Teritorial distribution of Serbs in Croatia according to the population census on March 31, 1981 The former Socialist Republic of Croatia, that seceded from Yugoslavia by a violent, anti-constitutional and secessionist act on June 25, 1991, covers an area of 56,538 sq. km. In 1991, it had 4,784,000 inhabitants.[1] By the size of the population, it held the second place in the former Yugoslavia, after the Socialist Republic of Serbia. On the territory of the former SR of Croatia are situated two republics: the Republic of Croatia (capital Zagreb) and the Republic of Serb Krajina (here below RSK, capital Knin). The Republic of Serb Krajina is constituted of:

Међународна националистичка конференциjа наjављена за 13. травња у Загребу неће бити одржана у просториjама Матице хрватске jер jе та национална културна установа након низа негативних реакциjа, укључуjући и владину, отказала гостопримство организатору конференциjе Хрватскоj чистоj страници права (ХЧСП). Након што jе обjављена виjест да ће у Загребу 13. травња у Матици хрватскоj бити организирана међународна националистичка конференциjа и дан касниjе у поводу годишњице пресуде хрватским генералима у Хаагу мимоход Загребом под називом “За генерале” на друштвеним мрежама и у медиjима услиjедиле су броjне реакциjе против тог скупа и његова одржавања у просториjама Матице хрватске. Прва реакциjа jе услиjедила од стране Црвене акциjе. Влада jе на Тwиттеру написала да са сигурношћу

Неонацисти из циjеле Еуропе планираjу организирати окупљање и мимоход у центру Загреба, а дознаjе се како би домаћин скупа требала бити Матица хрватска. Уколико се заиста оствари ово би требало бити наjвеће окупљање фашиста у Хрватскоj од краjа Другог свjетског рата. Грађани у великом броjу изражаваjу незадовољство наjављеним окупљањем еуропских неонациста у Загребу. Дио противника тог скупа окупио се у групи назива Црвена акциjа, на чиjим jе страницама описано како се ради о наjвећем окупљању фашиста у Хрватскоj од краjа Другог свjетског рата. Дознаjе се како међународно окупљање националиста организира Хрватска чиста странка права, и то у Великоj дворани Матице хрватске. Националисти тако намjераваjу одржати конференциjу, али и мимоход кроз

У програму семинарa о теми “Култура сjећања и памћења – oднос према жртвама холокауста и геноцида од 1939. до  1945. године”., у уторак, 10. априла 2012., одржаће предавање Душан Басташић, на тему «Моjе Јадовно ». Предавање ће се одржати у Бањалуци, на Философском факултету, Одсjек за историjу, сала 302 са почетком у 15:00 часова. У истоj сали у 16:00 часова, учесницима семинара говориће Илиjа Ивановић, преживjели jасеновачки логораш и учесник пробоjа из логора.         Везане виjести:   ПРЕДАВАЊА О ОДНОСУ ПРЕМА ЖРТВАМА ХОЛОКАУСТА И ГЕНОЦИДА   ОДРЖАНО ПРЕДАВАЊЕ “МОЈЕ ЈАДОВНО”   ТВ К3 Прњавор – Емисиjа: „ПОТЕЗ“ – О стратиштима Јадовно и Биjели поток Душан Басташић – И Слана jе Јадовно

У петак 13. травња у Загребу ће се одржати Међународна националистичка конференциjа у организациjи Хрватске чисте странке права (ХЧСП). Конференциjа ће се одржати у Великоj дворани Матице хрватске на Строссмаyеровом тргу 4 у Загребу, с почетком у 18 сати. “Чињеница да jе Матица хрватска дала своjу дворану за конференциjу наjбоље говори о мjери до коjе се срозала ова некоћ угледна институциjа”, пише портал lupiga.com коjи jе први обjавио виjест о овоj срамотноj манифестациjи. ХЧСП, jедна од минорних странки екстремне деснице, планира одржати конференциjу под називом “Важност повезивања националиста Еуропе”. Окупљенима ће се обратити и Франо Чирко, предсjедник ХЧСП-ове младежи коjи jе, као што се види по приложеноj фотографиjи, склон величању

Ако не сада, када…? Под геслом: „Ако не сада, када…?“ у Београду ће се, од 10. до 12. маjа ове године, одржати Међународна стручна конференциjа о будућности уређивања простора Старог саjмишта, некадашњег концентрационог логора, у коjем jе убиjено на хиљаде Јевреjа, Срба, Рома и других. С обзиром на то да jе Саjмиште данас у запуштеном стању, неопходна jе темељна стручна расправа како би се размотрила будућност овог места. Процењуjе се да jе употребом гасног камиона, између новембра 1941. и маjа 1942. убиjено 7000 Јевреjа (жена и деце) заточених у Јевреjском логору Земун. Још 10 600 неjевреjа jе убиjено или jе услед глади и болести умрло између 1942. и 1944. године.

БЕОГРАД, 6. АПРИЛА (СРНА) – Сребреница игра улогу политичког инструмента и механизма коjим се циjела српска историjа компромитуjе – оциjенили су учесници округлог стола о проблему Сребренице, коjи jе у свjетлу студиjе “Масакр у Сребеници” Едварда Хермана организовала холандска невладина организациjа “Историjски проjекат Сребреница”. “Питање Сребренице jе питање политичке идеологизациjе и инструментализациjе, Сребреница jе механизам коjим се читава српска историjа компромитуjе”, рекао jе професор Филолошког факултета у Београду Мило Ломпар. Он jе на округлом столу коjи jе синоћ одржан у Руском дому у Београду додао да из улоге Сребренице као политичког инструмента проистичу и данашња неоснована оспоравања Републике Српске, а цjелокупна историjа Срба подводи под насиље. Политички аналитичар Александар Павић

БАЊАЛУКА, 5. АПРИЛА (СРНА) – Историчар Жељко Вуjадиновић изjавио jе данас да судски поступак рехабилитациjе Драгољуба Драже Михаиловића ни у ком случаjу не може да значи рехабилитациjу злочина, а да о природи, карактеру, значаjу и улози четничког покрета у Другом свjетском рату могу да говоре позвани историчари. “Судски поступак рехабилитациjе Драгољуба Драже Михаиловића jе у току и jош не знамо каква ће одлука бити донесена. Ставови политичара о овом питању остаjу у склопу различитих тренутних политичких активности”, рекао jе Вуjадиновић Срни. Он jе подсjетио да се у наведеном случаjу утврђуjе да ли су у судском поступку против Михаиловића након Другог свjетског рата поштовани тадашњи правни односи или нису. Замjеник предсjедаваjућег

Latinica У емисиjи судjелуjу Душан Басташић, предсjедник Удружења Јадовно 1941. и инг. Раjко Миљевић, секретар удружења Биjели Поток, из Бањалуке.   У емисиjи ће бити риjечи о стратиштима из времена НДХ, комплексу усташких логора Госпић – Јадовно – Паг и локалитету Биjели Поток код Бањалуке. Мемориjализациjа страдања нашег народа траjни jе задатак и обавеза потомака жртава али и надлежних институциjа.   Зашто су ова стратишта готово заборављена? Зашто нису заступљена у школским програмима? Због чега се о овим темама и данас ћути?   ТВ К3, уторак, 03. април 2012. у 21 час.   РЕПРИЗА ЕМИСИЈЕ: Сриjеда 4.април 2012. у 15:00 часова   Уредник и водитељ: Јелена Демоњић   Tелевизиjа Kaнал

Загреб — На зид кабинета хрватског премиjера Зорана Милановића грешком jе окачена уметничка слика Битке код Каjмакчалана, под командом Живоjина МИшића. У бици jе српска воjска победила Бугарску септембра 1916. године. Реч jе о пеjзажном акварелу Отона Ивековића осликаном у jеку Првог светског рата када jе аутор много путовао по Балкану, а на коме се jасно виде разбацане кациге бугарских воjника и топовских лафета у jарку – симболе српске победе. Како пише загребачки “Јутарњи лист”, оваj ситни превид ниjе наљутио премиjера. Милановић jе, наиме, замолио да у његовом кабинету буду замењене две уметничке слике заостале из мандата Јадранке Косор не слутећи, како пише лист, шта ће га дочекати на jужном