arrow up

Славко Васић из Адашеваца, преживели заточеник Јасеновца

Покушаћемо да изнесемо потресни део једне животне историје, кратку истину човека који пуне три године није носио звучно име – човек – јер то није био – не својом кривицом. Живео је под околностима где се људски живот није ценио – био је безвредан. Носио је само број као заточеник Јасеновца. Спасао се последњег дана из „фабрике смрти“, из страшног пакла, 1945. године, испред последњег крвавог обрачуна усташа над преосталим заточеницима, пред њихово безглаво повлачење и избезумљено бекство сипред јединица Народноослободилачке војске. Хтели су сваки траг и сведоке да униште, што им је само делимично успело. Славко Васић, ћурчија у кројачкој задрузи у Шиду, причајући отресну причу о ужасним неделима

О холокаустизацији српских злочина

Аутори који оцењују данашњи режим као „фашистички“ или чак и цело српско друштво као „фашистичко“, инсистирају на континуитету који постоји између некаквог „српског фашизма“ из четрдесетих, деведесетих и данас.  Пише: Слободан Антонић Већ сам писао о хиперболизацији српских злочина у овдашњем инверзном национализму. Као посебан облик тог малигног надувавања, јавља се њихова холокаустизација. Тако се злочини над Бошњацима изједначавају с Холокаустом, Сребреница с Аушвицом, Срби с нацистима, а Србија, поготово она деведесетих, с Хитлеровом Немачком. Тврди се да је „Србија током деведесетих највише приближила свој облик владавине оном суштинском, окорелом нацизму“ (Kрстић). Наводно је „Србија под Милошевићем у потпуности прихватила идеологију која је личила на нацизам. (…) Злочини српске државе и њених снага — сва њихова непочинства,

Јадовно, 12. мај 2006. године. Шаранова јама, свијећа и икона Богородице. (аутор Душан Басташић)

Немања Зивлак: Неопростиво

“Прађеда смо пренијели у гробље.” Рече ми брат а глас му јеца. “Шта смо се пута туда играли, око јаме; А нисмо знали, били смо дјеца?” И настави даље к`о да терет скида. “Знаш ону јаму што је била иза ђедовог зида? Што нам је ћаћа говорио често, Да не поганимо то свето мјесто. Причо је ђед док је још мога Да су у јаму четрдес’т и прве Крваве звијери, комшије наше Бациле нејач нашега села У одијелима са знаком усташе. Спустих се јуче, јадна ми мајка, На конопцима и снагом сељака А да видиш доље страве и јада К’о на вратима и предворју Ада. Кости и лобање, јао мени

ЗВИЈЕЗДА И KРСТ У ИВАНОВИЋ ЈАРKУ

Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето 2004, у завичају сам након дуго времена. Након прве комеморације на Вељуну и онога чувеног пишања Бисерке Легардић по костима ђедова наших, уз ријечи: – Могу пишати на мојој хрватској земљи гдjе хоћу!!!”. Прелазим поток. Ближим се споменику. Тешко је понекад повезати злочин и мјесто. Оне велебитске, јадовничке и остале јаме својим зјапљењем, претећим отворима некако су му ближе. Тко је могао клати у овој питомости? Исто тако под младим буковим лишћем на Петровој гори… у Метаљки, на Барин коси,

Носковачка Дубрава – мјесто страдања 69 дјеце са Козаре

Већ пет година одлазим у Носковачку Дубраву, тамо је „крвавог августа“ 1942. године одведено из збјега са Козаре 300 мајки са малом дјецом. 69 дјеце у доби од 3 мјесеца до 3 године никада се није вратило, умрло је од глади и болести и тамо сахрањено. Прије три године поставили смо нови споменик са именима и презименима дјеце, индентификовали смо наше жртве, што је веома важно, и осјенили их крстом. Да бих објаснио онима који нису били поставићу пар слика гдје се то страдално мјесто наших анђела налази. Само 150 км од Дубице, близу границе са Мађарском, налази се мјесто Носковачка Дубрава, које припада општини Чађавица код (Подравске) Слатине. Када

Усташки логори смрти – мјеста незапамћеног погрома

ПАШКИ ПАКАО Аутори: Борислав Остојић и Михаел Соболевски Слана jе камена пустиња на Пагу. Земље ни за шаку. Љети тамо сунце ужасно пржи, а нигдjе ни стабла ни грма. Тек понека травка. Нитко тамо ниjе никада становао, нити би пожелио. На жалост, тисуће заточеника тамошњег усташког логора – првог на подручjу тзв. Независне државе Хрватске – нису имале избора… Проглашење тзв. Независне државе Хрватске – 10. априла 1941. године – уз помоћ и благослов окупаторских сила, означило jе почетак ненародне власти коjа се већ од првих дана исказала у нашоj повиjести дотад незапамћеним терором над недужним људима. Битни фактори у остваривању концепциjе усташке државе биле су разрађене методе расне политике.

Момир Радић: Косово и Метохија – јуче, данас, сутра до права и правде (ВИДЕО)

Транскрипт реферата адвоката Момира Радића изложеног на конференцији за одбрану Космета у Народној скупштини Србије одржаној 19.08.2026. Поштовани, Због ограниченог времена изнећу предлоге који су у функцији одбране суверенитета Републике Србије, а сагласни су Резолуцији 1244 СБ УН, Повељи УН, Хелсиншкој повељи и Уставу Србије: —– * —– Косово и Метохија је део Републике Србије, обзиром на следеће правне акте: (1) Зато је потребно, преко Генералног секретара и Савета безбедности, инсистирати на демилитаризацији косовских Албанаца, односно свих њихових форми „војске“ и оглашавање ништавим војних споразума тзв. „Косова“ са Хрватском, Албанијом или другим државама које су учествовале у нацистичко-фашистичко-балистичко-усташкој агресији на Србију, вршењу злочина са обележјима кривичног дела геноцид против Срба 1941. године,

Душан Басташић: Јадовно је претеча Јасеновца

У време 85-те годишњице затварања озлоглашених логора смрти Јадовно, Госпић и Паг. Потомци жртава до данас нису достојно сахранили своје најмилије. Тог 21. августа 1941. свега око 2.000 преживелих стигло у Јасеновац. Поводом обележавања 85-те годишњице затварања логора смрти Јадовно, Госпић и Паг, председник Удружења Јадовно-Госпић-Паг Душан Басташић каже да је Јадовно било претеча озлоглашеног Јасеновца. Он је додао да потомке жртава радује да се коначно почело указивати на дан кад је затворен комплекс овог логора и кад је свега око 2.000 преживелих стигло 21. августа 1941. преко Јастребарског у Јасеновац. Басташић подсећа да су на железничку станицу Јасеновац стигли у 07.00, где су их личке усташе предале усташама из

Све бараке у Слани биле су ограђене бодљикавом жицом у неколико редова

На данашњи дан затворен логор Јадовно

English На данашњи дан 1941. године затворен је усташки комплекс логора смрти Госпић-Јадовно-Паг, који је био претеча озлоглашеног јасеновачког логора, подсјећају из Удружења “Јадовно” Бањалука. “Свега око 2.000 преживјелих стигло је 21. августа 1941. преко Јастребарског у Јасеновац”, рекао је предсједник овог удружења Душан Басташић. Басташић подсјећа да су заточеници на жељезничку станицу Јасеновац стигли у 7.00 ујутро, гдје су их личке усташе предале злочинцима из састава 17. усташке сатније. “Тек након сата претраживања и испитивања, истјерали су их из вагона, сврстали их два по два, повезали жицом и повели према логору, удаљеном од жељезничке станице око пет километара”, навео је Басташић. Он је рекао да је један од преживјелих

Saranova_jama.jpg

Милан Ружић: Ноћас звале су ме јаме

Ноћас звале су ме јаме, уста сам им запушио тамјаном и очи ослепео свећама. Сад сви полако, свако у своју јаму. Док је јама, биће и Срба што над њима, то у њима. Јама Капавица (Фото: Слободна Херцеговина) Ноћас звале су ме јаме – црне рупе српске историје. Обилазио сам их лак попут пера којим нису исписана имена свих оних који су у јамама заноћили занавек. У сваку сам главу протурио према онима који су своју у том мраку губили и љубио стене, палио свеће, сузама спирао прашину заборава са њих. Не знам да ли сте икада били близу тих јама, а неко ваш сигурно јесте ако сте српским именом

