, где jе требало да буде закопан наводни минобацач, ниjе било апсолутно никаквих трагова на трави.

Друго место, где су по француским прорачунима требало да буду српски минобацачи, било jе шумовито. Добро jе познато, обjашњавао jе тада Демуренко, да минобацачи не могу да гађаjу из шуме, jер гране могу да зауставе гранату.

Такође, и због зграда коjе окружуjу Маркале, граната ни случаjно ниjе могла стићи са српских положаjа.

Демуренко jе и у октобру 2012. године, као први сведок одбране на суђењу Радовану Караџићу у Хашком трибуналу, поновио да минобацачка граната на сараjевскоj пиjаци Маркале ниjе могла бити испаљена са положаjа Воjске Републике Српске.

„Маркале нису биле погођене минобацачком гранатом, то jе био терористички акт на улицама Сараjева“, рекао jе он на сведочењу.

Многи су jош тада тврдили да су снаге Алиjе Изетбеговића инсценирале, односно саме извршиле напад на сопствене цивиле како би изазвале Нато бомбардовање Републике Српске.

Московски историчар Константин Никифоров дошао jе до информациjа да у августу 1995. године Маркале нису гађане из минобацача, већ су, по сценариjу западних обавештаjних служби, ту крваву акциjу обавили муслимани, са jедне од суседних вишеспратница.

 

Генерал Ратко Младић посматра НАТО авионе

 

Али, упркос свим доказима и сазнањима, међународна заjедница jе оптужила Воjску Републике Српске и искористила то гранатирање као повод за бомбардовање.

 

Извор: Правда

Везане виjести:

15 година НАТО агресиjе: За jунаком се не плаче

NATO-UKRAJINA-RUSIJA ili NA ZAPADU NIŠTA NOVO

Државна дума Русиjе отворила изложбу фотографиjа посвећену агресиjи НАТО на СРЈ




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top