arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

ПРОШАО КРОЗ ЛОГОРЕ НА СТАРОМ САЈМИШТУ: Преживео рањавање, тифус, глад и бомбе

23. јул 2025.

Логораш Раде Влаисављевић (95) подржао иницијативу „Новости“ да се обележе стратишта. Имао 20 година и 40 килограма, погођен у обе руке и ногу. Био и на принудном раду. РАДЕ Влаисављевић (95) један је од најстаријих, а можда и најстарији преживели логораш који је прошао кроз логоре на Старом сајмишту. Ту је доживео савезничко бомбардовање, у априлу 1944, па је пребачен у Милишића циглану на Звездари. Много његове сабраће, логораша, изгинуло је или умрло од глади и тифуса. Управо зато је овај витални деведесетпетогодишњак поздравио иницијативу „Новости“ да држава достојно обележи масовне гробнице на Гардошу и Бежанији, где је покопано између 11.000 и 14.000 српских жртава. Историчар Милан Кољанин из Комисије

Златомир Лазић: УСТАШКИ РЕВИЗИОНИЗАМ ЦРКВЕ У ХРВАТСКОЈ

23. јул 2025.

Искрено, ми Срби смо у константној дефанзиви, са импулсивном реакцијом, на мах, без истрајности и континуитета, са јако оскудним знањем наших историчара. Не смем ни да помислим шта би било са нашом културом сећања на страдање деце у НДХ да није било Драгоја Лукића. А Лукић то није писао јуче, већ пре готово пола века. И био је једно од те деце. И није мрзео Хрвате, напротив. Њему за то није био потребан Тито, као што је данас „српским медијима“ и професионалним аналитичарима, који не силазе са националних ТВ, потребан Вучић. Имао сам прилике да у једном сећању Јане Кох, која је као активиста Црвеног крижа из Загреба учествовала у

Истина о хрватској борби против нацизма

23. јул 2025.

Све учесталији и безобзирнији покушаји ревизије историје Другог светског рата захтевају да се неспорне чињенице не забораве, већ да уђу у колективно памћење. То се пре свега односи на геноцид који је над Србима извршила НДХ, коју је и идејом – уклонити реметилачки фактор, и делом – новим геноцидом, оствареним не само у „Бљеску” и „Олуји”, већ и целокупном потоњом политиком, наследила Република Хрватска, која се сада, без имало скрупула, жели приказати као највећи борац против нацизма. Притом заборавља одушевљени дочек Загрепчана уз цвеће на Хитлеровим тенковима и панично масовно бежање истих пред падом Загреба, најдуже опстале престонице фашистичких држава, јер Тито није допустио да Стаљин испуни обећање дато Павелићу,

ТО ЈЕ НАМА ЛИКА

22. јул 2025.

Ето, дошла сам ти Лико, дошла на моју дедовину, на моја два рода, два презимена, две крсне славе – Светог Николу и Светог Ђурђа, два имања, два кућишта и два прага у корову. И нико ми се није обрадовао… Нико ме није ни познао… Пише: Гордана Достанић „Дошла сам ти, Лико! Да ли сам домаћин или гост?…“ – говори Оливера своју причу над пријебојском јамом Голубњачом. Мени је после дуго одзвањао у ушима само тај почетак њене приче о Лици: „Дошла сам ти, Лико…! Дошла сам ти, Лико…!“ Онда сам у себи те речи шапатом понављала и питала се зашто их понављам и зашто сам јој дошла. Како много радости,

Отац Оливер Суботић: Хрватска – светски центар хришћанског атеизма 

22. јул 2025.

Сви савесни Хрвати-римокатолици треба јавно да кажу свој став о масовној појави најгрубље верзије хришћанског атеизма у својој земљи. А пре свих то треба да учине римокатолички свештеници и бискупи који држе до Истине јер се срцем верује за правду, а устима исповеда за спасење (Рим 10, 10). Пише: Презвитер Оливер Суботић Недавни загребачки концерт хрватског певача познатог по живописном надимку „Томпсон“ је доживео различите осврте у ex-YU јавности. Критичке опсервације су, сасвим очекивано, биле најбројније у Србији, а било их је нешто мањим делом и у Хрватској (углавном међу интелектуалцима и политичарима са левице), док су у другим балканским државама биле спорадично приметне. Заједничко за све критичке увиде је то да

ГЕНОЦИДНА ИДЕОЛОГИЈА ХРВАТА

22. јул 2025.

