Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

На данашњи дан: Немачки злочин у Крагујевцу

Датум објаве: субота, 21 октобра, 2017
Величина слова: A- A+

Nemci-hapse-Kragujevcane-za-streljanje1

21. октобра 1941. – Немци су у Крагуjевцу у Другом светском рату стрељали око 2.800 цивила, међу коjима и ученике крагуjевачке гимназиjе

Ни у самом Крагуjевцу нити у његовоj близини нису тих дана вођене борбе између Немаца и партизана. Одмазда у Крагуjевцу коjа jе била извршена 20. и 21. октобра 1941. године, последица jе напада партизана на Немце коjи су се враћали из Горњег Милановца према Крагуjевцу. При повратку у Крагуjевац, Немци су на положаjима Чачанског партизанског одреда код Враћевшнице поново нападнути и у стопу гоњени до села Љуљака, одакле су гоњење наставили крагуjевачки партизани.

Према званичном податку у борбама са партизанима код села Љуљка укупно су погинуло jе 70 Немаца, а рањено двадесет седам; jедан од рањених jе умро од задобиjених рана. Тако се за одмазду, рачунало десет мртвих и двадесет шест рањених. По прокламованом окупаторском кључу одмазде, требало jе да буде стрељано преко 7000 Срба.

Прва масовна стрељања Немци су извршили у околини Крагуjевца 19. октобра 1941. године. Тог дана су у селу Грошница на силу прикупили 246 особа и извели на стрељање. Ликвидирали су 233 особе док jе 13 лица преживело стрељање. Сутрадан, 20. октобра jе jедно лице од ових 13 преминуло од последица рањавања, тако да су Немци у селу Грошнице починили ратни злочин стрељавши укупно 234 особе српске националности.

Истога дана, 19. октобра, Немци су на препад окупили за стрељање 109 особа у селу Маршић. Ликвидирали су 103 особе док jе 6 лица преживело стрељање. У селу Мечковац (данас Илићево) су спровели 78 особе на стрељање. Ликвидирали су 75 особа док су 3 лица преживела стрељање. Немачке оружане снаге су 19. октобра 1941. године извршиле ратни злочин стрељавши у околини Крагуjевца, у селима Грошница, Маршић и Илићево, укупно 412 цивилних лица српске националности.

Прво масовно стрељање грађања у Крагуjевцу извршено jе 20. октобра 1941. године. Тог дана Немци су извели на стрељање две групе цивила. Немци су стрељали прво групу од 66 особе, у коjоj jе било наjвише Јевреjа, а потом и групу од 53 особе из затвора, у коjоj jе било талаца и предратних робиjаша. Немачке оружане снаге су 20. октобра 1941. године извршиле ратни злочин стрељавши укупно 119 лица српске и jевреjске националности.

Наjвеће стрељање грађана у Крагуjевцу извршено jе 21. октобра 1941. године. Тог дана Немци су извели 2.301 особу пред стрељачки строj код Централног гробља српске воjске из 1914. и 1915. у Шумарицама. Стрељање jе почело у седам часова уjутру. Из барака су одвођене групе од по 100 људи на губилиште. До 2 часа по подне завршено jе стрељање. Ликвидирали су 2.272 особе док су 29 лица преживела стрељање. Међу стрељаним jе било 217 малолетних лица. Од чега изнад 15 година старости, 60 ученика гимназиjе и 134 малолетника коjи нису ишли у школу, као и 23 деце испод 15 година старости углавном ромске националности.

Немачке оружане снаге су 19., 20. и 21. октобра 1941., године у Крагуjевцу и три оближња села, Грошница, Маршић и Илићево, извршиле ратни злочин стрељавши 2.803 грађанина.

Немци су, 22. октобра 1941. године, обjавили саопштење у виду плаката коjим jе Крагуjевац био излепљен тог дана, а у коме су навели да jе због кукавичког и подмуклог напада у току прошле недеље на немачке воjнике, погинуло 10 а рањено 26 немачких воjника у знак одмазде стрељано за сваког погинулог немачког воjника 100, а за сваког рањеног 50 становника, укупно 2.300. Међутим, Немци нису дали саопштење за масовна стрељања од 19. и 20. октобра у Крагуjевцу и три оближња села тако да испада да су премашили броj стрељаних особа у знак одмазде за чак 500 лица. Наjвероватниjе да су Немци желели да стрељањем грађана у Крагуjевцу и његовоj околини даjу драстичан пример строгости окупаторских власти како би заплашили шире слоjеве становништва и унеле осећаj колективне несигурности на простору Немачке окупационе зоне Србиjа у циљу смиравању побуне у Шумадиjи.

Када jе стрељање завршено, Немци нису желели да претекли броj Срба пусте на слободу него су их држали као таоце, да би имали на располагању одређен броj људи ако погине jош коjи Немац. Да би издеjствовали пуштање на слободу бар jедног дела похапшених, добровољци и њихов командант су морали трократно да се закуну да нико од њих неће отићи у шуму. Командант добровољаца jе морао три пута да понови: гарантуjем. На то су Немци пристали да пусте кућама све сем 600 људи. Ови су морали остати као таоци у логору.

Историчар Ненад Ђорђевић, директор музеjа 21. октобар, саопштио jе 2003. да jе утврђени броj жртава 2.799 (укључуjући и жртве у околним селима). Подаци СПЦ се слажу са овим броjем. Станиша Бркић, кустос музеjа, jе у књизи „Име и броj“ из 2007. обjавио имена и личне податке 2.796 жртве стрељања у Крагуjевцу.

Генерал Недић jе, по наредби надређених, упутио 2. новембра 1941. године поруку и опомену „онима у шуми“ : „Ви вашом безумном акциjом изазивате одмазде окупатора. За jедну немачку главу узима се сто српских. Јел то хоћете ви? Желите ли ви стрељање српског народа? Кажите шта хоћете? Ви бежите у шуму, а остављате незаштићене своjе миле и драге, родитеље и породице, село и град. Хоћете ли њих да доведете у опасност? … Шта сте постигли досадашњим своjим радом и акциjом? Само зло. Само уништење. Само безброjне угашене српске животе. Само тешку проливену крв. Српску крв“. Он jе дан након стрељања посетио Крагуjевац, али о стрељању и стравичном масакру ниjе рекао ни речи већ jе само присуствовао освештавању темеља нове цркве.

У спомен на жртве стрељања читав простор Шумарица jе претворен у спомен-парк у коме се, између осталих, налазе Споменик стрељаним ђацима и професорима, Споменик бола и пркоса, Споменик чистачима обуће, споменик „Сто за jедног“, споменик „Отпора и слободе“… На улазу у спомен парк подигнута jе импозантна зграда Музеjа 21. октобар у чиjоj jе архитектури наглашена симболика крагуjевачке трагедиjе. Одсуство отвора (прозора) на фасадама сугерише безизлаз ненаоружаних људи испред митраљеских цеви, тридесет кубуса – тридесет масовних гробница у Спомен-парку, а провидне пирамиде од плексигласа на њиховим врховима представљаjу последњи поглед жртава уперен ка небу.

ИЗВОР: Википедиjа


Тагови:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top