arrow up

Дан када су ме бацили у јаму

“Не сећам се уопште како сам из пећине доспела у jаму, нити ко ме jе тачно од комшиjа бацио у провалиjу. Маjка и сестра су ми причале да су мислиле како сам мртва пошто сам имала грдну рану на глави. Кажу да ми се мозак видео и да jе крв шикљала на све стране, а имала сам тада само десет година. До данас ми jе остао ожиљак на десноj слепоочници, део лобање ми фали, а мозак ми штити само кожа. Тек после пет дана сам се, кажу, освестила и почела да дозивам маjку. Преко мене jе било мртвог народа, jедва су ме извукли испод њих …” Стравично сећање казуjе нам

Распоред богослужења: Прослављање Светих новомученика ливањских

Свети свештеномученици и новомученици ливањски биће прослављени богослужењима у више православних храмова на подручју ФБиХ, Републике Српске, Србије, али и широм света, свуда где данас живе потомци страдалника. 27. јула Чикаго, у цркви Светог Николе, Света литургија у 9.00 часова 29. јула Голињево, у цркви у селу Голињево (Ливно), Света литургија у 9.30 часова Бања Лука,у цркви Светог Јована Богослова, вечерња служба у 18.00 часова Банстол, у цркви Свете Марије Магдалене, акатист, у 18.00 часова 30. јула Ливно, у Спомен капели Св. Великомученице Марине, Света Архијерејска литургија – ДОКЕЧ ВЛАДИКЕ У 9.15, Света Архијерејска литургија у наставку. Београд, у цркви Светог Марка, Света литургија у 8.00 часова Нови Сад, у Саборној цркви,

ПРЕБИЛОВЦИ: Предавањем проф. Милоша Ковића започело обиљежавање годишњице страдања

Историчар Милош Ковић рекао је да геноцид над Србима у Пребиловцима који су усташе починиле 1941. године мора бити уграђен у темеље српског идентитета да би се чувало сјећање на свете мученике и да се то више никад не понови. Ковић је синоћ у Културном центру “Свети краљ Милутин” у Пребиловцима одржао предавање у сусрет обиљежавању Светих мученика пребиловачких и доњохерцеговачких и 10 година од освештања Храма Васкрсења Христовог у Пребиловцима. Ковић је рекао да Пребиловци нису обично село и да се може поредити само са српским гетима на Косову и Метохији. “Овде осетите све дамаре српске историје и српског предања, трагедије и васкрсења, голготе и васкрсења. Овде не можете

Tucic_jama.jpg

То људи људима не раде!

Никола Костур из Цивљана у Северноj Далмациjи родио се по други пут кад jе у jуну 1941. испузао из jаме Тучић код Грачаца, где су га с петорицом рођака бациле усташе. За собом jе оставио стотине лешева Срба из суседних села коjе су у jами убиjале доjучерашње комшиjе и кумови од 10. априла 1941, кад jе проглашена Независна Држава Хрватска. Почели су да круже гласови да усташе хватаjу по Босни, Лици и Кордуну Србе, убиjаjу их, муче или живе бацаjу у jаме. Хрвати су демантовали ове вести. Уосталом, приче коjе су кружиле биле су тако страшне да су изгледале невероватне. Хрвати коjи су кумовали са Србима одраниjе и били у

Владимир Бурсаћ: Сећање на више од 100 мушкараца из села Грмуша, код Бихаћа, који су у недељу 27. и 29. јула 1941.г одведени и убијени на стратишту Гаравице

На Гаравицама су људи доведени до вододерина. Ту су им скидали одјећу, и наге ударали маљем, у потиљак и слепоочницу. Људи су падали, канали су се пунили мртвим тијелима. Рано ујутру у недељу 27.јула 1941.г  службена лица НДХ улазе у село. У питању је била група од око 18 наоружаних људи предвођених двојицом новопостављених кнезова села (Кутлача Стево и Миљуш Пајо). Ови људи су рано ујутру зашли по селу и позвали све одрасле мушкарце да дођу код школе и донесу оружје и војничке униформе. Људима кажу ”да је од власти дошло наређење да људи предају оружје, ма какво оно било. Оружје треба да донесу код цркве и школе, добиће потврду да

