Metak

Datum objave: subota, jun 28, 2014
Objavljeno u Ratko Dmitrović
Veličina slova: A- A+

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2013/ratko-tribina.jpg

Eno dole, na obali Miljacke, baš oni, čiji su preci generacijama poštovali i heroja i njegov metak, danas slave okupatora koga je metak iz 1914. pogodio, onoga koji je umesto turskih okova doneo svoje

 

Taj metak putuje već stotinu
godina; ishodište Sarajevo, obala Miljacke, kroz hladnu Drinu, plićake
Kolubare, visove Cera, ispod olovnosivih snežnih oblaka albanskih
planina, kroz uske prolaze Drača i Valone, iznad plave grobnice, preko
Solunskog fronta, dolinom Soče; poput igle s šarenim koncem spaja godine
novostvorene države Južnih Slovena, slavljen i optuživan, uzdizan do
božanstva, proklinjan, stavljan u istu ravan s mačem Obilića, privođen kao
dokaz srpskog varvarstva, izvođen pred sud zbog rušenja imperija,
milovan u ruci devojke s gustim, crnim kikama, na trenutak usporen iznad
grobova braće, kod Bosanskog Grahova; oslikan prvim zrakom sunca koje
se pomalja na visovima Romanije, upisan u knjigu oprosta onima koji su na
Vidovdan i u danima nakon Vidovdana, 1914. godine premlaćivali Srbe po
Dubrovniku i Konavlima, palili njihove radnje i kuće, onima što su isto
to, u isto vreme, radili po Sarajevu; leti kroz poslednje stranice
velikog romana velikog Andrića; obeležen kao prethodnica metaka Puniše
Račića, opravdanje za Jadovno i Jasenovac, nakvašen krvavom istorijom
dospeva u devedesete godine dvadesetog veka, opet kriv, opet proklet,
opet kao opravdanje za novo ubijanje, za jedne vrh svete olovke s kojom se
potpisuje nacionalna sloboda, za druge dovoljan razlog za razbijanje
države i ubijanje jednog naroda; plašt kojim pokrivaju sve istorijske
falsifikate, ikona koja s godinama dobija na bistrini; provlači se kroz
porte zapaljenih srpskih manastira na Kosovu, bežeći od optužbi da je
odneo krov i te kuće, izbegava putanje krstarećih raketa koje će minut
kasnije pogoditi jedno srpsko porodilište i jednu srpsku bolnicu; tumara
memljivim podrumima istorijskih instituta Londona, Beča i Berlina,
odakle će ga pustiti u 99. godini leta i okrenuti prema Balkanu, tamo
odakle je došao, opet kriv…

Danas, kad se zakopčava krug, metak s obale
Miljacke, star stotinu godina, kruži iznad Sarajeva, ne nalazeći mir,
utočište; u tom gradu nema ko da ga pozdravi, on više nije metak sa
sunčane strane Miljacke, ruka koja ga je ispalila – odsečena u
Terezijenštatu – nije više ruka oslobodioca, mladić čija je to ruka bila
već godinama u Sarajevu nije ni junak ni simbol slobode, zalud je njegov
metak balkanskom ostatku jedne velike religije dao versku slobodu i
legitimaciju naroda; eno dole, na obali Miljacke, baš oni, čiji su preci
generacijama poštovali i heroja i njegov metak, danas slave okupatora
koga je metak iz 1914. pogodio, onoga koji je umesto turskih okova doneo
svoje, koji je turski pečat nad Bosnom zamenio svojim.

Umesto
senki mladobosanaca taj metak, ispaljen na današnji dan, i dalje luta po
Beču, Evropi, i plaši gospodu. Zalud Srbi ubeđuju svoje neprijatelje da
to nije njihov, srpski metak. Šta god da je tog sunčanog Vidovdana, pre
jedan vek, nateralo Gavrila da povuče okidač „brauninga“, metak koji je
delić sekunde kasnije izleteo iz cevi zauvek će nositi srpsku krštenicu.
Nema tu ništa loše po Srbe. Taj metak i dalje traga za slobodom.

 




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top