arrow up
Latinica | Ćirilica
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Latinica | Ćirilica
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Od „Za dom spremni“ do „Ubij Srbina“: Decenije anti-srpske mržnje koje Hrvatska nije iskorenila

3. septembar 2026.

Dok se Srbiji ovih dana ponovo drže lekcije o prošlosti, ratu i načinu na koji srpski narod treba da pamti svoje mrtve, u Hrvatskoj i dalje opstaju pojave koje su direktno usmerene protiv Srba — od ustaške simbolike i parola do pritisaka na srpsku manjinu. Najopasnije je što se deo tog nasleđa sve više prenosi na generacije koje ratove devedesetih nisu ni zapamtile. Nije potrebno tvrditi da svaki Hrvat mrzi Srbe. To nije ni tema ovog teksta. Tema je ono što je godinama vidljivo u hrvatskom javnom prostoru i što su, u velikoj meri, zabeležile i same hrvatske institucije. Tema su ustaški simboli. Tema je pozdrav „Za dom spremni“. Tema su

Pokolj u Gređanima i Čovcu

3. septembar 2026.

Da bi prikrila zločin nad Srbima u zapadnoj Slavoniji, Hrvatska je mnogim srpskim povratničkim prodicama za njihove ubijene članove 1991. godine priznala status civilne žrtve rata, uz obrazloženje da su ih ubili – “četnici“, a ne hrvatske paravojne grupe i vojnici?! U selu Gređani kod Okučana, u zapadnoj Slavoniji, 5. septembra 1991. godine pripadnici hrvatskih paravojnih formacija “Tigrovi“ izvršili su stravičan zločin nad desetinama srpskih civila i srpskim teritorijalcima od kojih se mnogi još vode kao nestali. Hrvatska paravojska upala je u srpska sela Gređane i Čovac nakon povlačenja bivše JNA na početne položaje na kanal Strug. U noći 5. na 6. septembar oko 22.00 časa paravojna grupa “Tigrovi” iz

Direktor sarajevskog ENERGOINVESTA svjedok Slane

2. septembar 2026.

Da su prognanici na Slanu stizali i iz Sarajeva svjedoči jedan od uglednih privrednika, koji godinama ni svojoj najbližoj okolini nije pominjao da je prošao paklene dane ovog logora. Danas je i on već pokojni, Emerik Blum. Svoju kratku izjavu o putu za Slanu dao je na zamolbu Orena Ružića, bivšeg partizana iz Paga koji se bavio historijatom Slane. Emerik Blum Emerik Blum: – »Uhapšen sam u Sarajevu 23. lipnja 1941. godine – kao komunista. Jedan mjesec su nas držali u zatvoru u Sarajevu. Nakon toga su nas postrojili u kolone i otpremili na željezničku stanicu gd‌je su nas utovarili na teretni voz. – Poslije tri dana stigli smo u

Bojan Vegara: Srpsko Sarajevo je tog ljeta `95 pobjedilo čitav svijet!

1. septembar 2026.

Prvu pobjedu nad NATO-paktom i njihovim avlijanerima zabilježili smo mi Srbi iz Srpskog Sarajeva ljeta Gospodnjeg 1995 godine. Prvo su napali muslimani sa četri svoja korpusa i podržani od strane NATO ariljerije sa Igmana.Imali su na raspolaganju samo na vanjskom prstenu oko 60 000 vojnika i unutrašnjem prstenu više od 70 000. Imali su 43 topa, 406 minobacača i 19 tenkova.Vojska Republike Srpske imala je 17 500 vojnika na prvoj liniji fronta, 41 top, 132 minobacača i 24 tenka.A Sarajevo je bilo ključ rata. Prvi dan su nam presjekli put između Semizovca i Srednjeg i zatvorili nas u totalni obruč. A onda smo ih potukli, da će to da pamte

General Mladić: Жivot, rat i nasleđe

1. septembar 2026.

Kad je jednom ušao u guslarsku pesmu, postao je legenda, koja, ma o kakvim zabranama da se radi, više nikada iz pesme neće izići. Legendi će narod oprostiti grehe, i hotimične i nehotimične. I kult Ratka Mladića bivaće među Srbima s vremenom sve veći. Nemanja Dević Kad je jednom ušao u guslarsku pesmu, postao je legenda, koja, ma o kakvim zabranama da se radi, više nikada iz pesme neće izići. Legendi će narod oprostiti grehe, i hotimične i nehotimične. I kult Ratka Mladića bivaće među Srbima s vremenom sve veći Kada je Ratko Mladić došao na ovaj svet, vodio se svetski rat, koji mu je sam odredio ime. Sam je

TO JE NAMA LIKA

31. avgust 2026.

