На загребачком аеродрому ухапшен Драган Митровић

Организација „Веритас” у данашњем саопштењу открила је идентитет мушкарца који је у суботу, 8. јануара, ухапшен на загребачком аеродрому због сумње, како су навели регионални медији, у почињење ратног злочина над цивилима у Барањи током 1991. и 1992. године.

Како се наводи у саопштењу, реч је о Србину Драгану Митровићу из барањског села Каранац, који је пред тужиоцем негирао квалификацију кривичног дела, које је означено као ратни злочин.

Митровић од 1999. године са породицом живи у Великој Британији, где је отишао са хрватским документима и затражио азил.

„У току рата посвађао се са мештанином Здравком Антићем, хрватске националности, којег је и ошамарио неколико пута, али су се измирили и међусобно нормално комуницирали пре Митровићевог одласка у Велику Британију”, наводи се у саопштењу.

Такође, према Веритасовим сазнањима, и по одласку у Велику Британију, почев од 2007. Митровић је редовно долазио у родно село и није имао никаквих проблема ни са комшијама ни са представницима власти.

„Митровић је пред државним тужиоцем, у присуству браниоца по службеној дужности, изнео своју одбрану. Не пориче сукоб са оштећенима, али оспорава квалификацију кривичног дела, које је означено као ратни злочин”, пише у саопштењу Веритаса.

Наводи се и да Срби са барањског подручја сматрају да хапшење Драгана Митровића има за циљ одвраћање избеглих Срба од повратка на њихова имања и плашење оних који су остали да и они напусте Хрватску.

Из Веритаса истичу и да се Митровић до хапшења није налазио на списку Државног одвјетништва Хрватске осумњичених, осуђених и оптужених за ратне злочине са стањем на дан 30. јуна 2017. године, на којем је било 1.396 имена, углавном припадника ЈНА и СВК, због тога што против њега званично није ни била отворена истрага.

Према извештају Државног одвјетништва од 18. септембра 2017, у тој држави су од 1991, од када се у њој воде поступци због кривичних дела ратних злочина, па до 30. јуна 2017. године покренути кривични поступци против 3.556 особа, од којих су тек око 1,5 одсто били припадници хрватских оружаних снага.

У саопштењу Веритаса додаје се да је укупан број процесуираних данас још већи с обзиром да се сваке године процесура више десетина особа.

На основу међународних потерница које је расписао Биро Интерпола у Загребу, широм света до сада је ухапшено 179 Срба, од којих је 69 екстрадирано у Хрватску.

Од екстрадираних до сада је против 29-орице поступак обустављен или је оптужба одбијена, углавном након преквалификације дела ратног злочина у оружану побуну, што има за последицу губитак обештећења за време проведено у притвору.

Тренутно се у хрватским затворима због кривичних дела ратних злочина налази 24 припадника бивше ЈНА и СВК, од којих је 15 правоснажно осуђено, док су остали под истрагом, оптужбом или чекају правоснажност пресуда.

Наиме, у суботу, 8. јануара, регионални медији пренели су вест да је на загребачком аеродрому, приликом уласка у Хрватску, ухапшен 57-годишњи мушкарац, хрватски држављанин с пребивалиштем у Великој Британији, због сумње у почињење ратног злочина над цивилима у Барањи током 1991. и 1992. године.

Након довршеног криминалистичког истраживања, наредног дана је предан судији истраге Жупанијског суда у Осијеку, који му је одредио истражни затвор у трајању од месец дана због бојазни од утицаја на сведоке или бега из Хрватске, преноси Танјуг.

Извор: ПОЛИТИКА