Mog muža, oficira JNA, u zatvor oterali hrvatski šovinisti

Biljana Zarić, za „Novosti“, o golgoti svog supruga Dobrivoja Zarića u Splitu u vreme MASPOKA. Izbačen iz vojne službe, Saveza komunista, u zatvoru bio pet meseci. „Kriv“ zato što je rekao da su Zagreb i Split jugoslovenski gradovi

Bezrezervno dajem novac za spajanje dva jugoslovenska – pare ne dam za povezivanje dva hrvatska grada.“ Rečenica koju je mornarički oficir Dobrivoje Zarić izgovorio 21. aprila 1971. na sastanku mornaričkih starešina u splitskoj ratnoj luci Lora, skupo ga je koštala. Izbačen je iz vojne službe, Saveza komunista, dobio je zatvorsku kaznu, koju je odležao u niškom zatvoru.

Tih godina političkom pozornicom Hrvatske divljao je hrvatski šovinizam sa proustaškim ispadima. Klicali su Srbima „Ciganima“ da „psine idu preko Drine“, nostalgično su podsećali na predratno doba saradnje sa nacionalistima: „Ljubit ću ga u čelo obuče li ustaško odelo.“ Porodicama vojnih lica srpske nacionalnosti prećeno je klanjem ustaškom kamom. U takvoj atmosferi održavan je partijski sastanak u Klubu Lore, na kome je bio i poručnik Zarić. Gost uniformisanih komunista bio je Jakša Miličić, gradonačelnik Splita. Agitovao je da se oficiri uključe u „političku akciju“ prikupljanja novca za izgradnju auto-puta Split – Zagreb.

– Verovatno bi sve prošlo bez problema da Miličić nije naglasio „da bi se spojila dva hrvatska grada“ – seća se Biljana Zarić, supruga poručnika bojnog broda i prvi put javno progovara o golgoti svog supruga. – To je isprovociralo mog Dobrivoja, zatražio je odobrenje za repliku i kazao da novac hoće da da za povezivanje dva jugoslovenska, ali neće za spajanje dva hrvatska grada.

Miličić je nekoliko dana ranije u jednoj TV emisiji rekao kako je Split preopterećen balastom ljudi koji nisu Splićani. Moj muž, a i mnogi drugi, njegove reči osetili su kao uvredu.

Dobrivoje, inače rođeni brat glumca Dragana Zarića, rekao je tada u Lori:

„Vrhovni komandant Tito nedavno je boravio u Nišu. Pred desetinama hiljada ljudi Niš je nazvao jugoslovenskim gradom. Zašto su Split i Zagreb u kazivanju Miličića hrvatski gradovi?! Kada se radi o spoju dva jugoslovenska grada, tada ja koji sam vaspitavan da branim jugoslovensko društvo hoću da ih povežem. Ali kada se radi o dva hrvatska grada, sa izričitim naglaskom na ono ‘hoćemo pasulj sa srpskim mesom’, ‘Srbi u Beograd’, ‘dolazićete vi ovde sa pasošem’, neću da uplatim zajam! Da to nije slučajan lapsus gradonačelnika, podsetiću vas na njegovo gostovanje u emisiji ‘Mali noćni razgovori’, kada je kazao: ‘Split će zauvek ostati hrvatski grad, uprkos mehaničkom prilivu stanovništva koje prlja biser pod Marjanom.’ On je pod ‘mehaničkim’ podrazumevao oficire, železničare, poštare. Potrudiće se, naglasio je, da za svog mandata smanji taj priliv.

„Biljana je Dobrivoju bila oslonac u životu Foto privatna arhiva „Jesu li to reči doprinosa smirivanju prevazilaženja šovinističke euforije u Hrvatskoj?“, nastavio je Zarić. „Od nas se traži novac, a grad pod Marjanom kipti od mržnje prema pitomcima, oficirima i njihovim porodicama. U kuću mi je došao mladić sa listama za popis stanovništva. Opomenuo me je da na vratima zamenim ćirilicom ispisanu pločicu s imenom i prezimenom – latiničnim pismom. I pored upozorenja na pristojnost, ne suzdržava se, već mi daje do znanja da se spremaju kame, čuvši da se sa suprugom opredeljujem za – jugoslovenstvo. Hoću li ja u Splitu biti Srbin – ako dođe do kama?“

Sastanak je tada prekinut i ubrzo je počeo Zarićev progon. Odličan oficir i pomorac, koji je govorio četiri strana jezika, preko noći je smenjen sa dužnosti komandanta torpednog čamca, nateran je da napusti JNA, a vojni sudovi u Splitu i Beogradu su ga, na kraju, osudili na pet meseci zatvora!

