arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Цар Николај слао Србе да спасу отаџбину

18. септембар 2026.

Пре тачно 100 година наши сународници из царске Русије кренули на Солунски фронт и победили. У Велики рат кренуло је више од 60.000 добровољаца. Пише/Марко Лопушина Када је Аустроугарска објавила рат Краљевини Србији у границама ове монархије живело је око милион наших људи. Срби који су живели на подручју данашњих Аустрије, Мађарске, Хрватске, Босне, Словеније, али и у деловима Словачке и Чешке, дакле на подручју Аустроугарске, нашли су се у Првом светском рату присилно мобилисани на Источном фронту. Не желећи да ратују за Хабзбуршку монархију, а против словенске браће на Балкану и у Русији, многи Срби су се предали руским бригадама. Историчари тврде да је око 100.000 Срба из Аустроугарске

Саво Штрбац: Потрага за истином о (само)убиству Јованке Ратковић

17. септембар 2026.

И поред свих ових доказа, систем је одлучио да случај експресно затвори као самоубиство Пише: Саво Штрбац У архиви Документационо-информативног центра „Веритас” налази се једна наизглед штура административна порука Међународног комитета Црвеног крста из септембра 1996. У њој се породица нестале Јованке Ратковић званично обавештава да је потрага завршена, јер је према подацима хрватске полиције „тражена особа починила самоубиство вешањем”. Кратко, бирократски, хладно и привидно коначно. Случај је за систем архивиран. Међутим, када се отворе оригиналне, деценијама скриване странице увиђајне и медицинске документације из ратног августа 1992, иза те званичне констатације почињу да израњају велике нелогичности на логична питања. Ова питања већ 34 године муче Јованкину породицу, а у мени

Ратна стаза Зековића с Романије

17. септембар 2026.

Ратна историја Јована Зековића (1892–1983), сва је прилика, нема упоредиву. Прошао је 50 држава и половину сјеверне хемисфере да би се о Васкрсу 1918. обрео са српском војском на Солунском фронту, и дочекао да још дуго поживи у слободи некад поробљене отаџбине. Титов исписник je пет година пред крај свог овоземаљског вијека (1978) свом сину Млађену, који данас живи у Чачку, у магнетофон до појединости опричао како све то бјеше. Ево нечега од тог, скоро невјероватног, збитија… Младог сељачића из Бјелосављевића на обронцима Романије у данашњој општини Соколац, царске власти раселиле су послије атентата на Фердинанда у Српску Крајину, као и многе завичајце да би их што више одвојили од

Данас Свети Петар Дабробосански

17. септембар 2026.

Српска православна црква прославља данас Светог свештеномученика Петра Дабробосанског. Свештеномученик Петар /Зимоњић/, митрополит дабробосански, син је војводе и свештеника Богдана Зимоњића. Рођен је у Грахову 24. јуна 1866. године.  Монашки постриг примио је 6. септембра 1895. године. За епископа захумско-херцеговацког хиротонисан је и устоличен у Мостару 9. јуна 1903. године. Послије одласка у мировину митрополита дабробосанског Евгенија /Летице/ постављен је краљевским указом од 7. новембра 1920. за митрополита ове епархије. По избијању Другог свјетског рата, савјетовано му је да се склони у Србију или Црну Гору. Он је на то одговорио: “Ја сам народни пастир, те ме веже дужност, гдје сам дијелио добро са народом, да исто тако и зло

Почивај у миру Никола, брате наш јадовнички

17. септембар 2026.

Прошло је шест година како се упокојио Никола Лончина, најстарији члан нашег удружења Јадовно 1941. Рече ми његова супруга да је лежећи у кревету са високом температуром, затражио да му обуче бијелу кошуљу. Недуго након тога је уснуо и убрзо издахнуо. Са нама је био 22. августа 2020 године у манастиру Св. Архиђакона Стефана у Сланицима, на обиљежавању Дана сјећања на Јадовно 1941 – 2020. Мада је био дубоко загазио у 87 годину, није му било тешко да пође са нама и не спава двије ноћи. И тако од 2010. до 2020, једанаест година за редом. Када би нам се обраћао, слушали би га са пажњом. Говорећи јасно и гласно о

Године њихове и моје

16. септембар 2026.

