Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу. Ако Бог да, сабраћемо се 19. јуна 2021. код Шаранове јаме.

 

Молитва за jединство хришћана

Датум објаве: четвртак, 19 јануара, 2012
Величина слова: A- A+

episkop-grigorije.jpg

У Дубровнику jе први пут служена молитва за jединство хришћана на епископском нивоу, коjу jе служио бискуп дубровачки монсињор Мате Узинић са свештенством.

У бесjеди након молитве епископ захумско-херцеговачки и приморски Григориjе рекао jе да jе прихватио позив и изузетну част преузвишеног бискупа, начелника цркве дубровачке, да му на овом важном мjесту, катедрали Узнесења блажене Дjевице Мариjе, упути неколико риjечи о веома важноj теми.

“Ниjедног тренутка не заборављам колико jе озбиљан изазов и какву одговорност носи свака изговорена риjеч. Довољно jе подсjетити се колико jе виjекова прошло, а да хришћани Истока и Запада нису разговарали блиско и отворено, у црквеноj атмосфери, желећи да у свему, а приjе свега у међусобним односима, буду ученици Христа Господа, коjи нам jе дао нову заповиjест – да љубимо jедан другога као самога себе”, рекао jе синоћ владика Григориjе.

Он jе казао да jе Христ дао заповиjест о апсолутноj и савршеноj љубави, тражећи истовремено и минимум и максимум.

“Минимум да волимо оне коjи нас воле, а максимум да волимо и оне коjи нас не воле. Тако нас jе наш Бог и учитељ уздигао до наjвишег могућег звања коjе човjек може имати: да будемо љубљени ученици Његови, проповjедници Његовог jеванђеља”, рекао jе владика Григориjе.

А проповjедник jеванђеља, додао jе он, требало би да буде благовjесник новине коjу Христос доноси у свиjет; проповjедник и исповjедник благовиjести о новом етосу, дарованом од Христа; о етосу и начину живота коjи праштањем и љубављу поражава зло, преображаваjући га у добро.

“Преузвишени оче бискупе, презвитери, ђакони и вjерни народе овдjе сабрани, могао бих да говорим дуго, да се враћам у историjу, подсjећаjући се многих и значаjних ствари. Могао бих вам причати и о умjетности коjа нас спаjа и ономе што нас раздваjа, или чак о будућности, али то би било само моjе виђење, jер будућност jе у рукама Божиjим, али jе и суд у рукама Божиjим. Хришћанска етика, ако бисмо jе наjсажетиjе хтjели изразити, етика jе праштања и неосуђивања”, рекао jе еписком Григориjе и додао:

“Желећи да избjегнем сувишне риjечи и да сачувам топлину сусрета, не налазим бољу и снажниjу риjеч од оне коjа jе нашла своjе мjесто и у самоj божанскоj литургиjи и у нашоj наjважниjоj молитви – Оченашу, а та риjеч jе услов за хришћански живот. Она jе почетак ослобађања од гриjеха и вратница покаjања, али jе jош више од тога – искорак у вjечну слободу љубави”.

Владика jе нагласио да она има такву моћ да загрли и онога коjи нас не воли и да отопи мраз мржње у ономе коjи зло мисли, да jе важна и да jе зато треба изговарати са изузетном одговорношћу, имаjући у виду наjприjе онога коjи jу jе на таj начин изговарао – самога Христа.

“Она jе предуслов сваког jединства, али знамо да постоjе и услови за jединство хришћана. Никоме ниjе забрањено да искреним срцем и смиреним духом изговори ту риjеч, свjестан њене тежине и смисла; а та риjеч гласи – опрости. Треба да говоримо увиjек и изнова: опрости нам, Боже, гриjехе наше. И jеднако тако снажно и искрено – опростите, браћо и сестре, jер Отац наш опростиће нама дугове наше, само ако и ми опраштамо дужницима своjим. Вечерас, на овом светом мjесту, у овоj прелиjепоj катедрали и у овом чудесном граду, имам потребу, као хришћанин и епископ изговорити ову хришћанску риjеч – опростите”, поручио jе владика Григориjе.

Он jе напоменjуо да jе свуда земља Господња, као што се и ми у овом тренутку налазимо на земљи Господњоj.

“И свако мjесто и град и краj заслужуjу и примаjу Божиjи благослов. Али сам дубоко увjерен да jе данашњи сусрет утолико важниjи зато што се догађа у Дубровнику, у граду свjетлости и љепоте, граду сусрета свjетова. Дубровник ниjе граница између Истока и Запада, он jе одувиjек био њихова спона. Иако jе преживио многе несреће, надасве jе град среће и гостопримства, jер он дочекуjе и иде у сусрет другима. Утолико jе значаjниjе данашње наше сусретање у призиву мира, благослова и jединства, коjем треба да тежи свака душа жедна живога Бога”, риjечи су епископа захумско-херцеговачког и приморског.

Он jе истакао да “треба да хитамо том извору, као jелен на изворе вода, да се напоjимо водом живом – Христом Богом, jер jе то и пут и циљ и смисао”.

“У томе смо, дубоко вjеруjем, већ сви сагласни. Ако неко хита истом циљу различитим путевима, нека због тога не повређуjе другога и, када стигне и нађе хљеб живота, нека се окриjепи и обрадуjе и нека диjели радост са свиjетом и свима – радост живота. У тоj радости, у овом дому Божиjем, поздрављам вас миром Божиjим, желећи jединство свих у Христу“” казао jе владика.

Владику Григориjа у Дубровник jе позвао бискуп Узинић, а поводом организовања конференциjе “Ка jединству хришћана”.

Извор: срна

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top