Др ОТО РАДАН

Др Ото Радан, свједок који је преживио логор Слану

Свједок који је преживио логор СЛАНУ Трагајући за материјалним подацима и не губећи наду да је под тучом невремена ипак нетко преживио, преко, сада већ покојног књижевника, Маријана Матковића, сазнао сам за импозантног времешног човјека кога сам таквим осјетио чим сам га угледао. У свом скромном загребачком стану, са јазавчерем крај ногу, сачекао ме правник др Ото Радан, сада пензионер. Копајући по паклу СЛАНЕ и упознавајући њену суровост, човјеку одједном постане невјероватним да сретне овако сталожена и самозатајна суговорника који је упркос свему што је прошао способан излагати оволиком академском мирноћом! А исти је СЛАНУ проживио од њеног првог до готово посљедњег дана! Испитујем, док га гледам, колико мора да

Ко је био Др Милан Булајић?

Др Милан Булајић је рођен у мјесту Вилуси код Никшића, (Краљевина Југославија), 6. септембра 1928. године. Умро је у Београду 29. новембра 2009. године. Био је међународни стручњак за геноцид, интернационални експерт за изучавање геноцида са гледишта међународног права, историчар и историограф геноцида, и југословенски дипломата у области међународних односа и међународног права. Др Милан Булајић је био покретач идеје и оснивач Музеја жртава геноцида, затим оснивач Фонда за истраживање геноцида, један од оснивача и први координатор Међународне комисије за утврђивање истине о Јасеновцу, као и замјеник председника одбора САНУ за сакупљање грађе о геноциду над српским и другим народима у XX вијеку. Био је покретач идеје, и заједно са

Фото Архива "Новости" Деца немилице убијана у логору у Јасеновцу

СЛOБОШТИНА 16.08.1941. – Мучеништво српске нејачи са Козаре

На подручје Славонске Пожеге у јулу 1942. допремљено је 155 вагона избеглица са Козаре. „По налогу бојника Лубурића с њима се има строго поступати, не смију им се давати пропуснице за кретање, изузев оних који су се пријавили за рад у Немачкој“, – каже се у једном усташком извештају. 155 wagons of refugees from Kozara were brought to the territory of Slavonska Požega in July 1942. „Under the order of major Luburić they are to be treated sternly. They are not to be issued passes for movement, except those that have applied for labor in Germany“ – stated in one of the Ustasha reports. Јасеновачке усташе су 16. августа 1942.

Јадовно: Заборављени геноцид

И мада jе Јадовно своjеврсна увертира за Јасеновац, концентрациони логор где ће већ пасти стотине хиљада жртава, свеjедно он остаjе заборављена епизода геноцида у 20. веку. Оно што jе учињено у Јадовну до данас ниjе добило ни стоти део пажње и осуде коjу су добили неоспорни злочини у Аушвицу и Треблинци.   Руски  Четрдесет хиљада лешева за 132 дана: Јевреjи, Роми, Срби (они у већини). Сада су овде живописна летовалишта, а 1941. године на обали Јадранског мора налазио се комплекс концентрационих логора Госпић-Јадовно-Паг коjи jе направило усташко руководство Независне Државе Хрветске, савезника и сателита нацистичке Немачке. Комплекс jе постоjао свега пола године, затим су га затворили италиjански фашисти, коjе су

Преживјела логоре на Пагу: Изводи из исказа свједокиње Наде Фојерајзен датог 8. септембра 1944.

»Зовем се Нада Фојерајзен (Nada Feuereisen ) рођена у Загребу, завичајна Церник – Чавле, удата, мајка двоје дјеце. Сада станујем у граду Бари у Италији, Виа Данте Алигиери 270/III к. 9. јула 1941. у Загребу била сам лишена слободе од усташке надзорне службе. Истом приликом лишен је слободе и мој муж и дете од 4 ½ г. Редарствени органи коју су дошли по нас оставили су кући стару ми мајку зато, што сам им дала извјесну количину новца. У Загребачком збору били смо задржани 4 дана. Шеф самога логора у Збору био је усташки дужносник Бараковић шеф жидовског одјела. У истом логору налазило се неколико усташа, који су нас малтретирали,

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Ово је истина

Пуне 23 године просторима Балкана и Европе кружи jедна густа, крвава лаж

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.