Национални рад Српског пјевачког друштва „Слога“ у Дубровнику од 1874. до 1947. године

Дубровачко српско пjевачко друштво „Слога“ основано jе 1874. у Дубровнику. Радило jе у репрезентативноj дворани на другом спрату у палати Гучетић (Стари театар) у улици Од пуча. (1).  Друштво  jе славило св. Саву. У српском пjевачком друштву „Слога“ одржана jе почетком 1904. покладна забава на коjоj jе певао друштвени хор и свирао тамбурашки збор Дубровачког Радничког Друштва. На забави jе уредник „Дубровника” Антун Фабрис прикупљао прилоге за пострадале Русе у Руско-jапанском рату 1904. (2)  Просветно-привредно друштво ,,Српска зора” помагало  jе  пре Првог светског рата рад  српских  певачких   друштава на Приморjу : „Јединства“ у  Котору, „Бранка“ у  Задру, „Србадиjе“ у  Шибенику  и „Слоге“ у Дубровнику.

„Слога“ jе 1924. заjедно са Дубровачким радничким друштвом свечано  прославила своjу педесетогодишњицу. Хор jе на почетку био мушки хор а од 1925 мешовити. Прослава 60-годишњице ,,Слоге” 7 октобра 1934. одржана jе у  реновираним просториjама. (3) Друштво jе окупљало Србе католичке и православне вере. Хор „Слога“ jе око 50 пута годишње певао у православноj цркви. Црквеноопштински савjет подстакао jе „Слогу“ да оснуjе дечjи хор у цркви. Поводом смрти краља Александра 1934. „Слога“ jе приредила духовни комеморативни концерат у православноj цркви. Поред црквених композициjа на програму jе била пригодна композициjа Пехара ,,Чуваjмо Југославиjу”. Прослава 700-годишњице српског просветитеља Св. Саве 1935. почела jе предавањима одржаним у просториjама „Слоге“. Предавачи Јовица Перовић, проф. Љепосава Гаталова и проф. Салих Назечић приказали су значаj и улогу Св. Саве на државном, вjерском и просвjетном пољу. На  дан  Св. Саве  Дубровачко српско пjевачко друштво „Слога“ приредило jе увече свечани концерат коjи jе дириговао  Пехар. (4)

Дjечjи збор Д.С.П.Д. „Слога”  приредио jе 25. маjа 1935. први концерт у друштвеноj концертноj дворани. На програму су биле композициjе Мокрањца, Пехара, Хаjдна, Моцарта, Брунера, дра. Марковца, Шпољара и М. Спаравале. Концертом jе дириговао Густав И. Пехар, диригент „Слоге“. Бугарски певачки збор „Родина“ приредио jе 19.7.1935. концерт у Дубровнику. Пред Градском опћином бугарске певаче поздравили су у име пjевачке жупе „Иво Воjновић“  професор Чоровић, а затим jе соколска музика одсвирала бугарску химну што jе код присутних изазвало бурно одушевљење и пљесак. Иза тога jе „Родина“ отпевала државну химну на што jе мноштво одушевљено клицало цару Борису, Краљу Петру II и jугословенско бугарском братству. Концерт jе одржан на пољани пред катедралом а дириговао jе Наjданов, диригент Софиjске опере. Концерт jе био посвећен већим делом бугарскоj народноj песми. Осим тога „Родина“ jе извела неколико руских песама и Готовчеву „Јадованку за телетом“. Збор „Родине“ састоjао се искључиво од солиста и зборишта софиjске опере. Концерт се претворио у величанствену манифестациjу братских симпатиjа према бугарском народу.  Дубровачко српско пjевачко друштво „Слога“ приредило jе 10. маjа 1936. своj редовни годишњи концерт у друштвеноj концертноj дворани. На програму су биле композициjе Архангелског, Биничког, Ченека, Готовца, Ксичке, Љвова, Настасиjевића, Пехара и Шапра. Велики интерес побудила jе композициjа „Једном скуком чловику“ коjу jе компоновао млади дубровачки композитор Зденко Шапро на текст Динка Рањине.(5)

Дубровачко српско пjевачко друштво „Слога“ приредило jе у првоj половини октобра 1936. турнеjу по Југославиjи.  Посетили су Сараjево, Опленац и Београд. Одржали су 10 октобра 1936. концерт на Коларцу у Београду. (6)