УОЧИ ОГЊЕНЕ МАРИЈЕ

То су ти дани када су их у колони повели, када деци нису дали ни кап воде, када су жене унезверено стезале децу, једно у наручју друго за руку… То су ти дани када су, никоме криви, живи летели на дно дубоких крашких јама. То су ти дани када су Срби нестајали, одлазили заједно у вечност. Пише: Цвијета Радић То су ти дани када ти врелина ваздуха улази у груди, а сунце сиђе до самог темена. То су ти дани када се радујеш зрелом житу и зрелој трави и гледаш у небо хоће ли се умилостивити земљи топлом капи кише… Не, не. То су ти дани када су они стезали

ПРОШАО КРОЗ ЛОГОРЕ НА СТАРОМ САЈМИШТУ: Преживео рањавање, тифус, глад и бомбе

Логораш Раде Влаисављевић (95) подржао иницијативу “Новости” да се обележе стратишта. Имао 20 година и 40 килограма, погођен у обе руке и ногу. Био и на принудном раду. РАДЕ Влаисављевић (95) један је од најстаријих, а можда и најстарији преживели логораш који је прошао кроз логоре на Старом сајмишту. Ту је доживео савезничко бомбардовање, у априлу 1944, па је пребачен у Милишића циглану на Звездари. Много његове сабраће, логораша, изгинуло је или умрло од глади и тифуса. Управо зато је овај витални деведесетпетогодишњак поздравио иницијативу “Новости” да држава достојно обележи масовне гробнице на Гардошу и Бежанији, где је покопано између 11.000 и 14.000 српских жртава. Историчар Милан Кољанин из Комисије

Златомир Лазић: УСТАШКИ РЕВИЗИОНИЗАМ ЦРКВЕ У ХРВАТСКОЈ

Искрено, ми Срби смо у константној дефанзиви, са импулсивном реакцијом, на мах, без истрајности и континуитета, са јако оскудним знањем наших историчара. Не смем ни да помислим шта би било са нашом културом сећања на страдање деце у НДХ да није било Драгоја Лукића. А Лукић то није писао јуче, већ пре готово пола века. И био је једно од те деце. И није мрзео Хрвате, напротив. Њему за то није био потребан Тито, као што је данас „српским медијима“ и професионалним аналитичарима, који не силазе са националних ТВ, потребан Вучић. Имао сам прилике да у једном сећању Јане Кох, која је као активиста Црвеног крижа из Загреба учествовала у

Истина о хрватској борби против нацизма

Све учесталији и безобзирнији покушаји ревизије историје Другог светског рата захтевају да се неспорне чињенице не забораве, већ да уђу у колективно памћење. То се пре свега односи на геноцид који је над Србима извршила НДХ, коју је и идејом – уклонити реметилачки фактор, и делом – новим геноцидом, оствареним не само у „Бљеску” и „Олуји”, већ и целокупном потоњом политиком, наследила Република Хрватска, која се сада, без имало скрупула, жели приказати као највећи борац против нацизма. Притом заборавља одушевљени дочек Загрепчана уз цвеће на Хитлеровим тенковима и панично масовно бежање истих пред падом Загреба, најдуже опстале престонице фашистичких држава, јер Тито није допустио да Стаљин испуни обећање дато Павелићу,

Отац Оливер Суботић: Хрватска – светски центар хришћанског атеизма 

Сви савесни Хрвати-римокатолици треба јавно да кажу свој став о масовној појави најгрубље верзије хришћанског атеизма у својој земљи. А пре свих то треба да учине римокатолички свештеници и бискупи који држе до Истине јер се срцем верује за правду, а устима исповеда за спасење (Рим 10, 10). Пише: Презвитер Оливер Суботић Недавни загребачки концерт хрватског певача познатог по живописном надимку „Томпсон“ је доживео различите осврте у ex-YU јавности. Критичке опсервације су, сасвим очекивано, биле најбројније у Србији, а било их је нешто мањим делом и у Хрватској (углавном међу интелектуалцима и политичарима са левице), док су у другим балканским државама биле спорадично приметне. Заједничко за све критичке увиде је то да