Eto, došla sam ti Liko, došla na moju dedovinu, na moja dva roda, dva prezimena, dve krsne slave – Svetog Nikolu i Svetog Đurđa, dva imanja, dva kućišta i dva praga u korovu. I niko mi se nije obradovao… Niko me nije ni poznao… Piše: Gordana Dostanić „Došla sam ti, Liko! Da li sam domaćin ili gost?…“ – govori Olivera svoju priču nad prijebojskom jamom Golubnjačom. Meni je posle dugo odzvanjao u ušima samo taj početak njene priče o Lici: „Došla sam ti, Liko…! Došla sam ti, Liko…!“ Onda sam u sebi te reči šapatom ponavljala i pitala se zašto ih ponavljam i zašto sam joj došla. Kako mnogo radosti,

Pavle M. Babac: Velebitsko Podgorje (1941 – 1945.)

31. avgust 2026.

POSVEĆENO SVIMA KOJI SU U TOKU NOR-A 1941-1945. POLOЖILI SVOJE ЖIVOTE ZA ČAST I SLOBODU VELEBITSKOG PODGORJA, NJEGOVIM PREЖIVELIM BORCIMA KOJI SU GA NATAPALI SVOJOM KRVLJU I ONIMA KOJI SU IM NEPREKIDNO PRUЖALI SVESTRANU POMOĆ UMESTO POGOVORA Pisac Pavle M. Babac, godinama je radio na ovom rukopisu, neumorno prikupljao građu, razgovarao sa učesnicima i svedocima, istraživao naša i neprijateljska dokumenta. Sve je to radio zbog neizmernog poštovanja i ljubavi prema svom rodnom kraju. Patio je iskreno zbog tragičnih žrtava koje je podneo narod Šibuljine i čitavog Podgorja, i želeo da se njegova sudbina nikada ne zaboravi. Kao veliki patriota i rodoljub, radovao se zbog herojskog držanja ogromne većine naroda ovog

STRADANJA SRBA U SJENIČAKU NA KORDUNU POSLIJE „OLUJE“ 1995. GODINE

31. avgust 2026.

Hrvatski vojnici i civili su mesecima pljačkali po Sjeničaku. Najpre su odvodili stoku, a zatim odvozili pokretnu imovinu najpre traktore i automobile, a potom i poljoprivredne mašine i priključke. Na „red“  su došli namještaj, stolarija i električne instalacije. Na kraju su odvozili čak i kuće-brvnare. Desetak imanja imućnih i viđenijih Srba u selu su zapaljena čime je poslata jasna poruka da se ni ne pomošlja o povratku. Piše: Svetozar Dančuo Vjerujući da nikome nisu nažao učinili i da za ništa nisu krivi, a najmanje za rat, mali broj srpskih civila, svega nekoliko stotina, uglavnom starijih, ostalo je na „kućnom pragu“ na Kordunu u toku hrvatske agresije u avgustu 1995. godine.

Đurđica Dragaš: NEIZBROJANI

29. avgust 2026.

Mnogo nas je… mnogo više nego vas!! Pitate koliko nas ima,tražite nam imena…. Mi smo neizbrojani, bezimeni.Sa nama spavaju nerođena deca i presahle majčine grudi.Iza nas ostaše pusta sela,izgubljena stada i neuzorane njive.Iz naših kostiju raste trava po kojoj gazite.Iz naših očiju pobeže nebo pod kojim hodate. Naša je krv na klasju što zri u kasno leto, na kućnim pragovima gde nas nađoše zveri.Naš pepeo samuje na zgarištima. U svakom smo drvetu, listu, cvetu,u proleću što nas probuditi neće.U svakoj pahulji što se ledi na prozoru. Naša duša je u kamenu što ga bacate na nas,u svakoj gruboj reči,u zaboravu kojim nas ubijate ponovo. Al’ mi vas pratimo, nevidljivi, lagani,

Potresno svedočenje: Sa 14 sam odvedena u Jasenovac

29. avgust 2026.

Demirovac – Devet grobnih polja na području Donje Gradine kod Kozarske Dubice osam decenija opominju i kriju strašnu istinu o zločinačkom ustaškom pohodu pod okriljem Nezavisne Države Hrvatske. Tokom Drugog svetskog rata, u zloglasnom logoru Jasenovac na najmonstruozniji način ubijeno je 700.000 ljudi, među njima 500.000 Srba, 40.000 Roma, 33.000 Jevreja, 127.000 antifašista i 20.000 dece. Preživeli logoraši bili su svedoci stravičnih ubistava celih porodica. Milica Sekulić (87) iz sela Demirovac izgubila je brojne članove porodice. „To su bile strahote, neljudske, strašne. I sada kada se setim, plačem. Imala sam svega 14 godina kada sam dovedena u Jasenovac i svega se sećam. Dovedena sam sa majkom i sestrom.“ Pokušala sam

Do vječnosti, Generale! Narod pamti, Otadžbina te čeka

28. avgust 2026.

Nekoliko svijetlih slika iz djetinjstva i uspomena na Generala – uvijek su me tjerale da za njegovim tragom idem, kao i za očevim. Sva potonja propaganda nikad mi nije umrljala uspomenu na tog gorostasa, veličanstvenu ličnost, vojskovođu kakvog, recimo, jedna ogromna Rusija, nije imala od 1945 naovamo. Piše: O. Darko Ristov Đogo U dokumentima i svjedočanstvima koja sam sabrao izdvajaju se Generalov govor 12.5.1992, na dan osnivanja VRS. U njemu je sažeo svoj budući program: imamo dva puta – da se borimo i opstanemo ili da se predamo i propadnemo. Izabrali smo put borbe. U njoj je valjalo naći realne ciljeve i moguća sredstva. Tako je govorio i djelao General.

Pokret za odbranu KiM: Saopštenje povodom upokojenja generala Ratka Mladića

28. avgust 2026.

General i komandant slavne Vojske Republike Srpske, Ratko Mladić, umro je u haškom kazamatu. U besudnom tribunalu i njegovoj Prokletoj avliji bio je mrcvaren, i fizički i mentalno, petnaest godina. General Mladić nosio je na svojim leđima i vojni i postvojni (daleko od mirnodopskog) teret. Onaj prvi bio mu je mnogo lakši od drugog. Ako je rat završio kao pobednik, posleratno vreme mu je namenilo doživotno gubilište – najpre skrivanje u sopstvenoj državi, a potom montirani sudski proces u tuđini i, konačno, kazamatsku smrt. Generalov petnaestogodišnji boravak u mračnom Hagu sastojao se od sijaseta podmetanja, ucena i smutnji u režiji planetarnih kadija (dakle i tužilaca i sudija), tajnih službi i

Godišnjica brutalnog ustaškog ubistva 150 nedužnih i srpskog slikara Save Šumanovića

27. avgust 2026.

Sava Šumanović nema svoj grob. Počiva u jednoj od zajedničkih grobnica među hiljadama sremskih Srba, biranih za streljanje po ugledu među komšijama, po dobrom obrazovanju, po stvaralačkoj vrednosti, po pripadnosti veri. Danas je godišnjica brutalnog ubistva Save Šumanovića, jednog od najistaknutijih srpskih i jugoslovenskih slikara 20. vijeka. U Sremskoj Mitrovici, u noći između 29. i 30. avgusta, na prostoru uz staro pravoslavno groblje, mučeničku smrt je našlo oko 150 nedužnih muškaraca, žena i dece iz Šida, među kojima i četrdesetogodišnji slikar Sava Šumanović. Ustaške vlasti HDH su na tom mestu, tokom Drugog svetskog rata, sistematski i planski ubile više hiljada nedužnih civila, a najviše žrtava bilo je upravo tokom avgusta

Olivera Šekularac: Mi, nesabrani

26. avgust 2026.

Ko to prebrojava pretke jasenovačke, jadovničke, ili one koji ime po jamama i logorima ne dobiše, one samo Bogu znane? Da li ih broje po lobanjama, il’ po dušama? Glava mog dede, od 45 godina, jedva se držala uz telo… Ja je još uvek pridržavam. Šta se to broji, da l’ suze, jauci, vrisci, uzdasi, očenaši ili Bogu prizivi? Jesu li dečija srca na broju, il’ oči izvađene? Kakvi se računi svode? Je l’ koje je klase zemlja sa najviše prolivene krvi, il’ nebo sa tolikim dušama? Da se možda neko nije setio da izračuna da su nam zemlja, jame, reke svete, jer su najdragocenijim osveštane? Da l’ to neko

Trideset i jedna godina od nekažnjenih zločina nad srpskim civilima u Gošiću i Varivodama

26. avgust 2026.

Prošla je trideset i jedna godina od svirepih i do danas nekažnjenih ubistava srpskih civila u bukovačkim selima Gošić i Varivode, izvršenih u nedeljama nakon završetka hrvatske vojne akcije „Oluja”. ENGLISH Iako su žrtve bile isključivo stariji ljudi koji su ostali u svojim kućama verujući tadašnjim zvaničnim garancijama bezbednosti, hrvatsko pravosuđe ni tri decenije kasnije nema odgovor na pitanje ko je naredio i izvršio ove zločine. Zločin u selu Gošić kod Knina odigrao se 27. avgusta 1995. godine, kada je iz neposredne blizine, na kućnim pragovima i u dvorištima, ubijeno sedam meštana srpske nacionalnosti: Savo Borak (70), Vasilj Borak (68), Grozdana Borak (75), Marija Borak (81), Kosovka Borak (77), Milka Borak (75) i Dušan Borak (56). Mesec dana kasnije, 28. septembra 1995. godine, gotovo

NAJNOVIJE VIJESTI

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA