arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Мурали Караџићу и Младићу

„Да није било предсједника Радована Караџића и генерала Ратка Младића ко зна шта би било са српским народом на лијевој обали Дрине и наша је обавеза да им имена стално помињемо, јер су они са борцима створили Републику Српску“, рекао је на откривању мурала двојици великана предсједник Борачке организације Вишеград Милисав Васић.

Васић је након откривања мурала у згради Борачке организације Вишеград истакао да је генерал Младић био частан борац и велики војсковођа.

„Част је свим борцима што смо имали таквог генерала чије ће име бити златним словима уписано у темеље Републике Српске, као и име првог предсједника Српске Радована Караџића“, додао је Васић.

Више од 170 ратних војних инвалида из Вишеграда дало је пуну подршку генералу Ратку Младићу и Радовану Караџићу да истрају у борби за правду, како је наведено, у неправедном Хашком суду.

Предсједник Одбора ратних војних инвалида из Вишеграда Драго Папић, одликовани борац Војске Републике Српске, каже да је иза ове двојице гростаса остала највећа творевина српског народа на овим просторима – Република Српска.

„Они су понос српског народа, заклетва и будућим генерацијама Срба, иако сад испаштају у хашким казаматима“, додао је Папић.

Откривање мурала уприличено је поводом обиљежавања Дана ратних војних инвалида. Делегације општине, Борачке организације и Одбора ратних војних инвалида положиле су цвијеће испред Споменика браниоцима Републике Српске на Тргу палих бораца у Вишеграду.

Мурали на унутрашњем зиду зграде Борачке организације су рад вишеградске сликарке Марије Митровић.

(БН/Р.Т.)

Извор: БН Телевизија

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Раде Гавриловић

Рођен 10. маја 1933. године у селу Кадин Јеловац, општина Дубица Свједочи: Моји

Преглед података

Ради оријентације о приближном броју жртава хрватског логора смрти Јасеновац прилажемо и овај

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​