Muzej Holokausta: Tri memorijala u tri paviljona

Svaki memorijal u okviru kompleksa na beogradskom Starom sajmištu biće samostalan. Spomen jevrejskim žrtvama u Spasićevom, srpskim u nemačkom, romskim u Turskom paviljonu

Muzej Holokausta biće smešten u Izložbenom paviljonu Nikole Spasića, na Starom sajmištu, i imaće autonomiju u okviru memorijalnog kompleksa, potvrđeno je, za „Novosti“, u Jevrejskoj opštini Beograd. To je rezultat dogovora jevrejske zajednice i Komisije za Sajmište. Autonomiju će imati i muzeji srpskih žrtava i porajmosa (genocida nad Romima). Srpski memorijal nalaziće se, sva je prilika, u Nemačkom paviljonu, a Romi su za svoj muzej izabrali zdanje nekadašnjeg Turskog paviljona.

Svaki od ovih muzeja imaće svog upravnika i rukovodeća tela. Prema rečima episkopa Jovana Ćulibrka, predsednika Komisije za utvrđivanje programskih sadržaja i davanje predloga modela upravljanja memorijalnim kompleksom, na martovskom sastanku s predstavnicima jevrejske zajednice ponuđeno im je da se odluče između Spasićevog i nekadašnjeg Nemačkog paviljona. Ovaj drugi bi morao da bude izmešten, jer na mestu gde se trenutno nalazi, urbanistički plan predviđa put.

Budući da se jevrejska zajednica opredelila za Spasićev paviljon, u Nemačkom paviljonu biće najverovatnije smešten memorijal srpskih žrtava.

– Za Savez jevrejskih opština Srbije, kao i za najveću zajednicu u zemlji – Jevrejsku opštinu Beograd, najvažnije je da su naši zahtevi u potpunosti prihvaćeni. Osim definisane autonomije za koju smo dobili uverenja da će nam biti obezbeđena, važno je i da je nekadašnji Spasićev paviljon prepoznat kao najadekvatniji prostor za budući Holokaust memorijal – kaže, za „Novosti“, Haris Dajč, koordinator Radne grupe za Staro sajmište ispred SJOS.

Kako saznajemo, Velika kula je već raščišćena, umetnički ateljei su iseljeni i umetnici su dobili nove prostore za rad. Ostaje još da se reši pitanje stanara koji žive u dozidanom delu. Očekuje se da će u Kuli do kraja godine biti organizovane kancelarije za novi memorijalni kompleks. Još nije definitivno postignut dogovor o njegovom imenu, a prvobitni predlog je bio Ustanova spomen-žrtve.

A kada će biti gotov zakon?

– Verujem da će Komisija za jedan, najviše dva sastanka imati nacrt zakona. Realno je da na jesen bude organizovana javna rasprava i da do Nove godine dobijemo zakon – kaže episkop Jovan.

Prema Dajču, Radna grupa ima obiman posao da prihvati sve sugestije:

– One će uzrokovati značajne izmene Nacrta zakona kojim nije bila samo nezadovoljna naša zajednica. Sumnjam da će taj proces moći da bude gotov pre septembra, ukoliko ne želimo da nam se ponovi iskustvo koje smo imali sa aktuelnim Nacrtom zakona. Uprkos svemu smo optimisti i verujemo da će Radna grupa do tada pripremiti nov nacrt.

Donošenjem zakona biće obeležen poslednji neobeleženi veliki logor u Evropi, u kome je nastradalo više od 18.000 ljudi. Do proleća 1942. ubijeno je više od 6.000 Jevreja, uglavnom žena i dece, i 200 Roma, a posle toga još 11.000 Srba. Kroz njega je prošlo blizu 40.000 logoraša.

KULTURNO DOBRO

Izložbeni paviljon čuvenog beogradskog trgovca, dobrotvora i zadužbinara Nikole Spasića sagrađen je po projektu Aleksandra Sekulića i zaštićen u okviru kompleksa „Staro sajmište“, koji je proglašen za kulturno dobro pre 30 godina.

Autor: V. CRNjANSKI SPASOJEVIĆ

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Autonomija za Muzej Holokausta | Jadovno 1941.

Bastašić: O činjenju, nečinjenju i zločinjenju (3) | Jadovno 1941.

Tri muzeja za tri naroda žrtve | Jadovno 1941.

Vladika Jovan Ćulibrk, predsednik UO Muzeja žrtava genocida …

Haris Dajč za NEWSWEEK: Staro Sajmište u trouglu zaborava …

To je stvar svih nas | Jadovno 1941.