На Крфу и Виду обиљежавање искрцавања српске војске (ВИДЕО)

Предсједник Србије Томислав Николић предводиће данас делегацију на свечаност поводом обиљежавања стогодишњице искрцавања српске војске на Јонска острва Крф и Видо.

Након централне комеморативне свечаности у Маузолеју – спомен костурници и полагања вијенаца на Морнарички крст, Николић ће положити вијенац у „Плаву гробницу“.

Предсједник Србије ће присуствовати отварању нове сталне поставке „Срби на Крфу 1916-1918“ у Српској кући.

За нарочите заслуге за Србију, исказану племенитост и хуманост према српским војницима, који су се прије 100 година искрцали на острво Крф, предсједник Србије додијелиће Сретењски орден општини Крф.

У делегацији су и министар одбране Зоран Ђорђевић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин, министар културе и информисања Иван Тасовац.

Албанска голгота устаљен је назив за повлачење српске војске и народа преко завијаних планина Албаније након инвазије Њемачке, Аустроугарске и Бугарске на Србију, у зиму 1915/16.

Какво је тада било стање, говори саопштење њемачке Врховне команде од 29. новембра: „Пошто српска војска више не постоји, већ постоје само њени биједни остаци који су се разбјегли у дивље албанске и црногорске планине, гдје ће без хране по овој зими наћи своју смрт, то су прекинуте даље операције и неће се више издавати извјештаји са балканског ратишта“.

Током повлачења српске војске преко Албаније, велики број војника је умро од хладноће, глади и исцрпљености.

Француска влада 28. јануара 1916. одлучила је да њена морнарица одложи све друге транспорте док из Албаније не буде извучена српска војска и од тога дана савезнички бродови су почели убрзано превозе, те је до 15. фебруара на грчко острво Крф превезено 135.000 људи и у Бизерту око 10.000 људи.

Прво искрцавање на „Острву спаса“, како су Срби прозвали Крф, било је у пристаништу у Гувији, шест километара сјеверно од града, а материјалне трошкове опремања и издржавања српске војске преузеле су Француска и Велика Британија.

На острву Виду, на које су искрцавани најтежи рањеници, налази се споменички комплекс и у оквиру њега маузолеј.

Од 23. јануара до 23. марта 1916, на том малом острву умрло је 4.847 људи.

Видо, организовано као болница, претворено је у „острво смрти“, а море око њега у „плаву гробницу“, гдје је око 5.400 умрлих спуштено у море.

Из пијетета и поштовања према умрлим српским јунацима, грчки рибари наредних 50 година нису ловили рибу у том подручју.

Извор: Радио Телевизија Републике Српске

Везане вијести:

Предсједник Србије предводи свечаност на Крфу | Јадовно 1941.

Обележавање стогодишњице Великог рата | Јадовно 1941.

Ко није видео, неће никад веровати | Јадовно 1941.