Породица Рајман, која је сувласник више великих светских робних марки, признала је да је у време нацизима било суровог поступања према логорашима на принудном раду у фабрикама
Портпарол компанија ЈАБ, Петер Харф, рекао је да је породица била шокирана када су је у тексту у недељном издању Билда повезали са нацистичким злочинима.
„(Алберт) Рајман старији и млађи су криви… Њима је било месту у затвору“, рекао је Харф.
Породица ће поклонити 10 милиона евра „одговарајућој организацији“.
Билд је навео да су у пословним просторијама породице Рајман у Лудвигсхафену заробљенице из источне Европе, иначе сматране за бића ниже расе, често добијале батине и биле сексуално злостављане.
Међу њима је била и кућна помоћница из Русије.
Породично богатство Рајманових тренутно је процењено на 33 милијарде евра. Они су друга најбогатија породица у Немачкој.
Инвестициона компанија ЈАБ Холдинг, има већински удео у власништву неколико робних марки: Keurig Dr Pepper, Coty Inc, Jacobs Douwe Egberts и ланцу продавница сендвича Pret A Manger.
Алберт Рајман старији преминуо је 1954, а његов син 30 година касније. Испоставило се да су обојица била искрени нацисти и да су користили заробљенике и логораше за принудни рад.
Али, било је потребно више од 70 година да се сазна за те мрачне везе породице Рајман и нациста.
Милиони Словена су били приморани да током Другог светског рата раде у најгорим условима на имањима или у фабрикама.
За то су били плаћени минимално, а најчешће нису добијали никакву накнаду.
Нацисти су на тај начин израбљивали и Јевреје логораше, мада су их најчешће убијале СС јединице.
Харф је, преноси Билд, рекао да су чланови породице Рајхман ангажовали историчара, професора Пола Еркера да истражи породичну историју из времена нациста.
Он им је доставио извештај и „остали су без текста“, навео је Харф.
„Било нас је срамота, лица су нам пребледела. И ништа од тога што се дешавало не може да се ушминка да буде лепше. То су били ужасни злочини“, пренео је Харф став породице Рајхман.
Други историчар који је видео документа о тој породици, професор Kристофер Kопер, закључио је да „отац и син нису били политички опортунисти, већ убеђени национал-социјалисти“.
Преживели и рођаци жртава су 90-тих година прошлог века почели да подижу тужбе против познатих немачких компанија јер су наводно стварале профит захваљујући томе што су логораши и заробљеници били присиљени да раде.
Међу њима је Фолксваген, основан 1937. године као део Хитлеровог плана да омогући немачким породицама да купе сопствени аутомобил.
Током Другог светског рата компанија са седиштем у Волфзбургу производила је возила за немачку војску. А за то је користила више од 15.000 заробљеника из оближњих концентрационих логора
Извор: BBC NEWS на српском