У власеничкоj мjесноj заjедници Цикоте данас jе откривена спомен-плоча погинулим солунским борцима, добровољцима из тога краjа, коjи су се борили у саставу Дринске дивизиjе од 1914. до 1918. године.   Изградњу спомен-обиљежjа погинулим прецима иницирали су активисти ове мjесне заjеднице и омладина тога краjа, уз подршку општинских власти у Власеници. Мjесни активиста и jедан од инициjатора ове акциjе Мирослав Николић рекао jе Срни да jе у ослободилачкоj борби српског народа у току Првог свjетског рата око 30 Цикоћана дало живот за отаџбину. „Оваj краj дао jе велики броj бораца у свим ослободилачким ратовима српског народа. Тако jе било у Првом свjетском рату, а и у посљедњем отаџбинском рату на овим просторима“, додао

Више од 6.000 српских воjничких гробаља налази се у 50 држава широм света. Само у Македониjи, има их неколико десетина. Нажалост, ни у години у коjоj се обележава стотину година од Великог рата, готово ништа ниjе урађено на њиховом уређењу.   На српском воjничком гробљу на перифериjи Битоља, на металним крстовима нема имена – само броjеви. Изнад се налази костурница у коjоj су посмртни остаци 4.400 српских воjника страдалих у Горничевскоj бици, jедноj од наjзначаjниjих за пробоj Солунског фронта, и кости ратника из Балканских ратова. О гробљу брину jедино представници Српско-македонског друштва. На простору од Битоља до Каjмакчалана има око 75 пуковских гробаља српских незнаних jунака. Председник Српско-македонског друштва Драгиша Страхињић процењуjе да

Капитални записи о Првом светском рату у Југословенскоj кинотеци на овогодишњем Фестивалу нитратног филма     СТОГОДИШЊИЦА Првог светског рата, коjу jе Југословенска кинотека обележила на свом Фестивалу нитратног филма, била jе jединствена прилика не само за филмофиле него и читаву културну jавност да међу овим остварењима види и документарне журнале о Србиjи, српскоj воjсци и народу, коjи до сада никада нису приказани. Програм ових филмова обухватио jе како остварења из земаља победница, тако и оних из побеђених земаља, коjе jе Кинотека добила од специjализованих архива ратних филмова. Међу њима су Воjни архив француске воjске из Ивриjа на Сени (филмски материjали француских воjних сниматеља о Србима и српскоj воjсци у

Србиjа jе ушла у Први светски зато што алтернативу ниjе имала и да би опстала, изjавио jе данас председник Србиjе Томислав Николић.     Николић jе нагласио да су на сцени покушаjи фалсификовања историjе и да би неки српску борбу за слободу, коjа jе цео век у свету била симбол борбе за правду и истину, сада да баце у блато. Николић jе на отварању међународног научног скупа поводом стогодишњице Првог светског рата у САНУ рекао да би данашњи скуп могао да носи назив “Чудних ли времена, чудних ли обичаjа”. “Узалудни су броjни докази о неким догађаjима, чињенице и историjска грађа, поjединци из моћног ешалона ће чињенице извадити из контекста, преокренути,