Њихове године теку без њих, а моје са мном. Пише: Цвијета Радић Бројне прођоше. Њихове године одавно теку без њих. Све их је пресекао исти дан. Јованов четврти. Четврти му био од рођења. Нису му се имали кад дани преметнути у године. Као ни Милану. Он једва месец саставио. Први. Од тог дана, четвртог Јовановог и тек навршеног првог месеца Милановог, свима им се броје само године без њих. Сви нанизали једнак број. По томе су вршњаци. Моје године се још броје самном од оне прве кад свет плачом поздравих. Тада су се среле наше године и од тада теку заједно. Загрљене. Спојио их праотац наш коме имена нико не

ПРОБОЈ СОЛУНСКОГ ФРОНТА: 45 ДАНА ОД СОЛУНА ДО БЕОГРАДА

16. септембар 2026.

15. септембра 1918. године српска војска кренула је у пробој који ће за само 45 дана довести до ослобођења отаџбине. После Албанске голготе, повлачења преко Албаније, опоравка на Крфу и готово две године проведене на Солунском фронту, српска војска дочекала је тренутак који је чекала. 15. септембра 1918. године почео је пробој Солунског фронта. За српске војнике то није био само почетак једне офанзиве. Пред њима је био пут кући. Пут ка Србији. Од голготе до новог јуриша Српска војска се од децембра 1916. године налазила на утврђеним положајима у области Могленских планина. После свега што је преживела, није престала да постоји као војна сила. Напротив. Током 1917. и прве

Хроника темељно припреманог злочина

16. септембар 2026.

Јасеновац је место које је постало синоним националне трауме. Али без сећања и на жртве на осталим стратиштима, будуће генерације неће моћи да сагледају трагедију и размере злочина над Србима у НДХ Пише: Марко Лакић Јасеновац је најстрашнија српска реч. То је била фабрика смрти на балкански начин. Брутална и примитивна. Потпуна супротност немачкој индустрији смрти која је била педантна, административна и хладна. Јасеновац је био сушта супротност. Тамо је све било лично. Злочине су вршили појединци. Они су жртве гледали у очи. Такмичења у клању, маљеви, будаци, бајонети… Због тога је то место постало синоним националне трауме. Али, бавећи се Јасеновцем и одбраном обима трагедије на том месту, коју

ГЕНОЦИД НАД СРБИМА КОРДУНА: СТРАДАЊЕ ПЕЦКЕ И ПЕРНЕ У ЈЕСЕН 1941. ГОДИНЕ

14. септембар 2026.

У рану јесен 1941. године простор Кордуна био је поприште систематског затирања православног српског становништва. Усташке снаге Независне Државе Хрватске, састављене од хрватских и муслиманских јединица са подручја Вргинмоста, Глине и сусједне Велике Кладуше, спровеле су масовне казнене експедиције кроз српска села, остављајући иза себе спаљена огњишта и стотине звјерски побијених цивила. ПОКОЉ И ЗАТИРАЊЕ СРПСКОГ СЕЛА ПЕЦКА Страдање мјештана села Пецка започело је у љето 1941. године, када су усташе 3. августа побиле 56 српских сељана. Нови, још суровији талас погрома услиједио је од 13. до 17. септембра исте године. Током ових пет дана убијена су 43 православна српска становника, махом жене, дјеца и старци који нису успјели на

Српска православна црква прославила Свете новомученике јасеновачке

14. септембар 2026.

Српска православна црква је 13. септембра прославла Свете новомученике јасеновачке, у знак сећања на Србе и друге жртве страдале у систему усташких логора Јасеновац током Другог светског рата. Јасеновачки новомученици су међу најбројнијим страдалницима које Српска православна црква литургијски прославља. Свети архијерејски сабор СПЦ канонизовао их је 2010. године, а њихов празник установљен је за 31. август по јулијанском календару, односно грегоријанском 13. септембра. Централна прослава празника одржава се у манастиру Јасеновац, где се служи Света архијерејска литургија и одржава помен жртвама. Систем усташких логора Јасеновац постојао је на подручју тадашње Независне Државе Хрватске током Другог светског рата. У њему су заточени и убијани Срби, Јевреји, Роми и припадници других

ТРАЈНИ ПЕЧАТ ИСТИНЕ О ЗЛУ: Снима се филм “Огњена Марија Ливањска” о усташком покољу 1.587 Срба у селима око Ливна 1941. године

11. септембар 2026.

Зло које су усташе починиле на почетку Другог светског рата у селима око Ливна у БиХ, када су у јаме бацили 1.587 Срба – мушкараца, жена и деце, биће “записано” и на филмској траци. Окрутне злочине, кроз разговоре са преживелим сведоцима, први је описао новинар и публициста Будо Симоновић у књизи “Огњена Марија Ливањска”. Сада РТС снима документарно-играни филм истог назива, по сценарију Наташе Дракулић и у режији Саше Габрића. Тако ће усташко зло из двадесетак јама, из којих је необјашњивим чудом жива изашла неколицина страдалника, добити још један, трајни печат истине. Усташко зло у Ливањском пољу расцветало се већ у пролеће 1941, чим је формирана Павелићева НДХ. Како пише

Момир Радић: „ЛОКАЛНИ ГЕНОЦИД“ намењен само Србима

11. септембар 2026.

Неколико дана по оснивању Хашког трибунала, по налогу тадашњег председника СР Југославије Добрице Ћосића, Савету Безбедности Уједињених нација (СБ УН) предат је „Меморандум о ратним злочинима и злочинима геноцида у Источној Босни (општине Братунац, Скелани и Сребреница) почињеним против српског становништва од априла 1992. до априла 1993. године“(1)             Убрзо затим, Резолуцијом од 6.10.1993. СБ УН је основао КОМИСИЈУ ЕКСПЕРАТА  са председником Мухамедом Шерифом Басијунијем, коју је обавезао да буде НЕПРИСТРАСНА. Циљ Комисије био је да испита и анализира све информације и доказе у вези злочина на подручју БиХ и да о томе СБ УН поднесе извештај са закључцима.             Почетком наредне године, Комисија је СБ УН предала ИЗВЕШТАЈ са

Оливера Шекуларац: Ко воли истину, све воли

11. септембар 2026.

Мојим прецима је вечност дана. Убили сте њих, убили огњишта, ал’ Васкрс не бива без рана. Дочека ме јутрос дренов цвет, На северу земље лала Оте се суза прађедовска заувек. Зна и она да дрен није само дрво, да дрен није само цвет. Кажи сузо, зашто сама падаш, Ко још плаче на цветање рано? Онај ком је преклан свет, Ко не памти родну кућу, Ни изнад ње птице лет. Не плачем то ја од туге, Мојим прецима је вечност дана. Убили сте њих, убили огњишта, Ал’ васкрс не бива без рана. Када вам понекад страх дође, Коме се помолите Ви, Којима је (одувек) прадедовски занат био србосјек. И не пишем

Циганска је туга преголема

11. септембар 2026.

Сећање Гаврила Винчића (94), јединог живог сведока одвођења 97 Рома из породице Фамилић из Моловина у лето 1942. године. Пише: Роберт Чобан Јутро 17. јуна 1942. На ивици шуме на крају сремског села Моловин налазиле су се куће од черпића и земље у којима су живели Роми чувени по најбољим тамбурашким бандама које су свирале у целој Југославији. Сви су носили једно презиме – Фамилић. “У том њиховом насељу био је један велики дебео орах поред којег су они свако вече свирали, а ми Срби, момци и девојке из села одлазили смо тамо да учимо да играмо! Јако смо лепо живели са њима и дружили се!”, док седимо у винарији његовог

КАЗИВАЊЕ СИМА БОЈБАШЕ ИЗ ГЛУШАЦА: У Јасеновцу су ми страдали мајка Боса, баба Мара, брат Милорад, сестра Даница и тетка Милица

11. септембар 2026.

Село Глушци се налази у општини Метковић, у долини ријеке Неретве, на самој граници са Херцеговином. То је једино чисто српско село на простору од црногорске границе на Дебелом Бријегу, па све до Задра, Шибеника и Книна. Пред Други свјетски рат бројало је преко 200 становника, а сада их тамо има око 40. У логору Јасеновац страдало је 90 житеља овог мјеста, претежно жена и дјеце. Породице које тамо живе су: Бојбаше, Пуцари, Вуковићи, Арнаути, Ликићи и Станићи, а у засеоку (које припада Херцеговини) су Брстине. Нема никакве разлике, у менталитету, обичајима и свим осталим карактеристикама ових људи, са осталим Србима из Херцеговине. Ја сам, као дијете, доживио оно што

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА