Molba moćnom Himleru

Granice „Velike Albanije“ branilo bi 150.000 vojnika. Nemci imaju veću podršku na Kosovu nego u Albaniji

Centralni komitet Druge lige imao je svoj organ „Ledhja e Prizrenit“ čiji je urednik bio Tahir Zajmi. Ovaj list je širio ideju o ostvarivanju „Velike Albanije“ i isticao potrebu odbrane etničke granice Albanije. Nizom članaka glasilo Druge lige nakon formiranja divizije „Skenderbeg“ ubeđivalo je albansko stanovništvo na Kosovu kako Skenderbegovci brane otadžbinu od komunista i kako su Nemci formirali 21. SS diviziju za odbranu Kosova.

Radi ostvarivanja uticaja nad albanskom omladinom u delovima okupirane Jugoslavije nastanjenim Albancima Liga je formirala tzv. Komitet nacionalne omladine za odbranu Kosova. Glavni zadatak bio je da vaspitava mlade u duhu odbrane „etničkih granica“. Sem toga, ovaj Komitet je mobilisao mladiće od 18 do 24 godine starosti u fašističku vojsku.

Centralni komitet Druge lige je osnovao i Opštu komandu omladine za odbranu Kosova. Komanda je 18. oktobra 1944. godine uputila proglas Albancima na Kosovu i Metohiji, prvenstveno omladini, a u kome se ističe da je „… došao trenutak kada svi Albanci treba da ustanu, kao jedan, za odbranu etnički čiste Albanije“. Pri Centralnom komitetu postojala je i Vojna komanda, koja je u oktobru i novembru 1944. godine rukovodila svim borbenim operacijama protiv jedinica NOVJ.

Početkom septembra 1944. godine u Prizren su stigli, da bi rukovodili aktivnostima Druge prizrenske lige za odbranu Kosova, Džafer Deva, Ćazim Blaca, Redžep Mitrovica, Dželal Mitrovica i Redžep Krasnići. Vojna, politička, obaveštajna i propagandna aktivnost Druge lige za račun nacističke Nemačke odvijala se do 17. novembra 1944. godine kada je prestala da postoji.

TITO UPOZORAVA TIRANU
Decembra meseca 1943. godine Tito je napisao albanskom partijskom rukovodstvu: „Parola o prisajedinjenju Kosova i Metohije, kao i stav o komandi albanskog Glavnog štaba nad Metohijom, u stvari bi išli naruku svim neprijateljima narodnooslobodilačke borbe u Jugoslaviji i svim reakcionarima i fašističkim klikama, koje idu za tim da od demokratskog pokreta naroda Jugoslavije otržu parče po parče.

Statutom Druge lige bila je predviđena vojna obuka omladine, kao i obuka svih Albanaca do 60 godina starosti. Svi koji su se nalazili na obuci, polagali su zakletvu i bili raspoređivani u vojne formacije pod opštom komandom Druge prizrenske lige. Oficire i podoficire obezbeđivala je albanska vlada. Druga liga je 1944. sprovela mobilizaciju, tako da su Opšta i Omladinska komanda uspele da formiraju četiri bataljona, od kojih je jedan bio omladinski. Ove jedinice su odmah raspoređene prema staroj srpsko-turskoj granici, gde su zajedno sa „dobrovoljcima“ štitile tu graničnu liniju.

Nemci su bili svesni da su im nacionalisti s Kosova mnogo verniji od onih iz Albanije. Njima su oni potpuno odgovarali jer nisu morali da angažuju velike snage u tom delu Jugoslavije. Mnogi će se posle povlačenja Nemaca priključiti ili biti organizatori ekstremnih separatističkih, balističkih i drugih stranaka u inostranstvu, koje su podsticale strane obaveštajne službe, da bi preko njih ostvarili svoje ciljeve u Jugoslaviji.

Zanimljivo je, da je prilikom osnivanja KP Albanije bilo pojedinaca koji su odobravali fašističku okupaciju Albanije, jer će, navodno ona ubrzati „kapitalizaciju“ zemlje. Drugi su odobravali okupaciju Grčke i Jugoslavije, te pripajanje delova jugoslovenske i grčke teritorije „Velikoj Albaniji“. U organizaciji Bali kombtar (Nacionalni front), bilo je čak i predstavnika tzv. revolucionarnih grupa. U ovoj tvorevini po kojoj će nastati, po zlu čuveno ime „balista“, glavnu reč su imale age i begovi, socijaldemokrati, neki poznati intelektualci, oficiri i drugi.

Pregovori vođeni između ove organizacije i albanskih partizana 1943. godine, u selu Kucaku kod Korče, pokazuju da je i Enveru Hodži bila bliska ideja Bali kombtara o velikoj i etnički čistoj Albaniji. Iste godine Imera Dišnicu ovlastio je CK KPA da pregovara sa Bali Kombtarom u gradu Muki. To se završilo udarcem po Albansku KP. Dišnica je prihvatio pozicije Balija o stvaranju zajedničkog Komiteta za spasavanje Albanije, kao i fašističku ideju o stvaranju „etnički čiste Albanije.

NARUDžBENICA
Knjiga „21. SS divizija Skenderbeg“ može da se naruči na:

Udruženje pisaca POETA, Radnička 5D/1, 11030 Beograd,

telefoni: 011/254-5872 i 062/252-598

Mračnom idejom „Velike Albanije“, manipulisali su turski osvajači, a onda italijanski fašisti i nemački nacisti. Ta ideja nije bila strana ni pojedinim albanskim komunistima i to iz samog vrha AKP, koji će pokušati da preuzmu rukovođenje partizanskim jedinicama na Kosovu i u nekim drugim krajevima Jugoslavije pod italijanskom okupacijom. To su bili perfidni potezi s ciljem stvaranja „Velike Albanije“.

U proleće 1944. godine rukovodioci Prizrenske lige uočili su da će odlučujuća faza biti opredeljena stanjem na evropskim ratištima i pokušali su da saradnju sa Nemačkom još više ojačaju, kako bi na taj način učvrstili velikoalbanske pozicije na Kosovu i Metohiji. Nemci su koristili svaku akciju velikoalbanaca koja im je bila u interesu. Ono što im ne bi odgovaralo diplomatski su odlagali za kasnije.

Druga prizrenska liga je insistirala da stvori svoju armiju u jačini do 150.000 vojnika, čiji bi osnovni zadatak bio odbrana granica, „Velike Albanije“, naročito prema Crnoj Gori i Srbiji. Bedri Pejani je po ovlašćenju Druge prizrenske lige pisao Himleru: „Ona bi bila sposobna (misli se na vojsku) da brani stvar Albanaca pod svim okolnostima koje bi se posle rata mogle pojaviti usled teškog i opasnog stanja“.

Albanski nacionalisti su nastojali da po svaku cenu realizuju svoj san o stvaranju „Velike Albanije“. Bedrijevo obećanje Nemcima će pri njihovom povlačenju dobro doći. Sve snage Albanske kvislinške vlade i jedinice Druge prizrenske lige borile su se na strani Nemaca do poslednjeg dana, a i mnogo kasnije.

(Nastaviće se)

Autor: Pavle Dželetović Ivanov

Izvor: VEČERNjE NOVOSTI

Vezane vijesti:

Gestapo nudi državu!