Ж | Ž

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

На ред долазе злочини у Добровољачкој улици и Тузланској колони

Гордон Бардош
Гордон Бардош

Разговарао: Вукан ДУБОЧАНИН

БАЊАЛУКА, 19. МАЈА (СРНА) – Гордон Бардош, помоћник директора Института “Хариман”, коjи jе у саставу факултета за међународне и jавне послове “Колумбиjа универзитета” из Њуjорка, сматра да jе међународна заjедница схватила да нешто “не штима” у раду правосуђа БиХ и да ће, након намjере Републике Српске да организуjе референдум о том питању, сада неко озбиљно да се позабави радом тих инстутуциjа.

Бардош jе у интервjуу Срни истакао да сваки ратни злочин мора да буде процесуиран, па тако и злочини коjи су се догодили у Добровољачкоj улици у Сараjеву или у Тузланскоj колони. “Ту jе настрадао велики броj воjника. Он нису ништа урадили, већ су само хтjели да се повуку, а звjерски су убиjени. Жалосно jе што се нико до сада ниjе озбиљно позабавио тим случаjевима ратног злочина” – навео jе Бардош.

Према његовом мишљењу, могуће jе да ће на Балкану поново долазити до промjене граница, “пошто историjа овог региона у посљедњих 200 година показуjе да су се границе стално миjењале”.

“То jе, нажалост, судбина Балкана. Недавно jе на `Колумбиjа универзитету` гостовао хрватски предсjедник Иво Јосиповић и дао jе jедан добар примjер коjи говори о томе. Његова маjка рођена jе у неком селу у Далмациjи. Све вриjеме ту стануjе, а живjела jе у пет или шест различитих држава! Управо због те историjе Балкана, нисам сигуран да се овдjе и у будућности неће миjењати границе”, истакао jе Бардош.

Он упозорава да се у БиХ мораjу поштивати легитимни интереси сваког народа, те да свака политика коjа ниjе базирана на томе води ка дестабилизациjи циjелог региона, а као примjер наводи ситуациjу у Федерациjи БиХ, гдjе су Хрвати прегласани, па су изгубили своjе аутентичне представнике у органима власти.

Бардош наводи да у БиХ ниjе могуће увести прицип “jедан човjек – jедан глас”, за коjи се залажу бошњачки политичари. “Не знам да ли званичници у САД имаjу неки став о том питању, али сматрам да то правило овдjе jедноставно ниjе могуће. Уосталом, и према Деjтонском мировном споразуму предвиђена jе равноправност свих народа у БиХ без обзира на броjност тих народа” – подсjетио jе он.

Принцип “jедан човjек – jедан глас” примjењуjе се у САД и у jош многим државама, али таj принцип уопште ниjе сагласан са политичком културом на Балкану, сматра Бардош и додаjе да многи примjери из прошлости то добро илуструjу.

“Словенци, на примjер, са два милиона становника нису пристали да их у Југославиjи стално прегласаваjу. Иста ситуациjа jе пред рат била и у БиХ. Захваљуjући искуству коjе су стекли у распаду бивше Југославиjе, у Македониjи су реаговали тако да се сада у доношењу свих значаjниjих докумената примjењуjу Бадинтерова правила, што практично значи да се за сваки важниjи документ мора обезбиjедити двотрећинска већина и Македонаца и Албанаца. Интересантно jе, али и иронично, да исти људи из међународне заjеднице коjи подржаваjу Бадинтерова правила у Македониjи не пристаjу да се она примиjене и у БиХ”, обjашњава Бардош.

Коментаришући подршку коjу САД даjу високом представнику у БиХ, Бардош jе оциjенио да jе та инстутуциjа све више дио проблема, а не рjешење спорних питања.

“Званични Вашингтон сматра да jе преурањено разговарати о затварању ОХР-а у БиХ, jер тврде да jе ситуациjа jош веома нестабилна, па и даље треба да постоjи неко са таквим овлаштењима. За мене то ниjе jак аргумент. Штавише, институциjа високог представника, а понекад и улога страних амбасадора у БиХ, често су дио проблема у БиХ – умjесто да буду дио рjешења у сарадњи са домаћим политичаарима и институциjама власти.

Било би много боље када би проблеме у БиХ рjешавали домаћи политичари. Сада имамо ситуациjу да политичари из jедне етничке групе, чим искрсне неки проблем, траже интервенциjу високог представника умjесто да потраже савезнике међу домаћим политичарима, своjим колегама из реда других народа” – наводи Бардош, коме jе несхватљиво да неки међународни бирократа има таква овлаштења у jедноj земљи у коjоj постоjе слободни избори и коjа има независно правосуђе.

Он наводи да jе посљедњих 15 година високи представник у БиХ повукао и неке добре потезе, те да данас нико нема ништа против заjедничких аутомобилских таблица, валуте и jош неких раниjих одлука ОХР-а.

Бардош сматра да jе БиХ сада ипак стабилна, а да jе разлог томе чуњеница што jе Деjтонски мировни споразум успио, jер су о њему сагласни и Вашингтон, Брисел и Москва, Београд, Загреб и БиХ. “Сви су, дакле, сагласни са тим међународним документом. За разлику од Деjтона, проглашење независности Косова ниjе успjело на ширем међународном нивоу, jер се Вашингтон и Москва нису сагласили о томе”, рекао jе он.

Бардош не вjеруjе ни да би боља економска ситуациjа поправила етничке несугласице на овим просторима. Он сматра да се те етничке разлике не могу превазићи ни већим страним инвестициjама и економским опоравком – како то неки тврде.

“Нико од становника неке земље не би рекао да им jе лоше ако су богатиjи и ако им jе боља економиjа. То jе очигледно. Међутим, jа вjеруjем да то ниjе суштина проблема. У неким случаjевима те разлике могле би да се превазиђу можда неким политичким мjерама иако ни у то баш нисам потпуно сигуран. Стварно не знам ко би могао да у Ираку, на примjер, ма како он био економски развиjен, натjерати Курде, шиите и суните да заjедно живе. Можда могу да пронађу неки политички механизам гдjе има довољно регионалне и националне аутономности” – сматра Бардош.

Бардош jе у интервjуу Срни истакао да jе основни циљ америчке спољне политике на Балкану – стабилност тог региона, али да за САД Балкан ниjе од велике стратешке важности, jер ту нема нуклеарног оружjа и нико не може да угрози америчку безбjедност нити jе то неко влико тржиште за коjе би се ваљало борити.

Извор: срна

 

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Помозите рад удружења Јадовно 1941. уплатом преко PayPal-a:

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: