Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
SpanishПо свједочењу Мирка Турића, који је био затворен у Бихаћкој кули, једном од мучилишта Срба са подручја Бихаћа, доносимо причу о два свештеника Српске православне цркве који су, пркосили усташама.
„… У једној групи од око 700 сељака био је и један поп, у мантији, тридесетогодишњак, висок, згодан, црне, велике одњеговане браде. Но и без свештеничких обиљежја, он би се својом наочитошћу издвајао у свакој средини. Примјетивши га, неки усташки старјешина је наредио да поп дође горе к њему, на доксатић, тик уз наш прозор до врата, и да чита Оченаш, гледајући са свом оном масом везаних сељака, у ставу мирно, у сунце које је, тек прешавши зенит, највећма жегло
Ко зна шта је свештеник тада мислио и осјећао, али мало је рећи да је наређење извршио с највећом усрдношћу – својим баршунастим баритоном, он је говорио молитву, наглашавајући поједине ријечи тако заносно, одушевљено и свечано као да му је пред очима сам господ бог…“
Када је овај свештеник завршио са молитвом, усташе су на знак пиштаљке наставиле још бјесомучније да ударају по главама кундацима и чекићима, да су људи падали као снопље а „крв је црвено бојила косе, капе, колијере, земљу – право разбојиште по којем су зликовци газили и даље ударајући беспомоћне жртве. Када се све стишало, уз зујање муха, неколицина усташа се забављала такмичењем двојице колега – ко има више у џеповима ископаних људских очију, које су пребројавали као што дјеца броје пиљке…“
У једној групи тек доведених сељака био је и поп Илија Тинтор, везан за једног старијег сељака. Запазили су га усташе и одмах му пришли. Један му је наредио да пружи руку што је поп Тинтор урадио, а усташа му у длан саспе неку течност, наређујући попу да с њом намаже браду. Кад поп то уради, усташа усташа кресну шибицом и плану му брада. Пламенови обавише лице које се зачас нађе у буктињи.
Када се пламен угасио појавило се грозно, црно и мрко, печено попово лице. Поп је и даље ћутао, „скамењен као сфинга, као чудо природе“, како је записао Мирко Турић. Потом онај усташа што му је запалио браду трже бајонет и ископа попу око и рече: „Друго ти остављам да видиш гдје ће ти бити гроб.“Поп Илија Тинтор је и даље стајао непомично, без јаука, као да он није у питању већ неко други.
Извор: B. J. Bokan, Prvi krajiški NOP odred, Beograd, 1988.
