Захваљујући г. Душану Буковићу сазнала је наша јавност пре две године за један осврт у емигрантској српској штампи у САД, поводом додељивања награде Матице српске хрватском књижевнику Густаву Крклецу . Крклец је током Другог светског рата био уредник усташког листа „Граничар“ у Земуну.
НАГРАДА ЗЛОЧИНЦУ!
Било је то пре две године. За награду Матице српске предложен је Густав Крклец!
Млађи у Отаџбини нису протестовали, јер и с т и н а из биографије Густава Крклеца – била је изостављена.
У самој Матици српској, чланови Наградног одбора били су збуњени.
Њима је биографија Густава Крклеца била позната, јер док су у седишту Матице српске, у Новом Саду, мађарски фашисти бацали Србе под лед у Дунав, дотле је Густав Крклец у Земуну чувао стражу Павелићеве НДХ. Био је главни уредник „Граничара”.
Али – стигло је наређење: У духу „Братства и јединства” награда Матице српске безусловно мора да се додели другу Густаву Крклецу!
Тако је Густав Крклец, Павелићев граничар, постао добитник Матице српске!
Награда за злочине!
Награда ономе који је славио највећег убицу кога је свет упознао – Анту Павелића.
Награда Густаву Крклецу – Павелићевом граничару!
Старији знају, али – како би млађи упознали праву биографију Густава Крклеца – треба да прочитају оду Поглавнику Павелићу, чији је аутор Густав Крклец.
Под својим оригиналним потписом у усташком „Граничару” чији је био главни уредник, Густав Крклец је објавио песму посвећену свом идолу, убици српског народа, Анти Павелићу:
Došli su naši dani s njim.
Donio ih je najbolji hrvatski sin.
Kleli smo se Sv. Antunu –
I Svjetac nam posla izabranika.
Domovino pozdravi Antuna Poglavnika!
Zagrebu bijeli razvi zastave naše
Prospi cvijeće i cvijećem ga kiti.
Doš’o je Ante… Nikada više
Hrvati robovi neće biti…
Na zastavi je hrvatska kruna,
A ja sa braćom ZA DOM SPREMAN –
stražarim na granici kod Zemuna!
(Преузето из: СЛОБОДА – LIBERTY, Чикаго, среда, 25. фебруар 1970)
Извор: ВИДОВДАН