Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu. Ako Bog da, sabraćemo se 19. juna 2021. kod Šaranove jame.

 

Moris Albahari: Srbi, treba da naučite da pamtite!

Datum objave: sreda, 3 februara, 2016
Veličina slova: A- A+
Moris Albahari
Moris Albahari

Jedan od najstarijih čuvara “Hagade”o bosanskim vratolomima, stradanju, posvađanim verama. Jevreji opstali jer su pripadnost narodu određivali po ženskoj liniji

ŠEHER Sarajevo odavno je promenio lice. Grad na Miljacki i dalje ima oko 450.000 ljudi kao i 1992, a tokom i posle poslednjeg rata napustilo ga je oko 130.000 Srba i oko 120.000 muslimana i Hrvata starosedelaca. Nevelika Jevrejska zajednica, koja je jedva pretekla za vreme Pavelića, dodatno se smanjila.

Hagada, najstarija jevrejska knjiga priča koja je nastala oko 1350. godine i dalje je u sarajevskom Zemaljskom muzeju. Trenutno nije izložena, jer je posle nedavnih terorističkih napada procenjeno da je sigurnija u muzejskom sefu. Uvek kroz istoriju, kad su vremena postajala “nemoguća”, Hagada bi se sklanjala. Preživela je sve države koje su se smenjivale na ovim prostorima, sve ratove koji su porađali te i takve države, sve ljude koji su je sačuvali, ili hteli da odnesu.

Kad smo se sreli sa Morisom Albaharijem, jednim od najstarijih čuvara “Hagade”, on je živeo, reče nam, svoj tačno 31402. dan života, ili 86. godinu. Naš sagovornik je vek proveo kraj Miljacke, baš kao i sefardska sinagoga. Hram se od svog otvaranja 1930. nikada nije selio, ali ipak danas više nije u Dobrovoljačkoj ulici, nego u Ulici Hamdije Kreševljakovića.

* Odakle najstarija knjiga jevrejskih priča u Sarajevu?

– Hagada je u Sarajevo došla sa našim ljudima, negde posle 1492. kad smo proterani iz Španije. U originalu u njoj se nalaze 142 stranice od finog pergamenta, ilustrovane slikama o stradanjima Jevreja iz doba Mojsija i zato je jedinstvena i čarobna u našem svetu. Mnogo vode od tada je proteklo Miljackom. Sudbina knjige na prelomnicama istorije svedoči o svemu. Ona je simbol našeg stradanja i opstanka.

* Jevrejska zajednica i Hagada su preživeli sve bosanske vratolome.

– Do Drugog svetskog rata od 70.000 žitelja grada Sarajeva njih 12.500 bili su Mojsijeve vere. Muško stanovništvo je na početku rata likvidirano, a žene i decu njih 2.500 ustaše su prebacile u logor u Đakovo, gde je od gladi i iscrpljenosti preminulo njih 566. Ono što nije umrlo u Đakovu, prebačeno je u Staru Gradišku i Jasenovac i većinom se nisu vratili.

* Vaša knjiga je spasena, a jevrejska zajednica se održala i posle rata.

– Hagadu nam je tada spasao Derviš Korkut, muhamedanac, kustos Zemaljskog muzeja. Stao je pred Geringove razbojnike i lagao ih da je Vermaht već opljačkao blago. Sve vreme je čuvao knjigu u svojoj kući, zajedno sa našom devojčicom Mirom Pap.

Sarajevsk hagada

* Bilo je teško i u minulom ratu.

– Kad je 1992. Sarajevo ponovo pretvoreno u krvavo poprište, knjiga priča o našem stradanju čuvana je od bombardovanja u sefu banke. Iz grada je tada izašlo 325 Jevreja. Vratilo ih se 70. Sada kad se “brojimo”, ima nas oko 1.100. Opstali smo zahvaljujući mudrosti naših starih koji su odlučili da se pripadnost narodu određuje po ženskoj liniji.

* I Srbi su posle ovog rata doživeli izgone iz Sarajeva, Krajine, sa Kosmeta. Njihove hagade su njihovi hramovi.

– Naučili ste da patite, morate da naučite i da pamtite. Srbi moraju da prestanu da u miru gube ono što krvlju zarade u ratovima. Moraju da slušaju svoje pametne ljude, kao što je bio vojvoda Živojin Mišić, koji se posle Prvog rata sukobio sa kraljem Aleksandrom oko jugoslovenstva. Mogu da uče i od nas. Recimo, naš rabin koji u Sarajevo dolazi povremeno, zove se Elizer Papo, a bio je pravoslavac Ranko. Mi smo ga kao pametnog mladića školovali našim stipendijama i on je danas jedan od najuglednijih profesora na Univerzitetu u Jerusalimu. I vaš rabin, srbijanski Asiel, bio je pravoslavac.

* Koliko su posvađane vere krivac za nesreće na ovim prostorima?

– Poslednjih 20 godina života proveo sam izučavajući religije. Ima ih preko 2.000 u celom svetu, a samo u Bosni više od 40 religijskih pravaca. A Bog je jedan. Religije su pokvarile svet. Pošto su naučnici dešifrovali ljudsku DNK, svetski moćnici odmah su taj izum stavili iza sedam brava. Može da se odredi ko ti je otac, majka, brat, a navodno ne može iz kojeg naroda potičeš. Šta se tu krije? Tajna da su narodi i ljudske rase toliko izmešani i da smo svi u nekom rodu, što znači da nas nema važnih i manje važnih. Religije čine suprotno. Svađaju.

* Kad je u bivšoj državi krenulo po zlu?

– Mudrac Seneka je kad je na čelu Rimskog carstva, Tiberija zamenio degenerik Kaligula, prorekao kraj imperije. Tu neminovnost je obrazložio: “Rimsko carstvo je osuđeno na propadanje, jer se sličan sličnome veseli”. Slični su se i kod nas pojavili jednovremeno kod svih naroda.

OTAC I STRIC NA CERU

* POSLE ratova u Bosni je dolazio mir. Danas kao da smo još u ratu?

– Moj otac David bio je ćesarski vojnik i ratovao je protiv Srba na Ceru, a rođeni stric Jakov iz Zvornika bio je srpski dobrovoljac i borio se protiv oca na istoj planini. Obojica su preživela rat, a otac je strica posle rata zvao “oslobodioče”. Šalili su se, ali su i razumeli da su gurnuti u tu nesreću i bili su zahvalni Bogu, jer ih je poživeo. Za razliku od tog vremena mladi ljudi danas ne razumeju da su “gurnuti”. Srbi se diče da su četnici, Hrvati da su ustaše, a Bošnjaci kažu da su otomani. To je tragedija. To potvrđuje priču u koju duboko verujem, da kad je Bog video da nam je na Balkanu dao i najlepše vode i najlepše šume i divnu zemlju, sebi rekao: Dosta im je. Pamet nije delio.

Moris Albahari

RUDI ČAJAVEC MU OTKRIO LETENjE

MORIS Albahari, Drugi svetski rat je preživeo u partizanskim zbegovima. Njegovog oca je rat zatekao kao trgovca u Drvaru, a potom su se obreli sa srpskim življem koje se krilo po šumama, bežeći od neprijateljskih ofanziva. Kako kaže, tu je kao mali upoznao partizanske avijatičare, jer su se skrivali oko partizanskog aerodroma. Rudi Čajavec mu je kao malom usadio ljubav prema avionima i on je posle rata postao pilot i instruktor letenja.

Izvor: NOVOSTI

 


Tagovi:

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top