Програм концерта заказаног за 20. jун 1937. у атриjуму Спонзе био jе  :

1. Духовне пjесме  Римски-Корсаков “Оче наш”– мjешовити хор; Бортњански “Јависjа благодат Божиjа”– мjешовити хор; Мокрањац “Статиjа трећа” — мjешовити хор;

1. Свjетовне пjесме а) уметничке Милоjевић “Муха и комарац” — мjешовити хор; Готовац “Понуда драгога” — мушки хор, тенор соло Анте Шољарић; Мокрањац “Козар” — мjешовити хор;

б) народне пjесме Видошић “Двиjе пjесме из Мостара” а) Еj, беjтуране—алт соло Штефица Видошић уз пратњу мушког хора, б) Баћевићи, село мало — мjешовити хор; Одак “Рапсодиjа трећа” (Дорица плеше …)  мjешовити хор; Хоровођа Тихомил Видошић. (7)

Управа „Слоге“ упутила jе писмо од 18.10.1937. Управном одбору Српске православне општине у Дубровнику у коjем  jе истакла : „Припомоћ „Слоги“ од цркве смањена са 1.500 на 1.000 динара. Дубровачко пjевачко друштво од свог оснутка приjе 63 године уско jе скопчано са црквом да се не може одвоjити jедно од другога“. (8).

„Слога“ jе 1938. одржала хорски концерт у Спонзи. У листу ,,Дубровник” истакнуто jе да jе световни део програма био израз напора да се у jедно коло здруже песме кршног Динарца са Таjчевичевим песмама из Старе Србиjе. У програму су биле две песме Славенског ,,Дедо и мечките” и ,,Ругалица”. Прва jе песма кршева а друга славонских низина. У листу ,,Дубровник” истакнуто jе : ,,солидном и добро фундирараном раду неуморних бораца за нашу народну пjесму и сљедствено томе и —  за нашу националну културу.” Слога jе сарађивала са певачким друштвима из Југославиjе. „Слога“ са своjим члановима и представницима и члановима осталих дубровачких националних друштава дочекала jе „Гусле“ из Мостара. „Гусле“ су одржале концерт 20.5.1937. у атриjуму Спонзе. На банкету  jе поздравио „Гусле“ судиjа Светозар Барбић, као претсjедник  пjевачке жупе „Иво Воjновић“. (9)  „Слога“ и  „Гусле“ биле су наjбоља пjевачка друштва у саставу пjевачке жупе „Иво Воjновић“.

Пjевачки хор „Кола српских сестара” из Петровграда (Зрењанин) стигао jе 29. маjа 1937. у Дубровник вечерњим возом из Сараjева. Дубровачка национална друштва приредила су гостима срдачан дочек. Женски хор „Кола српских сестара” из Петровграда (Зрењанин)  jе 30 маjа 1937. одржао своj концерат у дворани „Слоге”. Оваj млади хор поставио jе себи задатак да пропагирањем песме допринесе своj удео у национално-културном правцу. На програму су биле композициjе Заjца, Мокрањца, Покорног, Бошњаковића, Баjића, Милоjевића и др. Хором jе дириговао Бохумил Храбак. Публика, коjа jе у великом броjу посjетила концерат, са симпатиjама jе примила госте и спонтано им одобравала. Хор jе наступао у банатском народном одиjелу, што jе оставило леп утисак. Гостима jе од стране Дубровачког Српског Пjевачког Друштва „Слога“ предан ловор виjенац. Мjешовити хор Дубровачког српског пjевачког друштва „Слога“ отпутовао jе 1938. у Мостар на прославу педесетогодишњице друштва „Гусле“ из Мостара. Путем су им се придружили пjевачка друштва из Котора, Херцегновога и Требиња. На прославу jе дошло 11 српских пjевачких друштава. Поворка пjевачких друштава, на челу са соколском музиком и пjевачким друштвом ,,Јединство” из Котора била jе одушевљено поздрављена од грађана Мостара. Положени су венци на гроб Шантића и Ћоровића. Одржана jе свечана академиjа. У вече jе био одржан концерт. Прву тачку концерта државну химну и последњу ,,Оj Словени” певали су заjеднички сви пjевачи, њих око 600. (10)

Пригодом парастоса краљу Александру 9 октобра 1938. мjешовити хор  „Слоге” под вођством Ива Пришлина извео jе у православноj цркви Христичево ,,Опиjело”. Дело jе било посвећено жртвама палим за Ослобођење и Уjедињење.(11)

Југословенски пjевачки савез приредио jе пjевачки слет 1939. у Београду. Слет jе био приређен у част прославе дваjу стогодишњих савезних друштава : Панчевачког српског црквеног пjевачког друштва и Српског пjевачког друштва ,,Јединство” из Котора. (12)

На Редовноj главноj скупштини 3 априла 1938. у Управни одбор Срп. Пjев. Друштва ,,Слога” изабрани су : председник др. Ђуро Орлић, I подпредседник Стиjепо Мурати, II подпредседник Урош Бердовић, I секретар проф. Ђорђе Јордановић, II секретар Анка Кобасица, благаjник Ристо Бркан, домаћин Благоjе Самарџић, музички референт др. Владимир Бердовић, инспектор хора Душан Раjачић, архивар Благоjе Вукичевић, одборници Бранко Хопе и Бруно Вернаца. Замjеници Смиљана Везић-Бердовић, Миленко Лазаревић, Нико Чорбић и Бранко Пеjовић. У Надзорном одбору били су : Светозар Барбић, Кристо Доминковић и Душан Бабић. Замjеници били су Илиjа Зорић и Тодор Спаравало.

На скупштини Дубровачког српског пjевачког друштва „Слога“ марта 1939. изабран jе Управни одбор друштва и то: председник Рафо Марић, касациони судиjа у пензиjи; потпредседници Урош Берберовић и Стиjепо Мурати; секретари Милан Боjанић и Бруно Вернаца; благаjник Јефто Крцуновић; домаћин Благоjе Самарџић; др. Владимир Бердовић, музички референт;  Никола Милош, инспектор хора; архивар Бранко Пеjовић; одборници Светозар Барбић и Бранко Хопе; У Надзорном одбору били су др. Ђуро Орлић, Кристо Доминковић и Илиjа Зорић. (13)

Споразумом  Цветковић-Мачек 26.8.1939.  Дубровник  jе  одвоjен  од  Зетске  бановине  и додељен  новоствореноj  Бановини  Хрватскоj. ХСС jе у Бановини Хрватскоj одмах почео са отпуштањем државних службеника  и прогонима. На подстицаj из Херцеговине и помоћи присталица Народне одбране, чланства Сокола и Јадранске страже, а под руководством Мирка Станковића, одржан jе 16. децембра 1939. „jавни договор” у циљу „окупљања српства као народа” и подстицања „националне акциjе” у циљу „бескомпромисног одржавања свих установа коjе су битне за чување и одржавање народног jединства”. Упркос прогонима Савjет дубровачких културних и националних установа (Дубровачка Грађанска музика, Дубровачко Радничко друштво, Д.С.П.Д.„Слога”, Матица Српска, Народна Одбрана, О.Н.О.„Нова Југославиjа”, Пододбор друштва Књегиња Зорка и Соколско Друштво) прославио jе годишњицу  ослобођења  свог  града  13 новембар 1940. Члан друштва Вук Ћоровић одликован jе фебруара 1940. орденом Св. Саве IV степена.(14)

У дворани „Слоге” прослављене су Материце. Хор „Мале Слоге”, ђаци основне школе, грађанске школе и гимназиjе, под дириговањем учитеља Д. Раjачића  извели су забавни програм. Атракциjа била jе четворогодишња беба Биљана Милишић, коjа jе у кринолини са периком и лорњоном рецитовала песмицу о „маленоj дами са кринолином”. Вредне чланице П. Д. „Књегиња Зорка” обуле су а и неке одjенули преко 90 сиромашне деце, међу коjима и многе римокатоличке вере. (15)

Академско  пjевачко друштво ,,Обилић” летовало jе 1940. у  Купарима. Иако jе друштво  имало само  jедан део  чланова  на  молбу Дубровчана  приредило  jе jула  1940. концерт  заjедно  са  српским дубровачким пjевачким друштвом „Слога“ у атриjуму Спонзе. Концерт jе траjао jедан и по сат, а састоjао се од десет тачака мjешовитих хорова од домаћих композитора, претежно од Мокрањца. Неколико тачака концерта извели су заjеднички ,,Обилић” и ,,Слога”, а неколико само ,,Обилић”. Дириговао jе Светолик Пашћан-Коjанов. Бурни аплаузи многоброjне публике били су награда пjевачима и диригенту. Послиjе концерта Дубровчани су приредили вечеру пjевачицама и пjевачима у башти хотела Империала. Вечера на коjоj jе било 140 лица прошла jе у врло интимном братском расположењу. (16)

За  Дубровачко српско пjевачко друштво „Слога“ сликар Атанасиjе Поповић насликао jе икону св. Саве. Приликом прославе уласка српске ослободилачке воjске у  Дубровник 13. новембра 1940. на свечаном благодарењу у храму св. Благовештења, благословио jе икону прота Митровић, а пjевачки хор  „Слоге“ отпjевао jе химну св.Саве. (17)

Репрезентативне просториjе друштва ,,Слога” користила су остала национална друштва и установе. Пододбор друштва „Кнегиња Зорка” у Дубровнику приредио jе новембра 1937. у свечаноj сали „Слоге” предавање. Предавач jе била Зорка Николас, предсjедница Кола српских сестара у Детроиту. Она jе обилазила Југославиjу ради упознавања прилика у њоj. Одржавала jе предавања о животу нашег народа а специjално наших жена у Сjеверноj Америци. Тема предавања била jе „Наши у Америци”. Предавање jе саслушано са пажњом и одобравањем броjне публике.  Првог маjа 1938.  у дворани „Слоге“ одржано jе комеморативно вече посвећено спомену на 30-годишњицу смрти Валтазара Богишића на коме  jе говорио др. Луjо Бакотић. (18)

Нова Југославиjа  приредила jе 14. jануара 1939. своjу годишњу академиjу са игранком у просториjама Д.С.П.Д. „Слоге”. На програму поред уметника проф. Шлауса и Пришлина, учествовали су омладинци коjи су извели остале тачке. Велико одушевљење побудиле су музичке тачке Ковачевића, Форетића и Спавенти, нарочито соло свирање Ковачевића, коjи jе своjом спремом и начином свирања увjерио многоброjну публику, да се налази између омладине коjи поседуjу музичког талента и коjи ступаjу у будућност са сигурним успехом виших музичких вредности.  Скупне рецитациjе представљале су новост за Дубровник. Приком прославе 22 годишњице уласка српске ослободилачке воjске у  Дубровник 13. новембра 1940. Божа Хопе одржао jе говор у Дубровачком српском пjевачком друштву „Слога“. (19)

Скромна  прослава  Дана  Уjедињења  у  Дубровнику 1. децембра 1940,  ограничена  jе  на  свечаност  приређену у Соколани у Спонзи.   Лист „Дубровник”  писао jе о  прослави : „Друштвима  коjа  би  се  усудила  да  не  послушаjу  …..г. шеф  полициjе  запретио  jе  употребом  силе  и  хапшењем  чланова  управе.  … Пред   вратима  свих  зграда  у  коjима  се  налазе  нациjонална  друштва  стаjало  jе  на  дан  Уjедињења  по  два  и  три  полицаjца  у  униформи  или  без  ње.“ (20)

,,Слога” jе 1941. прославила своjу славу Светог Саву, а домаћин славе био jе претсjедник ,,Слоге” Рафо Марић, касациони судиjа у пензиjи. Учитељ Душан Раjачић одржао jе краћи говор о св. Сави и значаjу дана прославе. Четворо деце рецитовало jе пригодне песме. Прво jе мала Траживук рецитовала пjесму Рикарда Каталинића о св. Сави. Рецитовали су мала и мали Никитин, а последња Биљана Миличић  коjа jе рецитовала Растко од Илића. Увече jе у хотелу Империал приређена академиjа са игранком. Присуствовао jе изасланик краља, покровитеља друштва „Слоге“. На академиjи jе певао мешовити хор „Слоге“ кога jе извежбао хоровођа др. Влатко Бердовић. Наступао jе челиста Кох и сопран Дора Троjановић. У листу ,,Дубровник” о прослави : ,,Сама игранка пружала jе незаборавну слику, елитне забаве, коjа jе у своjоj отмености публике и одговараjућег држања само добар знак, да наше српске забаве jош одржаваjу и чуваjу стари дух дубровачке отмености и складности.” (21)

Међу првим жртвама усташког терора били су чиновници Трговачко-индустриjалне банке у Дубровнику (бивша Српска банка). Усташе су ухапсиле све чланове управног одбора и чиновнике до коjих су могли да дођу. Члан управе ,,Слоге”  Стиjепо Мурати био jе ухапшен и  7 jула 1941. везан спроведен за Загреб.(22)

Др. Владимир Бердовић jе до 1941. водио „Слогу“, а од 1943. до смрти 1980. водио jе хор. Од 1924. био jе стални члан Дубровачке филфармониjе. После Другог светског рата водио jе хор православне цркве св. Благовештениjа, коjи jе често изводио његове композициjе. Од оснивања Дубровачких летњих игара дао знатан допринос њеном развоjу а од 1954. до 1963. био jе уредник њиховог музичког програма. Дубровачко српско пjевачко друштво „Слога“ угашено jе 1947, а наставило jе деловати као дубровачка подружница српског културног друштва Просвjета коjа jе у Дубровнику деловала до 80 година 20 века. Данас у просториjама друштва у ,,Салоча од зрцала” ради дубровачка Народна књижница.  (23)

Дубровачко пjевачко друштво од свог оснутка 1874. било jе уско повезано са православном црквом у Дубровнику.  У свом раду  сарађивало jе са осталим  српским  друштвима и установама. Хор jе на почетку био мушки хор а од 1925 мешовити. Друштво jе окупљало Србе православне и католичке вере. Хор „Слога“ jе око 50 пута годишње певао у православноj цркви. Друштво jе било део пjевачке жупе „Иво Воjновић“ Југословенског пjевачког савеза. Лист „Дубровник” одао  jе признање друштву ,,Слога” као неуморном борцу за народну пjесму и   националну културу. Друштво jе приредило jе у октобру 1936. турнеjу по Југославиjи а 1938. учествовало jе на прослави педесетогодишњице друштва „Гусле“ из Мостара.

Споразумом  Цветковић-Мачек 26.8.1939.  Дубровник  jе  одвоjен  од  Зетске  бановине  и додељен  новоствореноj  Бановини  Хрватскоj. У Бановини  ХСС  jе искористио власт  за  прогоне и отпуштања. Упркос прогонима српска друштва наставила су национални рад окупљена у Савjету дубровачких културних и националних установа. Дубровачко српско пjевачко друштво „Слога“ угашено jе 1947, а наставило jе деловати као дубровачка подружница српског културног друштва Просвjета коjа jе у Дубровнику деловала до 80 година 20 века.

Саша Недељковић

члан Научног друштва за историjу здравствене културе Србиjе

Напомене :

1.Софиjа Божић, „Срби у Хрватскоj 1918-1929“, стр. 309, 310, Београд, 2008; ,,Култура Срба у Дубровнику 1790-2010”, Београд-Дубровник, 2012, стр.276;

2.„Забава”, бр. 9, „Дубровник”, у Дубровнику  28 фебруара 1904, стр. 3;

 3. Софиjа Божић, „Срби у Хрватскоj 1918-1929“, стр. 309, 310, Београд, 2008;,,Култура Срба у Дубровнику 1790-2010”, Београд-Дубровник, 2012, стр. 331, 335, 336;

 4. Милорад Вукановић, „Из историjе Српске православне цркве у Дубровнику општество српске православне цркве од 1929. до 1946. у Дубровнику“, „Братство“  XVДруштво „Свети Сава“, Београд 2011,  стр. 95; ,,Духовни комеморативни концерат Слоге”, ,,Дубрава”, бр. 19, Дубровник, 17 студеног 1934 године, стр. 3; ,,Културни живот Дубровника”, ,,Дубрава”, бр. 22, Дубровник о св. Влаху 1935, стр. 12;

 5.„ Први концерт дjечjег збора С. П. Д. „Слоге“ у Дубровнику“, „Концерт Бугара у Дубровнику“, „Ђирилометодски вjесник, Јуни, jули, август 1935 , бр. 6, 7 и 8,  Загреб, стр.79 ; „Концерт „Слоге“ у Дубровнику“, „Ђирилометодски вjесник,   Јуни, jули, август 1936, бр. 6, 7, 8, Загреб, стр. 98 

 6. ,,Култура Срба у Дубровнику 1790-2010”, Београд-Дубровник, 2012, стр. 338, 339;

7.„Програм концерта”, „Дубровник”, бр.21, Дубровник, 19 Јуни 1937, стр. 3;

8.Милорад Вукановић, „Из историjе Српске православне цркве у Дубровнику општество српске православне цркве од 1929. до 1946. у Дубровнику“, „Братство“ XV Друштво „Свети Сава“, Београд 2011,  стр. 95;

