arrow up

Бекство из колоне за Јасеновац козарачког дечака Василија Карана

Василије Каран чекао је више од 20 година да напише роман о страдању народа Козаре у усташкој НДХ. После прве, написао је још 40 књига и данас тврди да није све рекао о патњама, болу и злочину почињеном у Јасеновцу. Све је почело његовим бекством из колоне за Јасеновац, у коме се нашла цела његова породица. Василије је и данас са 88 година посвећен свом народу и завичају – Поткозарју. Срели смо се у Бањалуци и забележили његова страшна сећања на рат, али и поуке о праштању и заједништву. Послушајте снимак интервјуа: Уредник и водитељ Ана Томашевић. Извор: РТС Везане вести: ДУБОКЕ РАНЕ УВИЈЕК БОЛЕ – Пише Василије КАРАН Василије

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 19. јун 1941. Годишњица страдања Срба у Лици

На данашњи дан отпочело jе страдање Срба са подручjа Доњег Лапца. Почео је ПОКОЉ, злочин геноцида над Србима од стране НДХ. Зграда основне школе, Доњи Лапац, у подруму мучилиште и губилиште српског становништва од 19. jуна до средине jула 1941. Јама на планини Кук. Једна на успону цесте Доњи Лапац – Удбина, удаљена од цесте 80 метара, и друга на Јавнику, изнад села Ораховац. Покољ Срба 19. и 26. jуна 1941. С мjеста злочина побjегао Воjислав Милеуснић. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005. Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас

Др Ђуро Затезало: Покољ у Лици на подручју Доњег Лапца и Срба

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА ГОРСKИ KОТАР И ЛИKА ДОЊИ ЛАПАЦ И СРБ Савка Влатковић Стојановић, Доњи Лапац  „Радије у смрт! Нећемо се покрштавати!” Савка Влатковић-Стојановић сведочи о страдању свога оца Јандрије Влатковића: „Прије рата ми смо живјели у Доњем Лапцу. Мој отац Јандрија био је трговац. Ту смо дочекали и успостављање Независне државе Хрватске 1941. године. Чим су усташе преузеле власт у Лапцу, одмах су нам одузеле трговину и све што смо имали. Све су однијели и опљачкали, а оно што је остало уништили су. Чак су и слике сјекли бајонетима. Мени је

Свирепа мучења Срба у Храсници без адекватне казне и након 30 година (ВИДЕО)

Након што је београдско правосуђе потврдило десетогодишњу затворску казну Хусеину Мујановићу, управнику једног од најмање пет логора за Србе у сарајевском насељу Храсница, сарајевско правосуђе приводи крају тужбени процес против Сенада Гаџе, Заима Лаличића и Суље Хебиба, припадника тзв. Армије БиХ. И они су, према свједочењима, баш као и Мујановић учествовали у затварању, премлаћивању, сакаћењу и убиствима храсничких Срба и тортурама над Српкињама. Чак и српском дјецом. А храсничких „мујановића“, „лаличића“, „гаџа“ и „хебиба“, још много ужива у слободи! Почело је много прије крвавог априла. Још док су се у мир и суживот јавно заклињали, а Југословенска народна армија била једина легитимна војна сила! Под будним оком творца Исламске декларације

Јован Мирић: Кратак разговор крвника и преживеле из јаме Равни Долац

Када се споји зла пошаст и сила над којом се нема моћ, онда народ има више разлога да говори као преживели из јаме Равни Долац, мислећи можда на тадашњу државу Хрвата, можда на хрватство, или на усташтво. На Огњену Марију, 30. јула 1941. године, Хрвати из комшилука истерали су из кућа 218 жена и деце из Горњих и Доњих Рујана код Ливна и живе побацали у јаму Равни Долац, у планини Динари. Мушкарце старије од 16 година одвели су и побили дан-два раније. Од ових 218 жена и деце преживело је четрнаесторо, тринаест женских и један мушки. Извађени су после 45 дана проведених у јами, морени ранама, камењем и бомбама,

