Нацистичка прошлост сустигла „Шпигл”

Хамбург – Есесовци водили уређивачку политику у престижном немачком недељнику све до осамдесетих година прошлог века.

Редакциjа хамбуршког „Шпигла”, водећег политичког магазина Немачке и наjтиражниjег недељника Европе, суочила се минулог викенда са немилом прошлошћу. Према изjавама учесника jавне дискусиjе, прошле суботе, уређивачка епоха „Гебелсових наследника” траjала jе до осамдесетих година прошлог века, односно до одласка у пензиjу старих нациста.

Израз „Гебелсови наследници” дословце одговара чињеницама. Вилфрид фон Овен, у рату ађутант Хитлеровог министра за пропаганду Јозефа Гебелса, био jе дугогодишњи дописник „Шпигла” из Јужне Америке, премда jе у Немачкоj покренута истрага против њега због глорификациjе „jунаштва армиjа Трећег раjха”. Невоља по „Шпигл” утолико jе већа, jер jе Вилфрид фон Овен успео да побегне у Јужну Америку захваљуjући лажним исправама коjе jе испоставио БНД и путном налогу коjи jе потписао тадашњи издавач Рудолф Аугштаjн.

Фон Овен ниjе био jедини нациста у редакциjи. Спољнополитичку линиjу одређивао jе до одласка у пензиjу 1979. године заменик главног уредника Георг Волф – у рату аналитичар Раjнхарда Хаjдриха, касниjе обавештаjни аналитичар у Трећем одсеку безбедносне службе Есеса.

Волфов „ментор” био jе правоснажно осуђени, касниjе помиловани официр Есеса, ратни злочинац Хорст Манке. Волф се „осамосталио” 1969. године, када jе Манке – до тада члан управног одбора надлежан за уређивачку политику – унапређен на положаj пословође Удружења немачких издавача недељних и месечних магазина.

Истина о нацистичким спрегама у „Шпиглу” изишла jе у пуном обиму на видело у оквиру jавне дискусиjе, вођене поводом педесетогодишњице упада припадника обавештаjне службе и полициjе у редакциjу, у септембру 1962. године. Ухапсили су власника и главног уредника листа Аугштаjна под сумњом велеиздаjе. Повод jе био извештаj о маневрима НАТО-а „Фалекс 62” на коjима jе, по Аугштаjну, немачки Бундесвер испољио дилетантизам.

Афера jе окончана после 103 дана – победом присталица слободе штампе. Аугштаjн jе пуштен на слободу, тадашњи министар одбране Франц Јозеф Штраус jе био принуђен да поднесе оставку, а месец дана касниjе jе и канцелар Конрад Аденауер поднео оставку.

До данас ниjе у потпуности разjашњено да ли заслуге за победу припадаjу новинарима и присталицама слободе штампе, или – безбедносним службама, пре свега БНД-у.

Уређивачка политика у „Шпиглу” прешла jе у jесен 1962. године у руке колектива коjим су управљали некадашњи нацисти. „Били су интелигентни, повезани са центрима националне ориjентациjе”, рекао jе jуче референт jавне дискусиjе, професор журналистике у Берлину Луц Хахмаjстер: „Циљ им jе био подстицаj новог самопоуздања Немаца – грађеног на грешкама из претходне историjе”.

Главни уредник „Шпигла” Георг Масколо, организатор симпозиjума на тему прошлости хамбуршког магазина, истакао jе у завршноj речи да „шачица бивших нациста ниjе могла да науди његовом листу”. Нагласио jе да би запостављање неприjатних историjских детаља могло да доведе у питање данашњу обjективност недељника.

Извор: ВАСЕЉЕНСКА