− о узроцима и времену настанка − Пише: Василије Ђ. Крестић             Државно и историјско право Хрватске једно је од значајнијих питања које је и у ранијој и у новијој прошлости моћно утицало и још увек снажно утиче на међусобне односе Срба и Хрвата. Због недовољно проучених хрватско-српских односа,  погрешног и тенденциозног тумачења тих односа, који су и после Првог и Другог светског рата улепшавани и дотеривани према дневнополитичким потребaма, питање  државног и историјског права Хрватске, које је у основи свих српских и хрватскох неспоразума, сукоба, геноцидног страдања Срба, па и рата до којег је дошло између њих 1991. године, није приказано на научно веродостојан начин. Стога што се без

Зеленгора- велико неопојано гробље краљевих војника

21. јул 2025.

Шире подручје планине Зеленгоре, од Неретве до Дрине, велика је неопојана гробница више хиљада војника ђенерала Драже Михаиловића, страдалих крајем, а и након званичног завршетка Другог свјетског, истакнуто је у Фочи на промоцији књиге „Комунистички злочини над ЈВуО – од Равне горе до Зеленгоре“. Монографија, чији су су аутори официри у пензији Митар Ковач, Милоје Пршић и Петко Рашевић, те свештеник Милорад Остојић представљена је у Музеју “Стара Херцеговина”. Рецензент књиге Радован Калабић каже да је ово дјело велики догађај у домаћој српској историографији, јер је ова тема у Србији мало обрађивана и о њој се мало знало, за разлику од српске емиграције у којој се писало о великом страдању

Други светски рат: шокантна истина

21. јул 2025.

Стотине хиљада Пољака положило заклетву верности Хитлеру Гдањск је домаћин изложбе под називом „Наши момци“, која говори о Пољацима из различитих крајева земље који су служили у Хитлеровој војсци. Организатори тврде да је ово прва монографска изложба те врсте, припремљена на основу приватних и музејских извора Поморског региона. Изложба је изазвала снажне и контроверзне реакције. Председник Пољске Анджеј Дуда написао је на свом микроблогу: „Представљати војнике Трећег рајха као ‘наше’ није само историјска лаж, већ и морална провокација – чак и ако су на фотографијама приказани Пољаци који су насилно мобилисани у немачку војску.“ Он је додао да такви поступци „подривају темеље нашег идентитета и вређају успомену на жртве. Ко

Ђурђица Драгаш: КОЛО

19. јул 2025.

У спомен на српску децу коју су усташе зверски побиле у шуми Машвини на Кордуну 1942. године, а потом их полегле на траву, у круг, у стравично „дечје мртво коло“. КОЛО У колу сам ти мајко остала,небу се предала.И Јована сам за руку држала…док нам руке не одсекоше. У колу сам се с душом растала.Пустила је да одлети.Однео је лептир к теби,к селу нашем, под облаке. Одсече ми крвник кике,плаве попут жита зрелог.Прогута их трава дивља,да израсту, да причају.Плетенице, чаробнице. У колу сам, мајо моја.У колу што се к небу вије.Не боли ме више ништа,осим руке Јовановешто у мојој завек оста. Више: КОЛУМНИСТИ – ПРИЈАТЕЉИ: Ђурђица Драгаш

Годишњица: Исконско зло – покољ дјеце у Машвини

18. јул 2025.

“Ко jе осмислио мртво коло у Машвини, на планини кордунског брда (изнад Раковице, Слуњ), када су 18. jула 1942. године усташе поклале у збjеговима и властитим кућама више од 420 српских цивила, па закланих 10 дjевоjчица и 10 дjечака, од 5 до 7 година, скинуле голе, дjевоjчице положили на леђа у круг, споjили им руке, а раширили ногице и на њих положили голе заклане дjечаке” пита се болно и готово невjеруjући др. Ђуро Затезало у своjоj књизи “Радио сам своj сељачки и ковачки посао” . Свjедочанства о овом догађаjу показуjу да jе Покољ, геноцид над Србима почињен од стране НДХ био манифестациjа исконског зла, тешко разумљивог и никада до краjа

Заклали су ми тек рођеног сина

18. јул 2025.

Школа у Челебићу jе током Другог свjетског рата изгорела. Послиjе рата jе обновљена, али без било каквог биљега коjи би подсjећао на jезиви злочин коjи се одиграо у њоj. У наjновиjим ратним сукобима деведесетих година прошлог виjека, ова суморна и окрвављена кућа jе поново разорена. Јуна 1990. године  у Челебићу сам записао и ово: Школа у Челебићу, jедно од губилишта на коjему jе до пуног изражаjа дошла сва безумност, бестиjалност и свирепост усташког покрета, и данас стоjи као и оних крвавих jулских дана 1941. године када jе у њоj и пред њом на наjбездушниjи начин уморено близу четири стотине Срба из овог лиjепог села, углавном неjачи, од тек рођеног дjетета

Оливера Шекуларац: „Пјесма“

17. јул 2025.

Ето, мајко кад не можеш ти својима, дођоше они теби… Питам се,А не умем сама… Како да не погрешим,И како да се не огрешим.Како речима, сузама изјаданим, окупаним…Да претке несахрањене из јама дочекам..? Питам се и питам вас,Знате ли можда како се сузе заустављају, па да се прогледа и сагледа,Да се испоштује, захвали,А не зарида кад вам Јадовно у госте долази… Да л’ белу кошуљу или црни рубац, вечни бакин лички да повезем..?Па би и она заридала,„Ето, мајко кад не можеш ти својима, дођоше они теби…“ У земљу лала и ветрењача, што предачке врлети замени. Где сам то ја и ко ми у госте стиже, има ли ишта светије и

Басташић: Жртве нису исте или Ко се данас сјећа 8.020 жртава Слане и Метајне?

16. јул 2025.

24. јун и 11. јул дијели само 16 дана и само 54 године а ипак су та два дана бескрајно удаљена. Фото: Д. Басташић/Јадовно 1941. На мјестима страдања пашких жртава 1941. године, нема спомен обиљежја осим два дрвена крста које су поставили Јадовничани. Мале спомен плоче су дизане и уништаване три пута.Тамо се ријетко када организују молитвена и комеморативна окупљања.Обично то раде потомци и поштоваоци жртава „о свом руву и свом круву“. Не, нема директног преноса на РТС и/или РТРС. Како да људи данас знају за Слану и Метајну? Не само Срби и Јевреји, него Људи.Како да препознају шта се тамо збивало? Гдје да прочитају?Кога, колико, када…?Зашто? То се ваљда

Gordana_Dostanic.jpg

За помен жртвама или Огњена Марија 1941. године

15. јул 2025.

Пролазе децениjе и полако односе сведоке и документа. Неке jаме и стратишта су остала неотворена, а жртве без свеће и опела. Пише: Гордана Достанић У лето 1941. године у крашким jамама Динаре, Голиjе, Старетине, Тушнице, Камешнице, у челебићкоj школи, ливади Трновац, шуми Копривници, Купрешким вратима, Боровоj глави, Занесовићима, Кожварици и другим безименим стратиштима живот jе насилно и на наjстрашниjе начине одузет Србима са подручjа Ливна због њихове националности и православне вере. Више од 1600 жена, деце, стaраца, мушкараца нестало jе у пар jулских дана, уочи и на дан Свете Великомученице Марине – Огњене Мариjе. Отргнути од своjих дневних послова, истерани из своjих домова издисали су под ножем крвника коjи ниjе

ШТА СЕ СЛАВИ 13. ЈУЛА: Метак, чело, поток, вир

15. јул 2025.

Када славите годишњицу Тринаестојулског устанка, уз велико уважавање према црногорским устаницима и њиховим жртвама, сјетите се да су заједничке активности црногорских устаника са црногорским комунистима, биле црвено завођење за Голеш планину, јер је створена представа о комунистима који желе градити слободу као и сви остали, а заправо се радило само о томе да је учешћем црногорских комуниста у Тринаестојулском устанку створена подлога за „обрачун са класним непријатељем.” (Фо­то Му­зеј Ју­го­сла­ви­је) Тринаестојулски устанак јесте био израз борбе српског народа за ослобођење од италијанског окупатора чији исходи нијесу били израз првобитне народне воље, али је, нажалост, постао база легитимности комунистичког покрета у Црној Гори. (( Ако покушамо, рецимо, упоредити 13.јул 1941. и

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Matura

Čak i najboljim đacima škola je uvijek pomalo “teret”, pogotovo ambicioznijima u

Mladost

Sve u svemu, imale smo sretno djetinjstvo, okružene ljubavlju i brigom, a

Predgovor

Prije nekoliko godina boravila sam u Americi i tamo upoznala jednu bibliotekarku

Internet

Мишљења изнесена на интернет страницама коjе слиjеде су приватна мишљења њихових аутора

Knjiga gostiju

Poštovani, pozivamo vas da vaše utiske, prijedloge i komentare upišete u našu

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА