Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу.

 

МОРАВА НАС ВОДА ОТХРАНИЛА, НЕК` МОРАВА ВОДА И САХРАНИ…

Датум објаве: среда, 17 октобра, 2018
Објављено у Србија
Величина слова: A- A+
Андра Којадиновић (1907-1948)
Андра Којадиновић (1907-1948)

Андра Којадиновић (1907-1948.) је био дугогодишњи председник општине Старо Село (Аџибеговац) и народни првак Поморавља, пореклом из старе и утицајне породице која је давала народне посланике још у време Обреновића.

Као такав у рату је био организатор Равногорског покрета, истовремено покушавајући да од свог села створи неку врсту неутралне зоне која би била поштеђена жртава у грађанском рату. Када су четници одступили у Босну, а комунисти преузели власт, Андра Којадиновић је остао код куће. Обавештен посредно од командира сеоске милиције да власти намеравају да га ликвидирају, и то на његову славу – Светог Мрату 1944, отишао је у шуму.

Дуже од четири године остао је у одметништву, али није одлазио из свог села. Скривали су га његови сељаци и упркос свим репресивним мерама режима, агенти УДБ-е нису успели да му уђу у траг. Како је доцније закључио бранилац његових помагача: ”Читаве куће и породице помагале су и прикривале Андру Којадиновића. Богати и сироти, кулаци и сеоска сиротиња, фронтовци и реакционари – сви су га крили, помагали да се крије или знали да се крије. Јатаковање се овде не може објаснити класном борбом, нити оно има политички вид.” У тим кућама он је одржавао и састанке, задржавајући ранији ауторитет.

Опкољен је 28. децембра 1948. у кући Станице Јелић и мирно се предао органима Удбе. Знао је да никоме није скривио и очекивао је суђење пред већ легалним државним инситуцијама. Међутим, то се није десило. Приликом спровођења један милиционер пуцао му је у леђа из митраљеза. Потом му је шеф Удбе у Плани, пуцао у главу. Био је то неславан крај моравског „горског цара“. Његов леш био је целог дана изложен поред пута. Активисти власти долазили су да га пљују и газе. Међутим, било је више оних који су долазили да га оплачу и запале му свећу. Када се окупио већи број људи да би покојном Којадиновићу одали последњу пошту, у пратњи милиције појавио се и један предратни комуниста, који се 1941–1944. по сећању савременика скривао у селу са његовим знањем.

Објаснио је људима да је убиство Андре Којадиновића било неминовност, јер „један човек не може против целе државе“. Затим су сељаци растерани. Преко ноћи, по налогу власти, Којадиновићев леш је натоварен на кола и отеран према Морави. У потесу Бучје, месни активисти су разбили лед на реци, а потом секирама располутили Којадиновићево тело, и посмртни остаци бившег првог човека Старог Села завршили су у Морави, реци крај које је провео живот.

У селу је одмах уследила рација и хапшење сељака који су помагали „народног непријатеља“, и то углавном оних богатијих, који би са изрицањем затворске казне изгубили и имовину. Под истрагом и у затвору је било више од 40 људи, а њих 23 пред Окружним судом у Београду осуђено је на затворске казне.

Извор: У ИМЕ НАРОДА! 


Тагови:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top