9. Х. ,,Концерат срп. пjев. друштва ,,Слога”, бр. 26, „Дубровник”, 2 jула 1938, стр.3,4; „Српско пjев. Друштво „Гусле“ из Мостара у Дубровнику“, „Дубровник”, бр.22, Дубровник, 26. jуна 1937, стр.3;

10.  „Дубровачке виjести”,  „Дубровник”,бр. 17, Дубровник,  29 маj 1937, стр. 5;„Концерат Женског хора “Кола српских сестара” из Петровграда”, „Дубровник”,  бр. 18, Дубровник,  5 Јуна 1937, стр. 4;  ,,Свечаност  у Мостару”, ,,Слога у Мостару”, бр. 26,„Дубровник”, 2 jула 1938, стр.2, 3:

11.,,Гласовито Христићево ,,Опиjело”, „Дубровник”, 8 октобра 1938, бр. 40 Дубровник, стр. 4;

12. ,,Југословенски пjевачки слет у Београду”,„Дубровник”, 2 фебруара 1939, бр. 5,  Дубровник,  стр. 3;

13. ,,Редовна главна скупштина 3 априла 1938”,  „Дубровник”,  бр. 14, Дубровник, 9 априла 1938, стр. 4; „Нова управа “Слоге”, бр. 10, „Дубровник”, 11 марта 1939, Дубровник, стр.4;

14. ,,Дубровник у народноослободилачкоj борби и социjалистичкоj револуциjи 1941-1945”, Сплит, 1985, стр. 1051; „Кроз град и предграђе”, бр.45, „Дубровник”,16. новембра 1940, Котор–Дубровник , стр. 3 – 4; “Одликовање”, „Дубровник”, 17 фебруара 1940, бр. 7, Дубровник, стр. 4;

15.“Прослава Материца”, „Дубровник”, бр. 1, 4 jануар 1940, Котор-Дубровник, стр.4;

16. ,,Акад. Пjев. Друштво ,,Обилић”, „Дубровник”, 20 jула 1940, бр. 28, стр.4;  ,,Вокални концерат у Спонзи”, „Дубровник”, 27 jула 1940, бр. 29, Дубровник, стр.4;

17. “Икона св. Саве”, „Дубровник”, бр. 47, Котор-Дубровник, 30 новембра 1940, стр. 4;

18. „Предавање о нашим у Америци”, „Дубровник”, 20 Новембар 1937, бр.43, Дубровник, стр.4; „Дубровачке  виjести“, бр. 17, „Дубровник”, 30 април 1938, Дубровник, стр. 3;

19. „Академиjа са игранком О.Н.О. „Нова Југославиjа”, „Дубровник”, бр. 1,   Дубровник,14. jануара 1939, стр. 4; „Забава О.Н.О. “Нове Југославиjе”, „Дубровник”, бр.3,Дубровник, 21.jануара 1939, стр. 3; “Долазак ослободилаца у Дубровник”,„Дубровник”, бр. 48, Котор-Дубровник, 7 децембра 1940, тр. 2;

20.  „Прослава  Дана  Уjедињења у Дубровнику”, „Дубровник”, 7 децембра 1940, бр.48, Бокешка штампариjа,стр. 4; „Мозаик данашњице”, бр.49, „Дубровник”, 14 децембра 1940, Котор-Дубровник, стр. 3-4;

21. ,,Прослава св. Саве”, „Дубровник”, бр 5, 1 фебруар 1941,  Котор-Дубровник, стр. 4;

22. Мато Јакшић, ,,Дубровник 1941”,  Београд 1966, стр.80,97,98; 

23. ,,Култура Срба у Дубровнику 1790-2010”, Београд-Дубровник, 2012, стр. 203, 204, 276, 336;

Везане виjести:

Лист ,,Дубровник” о борцима за ослобођење и уjедињење 1912 – 1918.

Сећања В. М. Вукмировића на борбе четника у Балканским ратовима

Саша Недељковић: Дубровачки Срби и Савез српских културних установа

Недељковић: Лист ,,Дубровник” о покушаjима похрваћења Срба католика и Буњеваца

Недељковић: Дубровачки Срби

Недељковић:Бокељи и Бока Которска у листу ,,Дубровник” од 1937. до 1941 године

Нова Југославиjа у Дубровнику