Moralni aspekt leži u nesrazmeri između stradanja velikog broja civila i postignutog vojnog cilja, kao i odnosu pobednika prema žrtvama bombardovanja .
Malo je gradova u Srbiji koji su u jednom danu, za dvadesetak minuta koliko je trajalo bombardovanje od strane saveznika tj. Amerikanaca, izgubili toliko ljudskih života, a grad pretrpeo užasno devastiranje, kao što je Leskovac 6. septembra 1944. Posle dva tmurna dana kada avioni nisu imali borbene misije, tog 6. septembra 1944. iznenada su saveznički avioni u misiji br. 130 zasuli suncem okupan grad u 12 časova i 18 minuta tepih-bombama sa bezbedne visine, a lovci mitraljirali stanovnike koji su bežali prema obližnjem Hisaru.
U trenu je grad odleteo u vazduh, „kao da si teškim maljem udario orah”, piše Meklejn, šef britanske misije, koji je bombardovanje posmatrao sa obližnjeg brda: „Ostaci Leskovca ležali su pred nama pokriveni dimom… čak su i partizani bili potreseni.”
Kao što smo i ranije pisali, do sada nije utvrđen tačan broj poginulih. Veruje se da je broj nastradalih između 1.000 i 2.000, od oko 24.000, koliko je Leskovac brojao uoči rata. Godine 1995. poimenice je utvrđeno 819 nastradalih civila, mada je poslednjih godina taj broj povećan. Tu nisu uračunati nemački vojnici i njihovi saradnici. Među stradalima popisano je i 97 dece starosti do 10 godina, od kojih 32 nastradala deteta rođena u ratu, dakle do četvrte godine života. Partizanski zvanični izveštaji za 6. i 7. septembar kažu da je „poginulo preko 500 Nemaca, 200 četnika i 300 dobrovoljaca. Građana preko 1.000”. Jedan četnički izveštaj kaže da je „do sada nađeno oko 2.000 mrtvih pored tolickog Leskovca, a ranjenih ni broja”. Lokalna istoriografija dugo je navodila cifru od 3.500 nastradalih.
U brojnim napisima i nastupima objašnjavao sam kontekst ukupnih događaja i zašto je Leskovac tako razorno bombardovan. Svako bombardovanje uvek ima vojni, ekonomski, politički i moralni aspekt. U slučaju razaranja Leskovca ova dva poslednja još izazivaju kontroverze. Leskovac je bombardovan u koordinisanoj akciji partizanskog vođstva i komande Balkanskih vazduhoplovnih snaga stacioniranih u Bariju, a zadatak misije savezničkih aviona o cilju u kome stoji – koncentracija 20.000 neprijateljskih vojnika (od toga 15.000 Bugara) i mali broj tenkova u Leskovcu – istoriografskom rekonstrukcijom događaja pokazao se netačnim i promašenim. Tog dana Bugara u Leskovcu nije bilo jer su se dan-dva ranije, prema partizanskim izveštajima, izvukli iz grada prema Vlasotincu i Pirotu.
Civilne žrtve razornog bombardovanja zaslužuju, po mom mišljenju, jedan od centralnih gradskih trgova.
Autor je istoričar
Drugi deo naslova i oprema: Stanje stvari