konjic-stari-most-300x199.jpg

Коњиц 1992. – Злочин чека казну

Петнаестог jуна 1992. године у спортскоj дворани „Младост“ на Мусали у Коњицу од двиjе минобацачке гранате погунило jе 13 заробљених српских цивила коjи су у оваj обjекат доведени након што су припадници муслиманских и хрватских jединица све мушкарце из српских села, Доње Село, Брадина, Брђани и Бjеловчина насилно привели у логоре Челебићи и спортску дворану „Младост“. Од минобацачких граната, када су Муслимани пуцали из топа у дворану са оближњег брда, док jе у дворани било преко 200 заробљених Срба ,jедан броj логораша jе погинуо на лицу мjеста, док jе jедан дио рањен и пебечен у медицинске установе у Коњицу. Према свjедочењима , сви су уз страшне муке подлегли ранама, jедан

Радомир Н. Саичић: Отворени допис Извршном одбору САНУ

Свој „допринос“ ревизији јасеновачког питања даје и Српска Православна Црква, чији епископ Јован Ћулибрк изјављује да је тврдња о 700.000 убијених Срба неморална, доводећи при том у питање и званичан српски став о Алојзију Степинцу! Поштоване колеге, Јасеновац, који је врхунац и трагични симбол страдања српског народа, Јевреја и Рома, није на адекватан начин представљен ни домаћој, ни међународној јавности. По степену суровости, демонске мржње према затвореницима, садистичком уживању у неподношљивим патњама невиних жртава, укључујући жене и децу, Јасеновац превазилази друге логоре уништења представља кулминацију зла у свеколикој људској историји. У бившој Југославији, репресиван однос према истраживањима и јавном изношењу истине о овом логору смрти био је последица деловања Брозовог

Коначно споменик херојима палим 1998. и 1999. у борбама са НАТО и шиптарским терористима

НА СПОМЕНИКУ СУ ИСПИСАНА ИМЕНА 470 ПАЛИХ А ОТКРИО ГА ЈЕ ГЕНЕРАЛ БОЖИДАР ДЕЛИЋ, РАТНИ КОМАНДАНТ 549. БРИГАДЕ Коначно је подигнут споменик у славу и част херојима, припадницима војске, полиције и руским добровољцима који су 1998. и 1999. погинули у борбама са НАТО пактом и шиптарским терористима. Над спомеником доминира тенк Т-55, у којем је 11. августа 1998. погинуо командир Треће тенковске чете – капетан Жељко Мартиновић. Идејно решење за споменик дао је руски добровољац и председник Београдског одбора Покрета Алберт Андијев, који је преминуо прошле године од короне. Споменик је откривен 23 године након окончања НАТО агресије. Тек када су из личних извора прикупљена довољна средства за његову изградњу.

79 година страдања Пиве: Зашто се у школама не учи о пивском геноциду

У уџбеницима из историје за основне школе као и уџбеницима за средње школе нема нити једне једине реченице о геноциду који се догодио у Пиви током Другог свјетског рата! Пише: Илија Бајовић, проф. историје  Злочин је починити злочин, али је такође злочин када се исти заборави. Страдање Пиве у Другом свјетском рату је велико, тих година јаук жена, плач дјеце је одјекивао брдима Пиве и све страхоте тога рата се могу управо нажалост видјети на примјеру Пиве и Пивљана. Да је Пива прошла кроз пакао Другог свјетског рата говоре и невине жртве које су пале под непријатељским аутоматима и бајонетима. Сама чињеница да је у Пиви за вријеме рата страдало више од 1.300

Докази против хрватских пилота стигли из Хага

Коришћени су и материјали МУП-а Републике Српске, записници о увиђају, фотодокументација, искази сведока, медицинска и војна вештачења. Оптужница против четворице официра Војске Хрватске који се терете да су у акцији „Олуја” 7. и 8. августа 1995. године наредили авионско ракетирање колоне избеглица на Петровачкој цести, код Босанског Петровца, као и у месту Сводна код Босанског Новог, подигнута је након вишегодишњег преткривичног поступка и истраге која је трајала око годину дана током којих су прикупљени многобројни докази. Како „Политика” сазнаје, као докази у поступку против Владимира Микца, Зденка Радуља, Жељка Јеленића и Данијела Боровића коришћена је документација и информације које је Тужилаштво за ратне злочине (ТРЗ) прибавило од Међународног кривичног суда

Десничари у Загребу прекинули трибину о страдању српских цивила

Група десничара прекинула је синоћ у Загребу трибину посвећену страдању српских цивила на Петровачкој цести. У просторијама Српског привредног друштва Привредник у Загребу одржавала се трибина под називом „Петровачка цеста дуга 28 година”, али је прекинута због вербалних испада већег броја десничара који су били у публици, добацивања и онемогућавања учесника да говоре, пренео је портал Индекс. Трибину је водио новинар Саша Косановић, а гости су били Анте Нобило и Слађана Чанковић. Причало се о ракетирању избегличке колоне 1995. године, а гости су целу причу намеравали да, како наводи загребачки портал, прокоментаришу с правног аспекта. Смислен разговор трајао је око пола сата, а онда су кренула добацивања из публике. У

Те ноћи су довели једну групу Срба – њих 60 и побацали у ријеку Пливу

Усташе су, под заповједништвом сатника Херенчића, 14. септембра 1941. године убиле 111 Срба у Подмилачју (14 km од Јајца) и бацили у јаму дугу 16, а широку 8 метара. Ево шта свједочанство каже о том трагичном септембру 1941. године: ,,Чим је дошла Херенчићева бојна у Јајце, одмах првих дана отпочели су са масовним хапшењем у граду и селима Винац и другима и похапшене људе су смјестили у јеврејски темпл, православну цркву и Привредну банку. Ноћу 14-18. септембра ове усташе су извеле групу од 156 ухапшених из темпла и цркве и на Подмилачју код моста све поклали и закопали у јаме. Херенчића усташе су те ноћи довеле једну групу Срба –

Оптужница против хрватских пилота, у име Александре из колоне питам: Шта се чекало до сад

Oдавно ме нешто није изненадило као вест да је српско Тужилаштво за ратне злочине подигло оптужницу против четворице хрватских пилота због напада на колону избеглица на Петровачкој цести. Прва реакција била је онако, из срца – хвала богу, а онда је уследило и питање – шта се чекало до сад! Пише: Ђурђица Драгаш Прошло је 27 година од тог крвавог и сулудог злочина у којем је буквално искасапљено и спаљено тринаесторо људи међу којима је било и шесторо деце. Многи од преживелих нису дочекали ни овај наговештај правде. Умрли су тугујући, питајући се какав је то свет у којем није злочин бомбардовати колону избеглица. Отишли су разочарани, несрећни, заборављени. Сећам се

СВИМ БИЛОГОРЦИМА

Изгледа да је у Републици Србији сазрело време да се сагледају све последице рата 1991. – 1999. године, те да се и за подручје источне Билогоре покрену судски поступци због ратних злочина, малтретирања и других повреда међународног ратног права и људских права, а које су починиле хрватске власти и појединци. У оквиру Завичајног удружења „Билогора“ до сада је направљен, надамо се коначан, попис 26 страдалих војника и 52 цивила који су изгубили живот у периоду од 1991. – 1997. године. Овај попис је у великој мери непотпун и често не садржи много личне податке и поближе детаље о околностима страдања и извршиоцима злочина. Истовремено, попис не садржи ни један податак

Стари Брод: Обиљежено 80 година од Покоља у Старом Броду код Вишеграда

Јуче, уочи дана када се празнује Св. новомученик Вукашин Мандрапа, у Старом Броду код Вишеграда, парастосом је обиљежено 80 година од стравичног злочина над Србима када су хрватске и муслиманске усташе пуковника НДХ Јуре Францетића, извршиле Покољ над више од шест хиљада српских цивила. Најмасовније убијање је извршено 22. марта 1942. године, али су убијања трајала и до почетка маја. Овом молитвеном и комеморативном Сабрању, присуствовала је и делегација удружења Јадовно 1941. из Бање Луке као и пријатељ удружења и један од двојице задужбинара Меморијалног центра, господин Спасоје Албијанић. За подсјећање, аутор небоземно лијепог, јединог Меморијалног центра посвећеног жртавама Покоља, је млади архитекта из Зворника Новица Мотика. Помену за страдале,

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.