ГЕНОЦИДНА ИДЕОЛОГИЈА ХРВАТА

− о узроцима и времену настанка − Пише: Василије Ђ. Крестић             Државно и историјско право Хрватске једно је од значајнијих питања које је и у ранијој и у новијој прошлости моћно утицало и још увек снажно утиче на међусобне односе Срба и Хрвата. Због недовољно проучених хрватско-српских односа,  погрешног и тенденциозног тумачења тих односа, који су и после Првог и Другог светског рата улепшавани и дотеривани према дневнополитичким потребaма, питање  државног и историјског права Хрватске, које је у основи свих српских и хрватскох неспоразума, сукоба, геноцидног страдања Срба, па и рата до којег је дошло између њих 1991. године, није приказано на научно веродостојан начин. Стога што се без

Зеленгора- велико неопојано гробље краљевих војника

Шире подручје планине Зеленгоре, од Неретве до Дрине, велика је неопојана гробница више хиљада војника ђенерала Драже Михаиловића, страдалих крајем, а и након званичног завршетка Другог свјетског, истакнуто је у Фочи на промоцији књиге “Комунистички злочини над ЈВуО – од Равне горе до Зеленгоре”. Монографија, чији су су аутори официри у пензији Митар Ковач, Милоје Пршић и Петко Рашевић, те свештеник Милорад Остојић представљена је у Музеју “Стара Херцеговина”. Рецензент књиге Радован Калабић каже да је ово дјело велики догађај у домаћој српској историографији, јер је ова тема у Србији мало обрађивана и о њој се мало знало, за разлику од српске емиграције у којој се писало о великом страдању

Други светски рат: шокантна истина

Стотине хиљада Пољака положило заклетву верности Хитлеру Гдањск је домаћин изложбе под називом „Наши момци“, која говори о Пољацима из различитих крајева земље који су служили у Хитлеровој војсци. Организатори тврде да је ово прва монографска изложба те врсте, припремљена на основу приватних и музејских извора Поморског региона. Изложба је изазвала снажне и контроверзне реакције. Председник Пољске Анджеј Дуда написао је на свом микроблогу: „Представљати војнике Трећег рајха као ‘наше’ није само историјска лаж, већ и морална провокација – чак и ако су на фотографијама приказани Пољаци који су насилно мобилисани у немачку војску.“ Он је додао да такви поступци „подривају темеље нашег идентитета и вређају успомену на жртве. Ко

Басташић: Жртве нису исте или Ко се данас сјећа 8.020 жртава Слане и Метајне?

24. јун и 11. јул дијели само 16 дана и само 54 године а ипак су та два дана бескрајно удаљена. Фото: Д. Басташић/Јадовно 1941. На мјестима страдања пашких жртава 1941. године, нема спомен обиљежја осим два дрвена крста које су поставили Јадовничани. Мале спомен плоче су дизане и уништаване три пута.Тамо се ријетко када организују молитвена и комеморативна окупљања.Обично то раде потомци и поштоваоци жртава „о свом руву и свом круву“. Не, нема директног преноса на РТС и/или РТРС. Како да људи данас знају за Слану и Метајну? Не само Срби и Јевреји, него Људи.Како да препознају шта се тамо збивало? Гдје да прочитају?Кога, колико, када…?Зашто? То се ваљда

Годину дана без Гордане Јанићијевић – да истина не умукне

У сриједу 16. јула 2025. наврша се година откако нас је напустила Гордана Јанићијевић — новинарка, хроничарка, свједок и борац једног времена које данас многи покушавају да забораве, умање или фалсификују. Није дочекала да у рукама држи своје животно дјело. Није дочекала да види своје име на корицама књиге коју је стварала двије и по деценије. Није дочекала да јој публика аплаудира, да јој неко захвали, да је јавност сагледа онаквом каква је заиста била — хероина нашег времена. А била је све то: и новинарка, и хроничарка, и свједок, и жена, и борац, и мученица. Једина жена која је у ратовима деведесетих извјештавала са свих српских ратишта. Од Книна

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

О СРБИМА – НИ РИЈЕЧ

СРЕБРЕНИЦА, 8. ЈУЛА /СРНА/- Једнострана слика ратних збивања и страдања, према коjоj

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.