– Digla se galama. Moj muž je, navodno, izazvao nacionalnu netrpeljivost – govori nam Biljana Zarić. – Dobrivoje je bio malo ekscentričan, voleo je da se čuje njegov glas. U početku je bio oduševljen. Stajao je iza onoga što je rekao i apsolutno je bio u pravu. Ali postao je očajan kada je shvatio šta mu se događa. Voleo je vojsku. Nije zaslužio toliko maltretiranje. Kasnije je saznao da je bio i na spisku za likvidaciju.

Suđenje Zariću odjeknulo je među vojnicima. Brojni oficiri i mornari odobravali su njegov istup. Ali vapaj pitomaca koji su poručivali da se preko nacionalističkih postupaka prelazi, da se opravdavaju, a beskrupulozno napada svako ko se usudi da rekne istinu – nije se čuo.

– Ne mogu da kažem da je slučaj mog supruga izazvao podele u vojsci. Mnogi oficiri su mislili kao moj suprug, samo se nisu javno izjašnjavali – priča Biljana Zarić.

Kad je počela golgota, Zarić je suprugu Biljanu i njihovu decu Maju i Dejana poslao u Beograd.

– U početku smo živeli kod njegovih roditelja – seća se Biljana. – Imali smo stan u Splitu, ali smo ga teško zamenili. Mnogi su još tada bežali za Beograd.

Vojni zatvor u Nišu dobio je najobrazovanijeg stanara 10. jula 1972. Pre dolaska u Vojnopomorsku akademiju, Zarić je završio dve godine Pravnog fakulteta. U zatvoru je napisao naučnofantastičnu priču, za koju je dobio nagradu na konkursu „Andromede“.

– Bio je izuzetno obrazovan. Voleo je da piše, najviše za svoju dušu. Pre nego što sam se udala radila sam u „Balkaniji“ – kaže gospođa Zarić. – Kasnije se kao pravnik zaposlio u „Jadroagentu“, a potom u „Dunav osiguranju“.

Zarić se brzo snašao, ali nije imao dovoljno vremena da uživa u civilnom životu. Umro je 23. maja 1977, u trideset i devetoj godini.

– Njegovu smrt mnogi povezuju sa sudskim procesom, ali to nije bio uzrok – kaže Biljana Zarić. – Žao mi je što nismo imali vremena da zajedno gledamo kako nam deca odrastaju. Ali sudbina je tako htela.

NEOSNOVANA ODBRANA?

Pri odmeravanju kazne, vojni sud je za „otežavajuću okolnost“ uzeo to što je Zarić postupao kao starešina JNA, koji mora „da se suprotstavlja pojavama koje su uperene protiv bratstva i jedinstva“. Olakšavajuće okolnosti su bile te što je bio primeren i odlikovan starešina. Ipak, u obrazloženju presude navedeno je:

„… optuženi je iskoristio skup u Lori da insinuacijama i neistinama, dakle, načinom sličnim propagandi – izazove nacionalnu netrpeljivost među narodima Jugoslavije. Prvenstveno, između Hrvata i Srba. Njegova odbrana, da mu to nije bila namera, neosnovana je. On se za ovo istupanje unapred pripremio i odlučio.“

PRITISAK NA SUD NIKOLE LjUBIČIĆA

PORUČNIK Zarić nije želeo pomoć advokata. Pred sudom se branio sam. Uspeo je da smanji kaznu sa dve godine na pet meseci zatvora. Kao primeran zatvorenik, odležao je tri i po meseca. Da je bilo po pravdi, ne bi dobio ni toliko. Sudija Ljubomir Drakulović, koji je učestvovao u raspravi na žalbu Zarića, pred Vrhovnim vojnim sudom ispričao je šta se tog dana dogodilo:

– Kada se prišlo izjašnjavanju sudija u Veću, poručnik Zarić je već osvojio naše simpatije eklokventnošću, jasnoćom stavova, ubedljivošću svog protesta na oživljavanje ustaštva u krilu Partije. Praksa u Vrhovnom sudu je da se prvi izjašnjava najmlađi u Veću, da stariji ne bi uticali na njegov sud. Po nacionalnosti je Hrvat i kaže: „Meni se čini da u slučaju poručnika Zarića nema političkog krivičnog dela. On je hrabro izneo svoje mišljenje na skupu oficira. Nije podržao zajam za izgradnju auto-puta, u situaciji kad u Hrvatskoj divlja maspok. Ne bih ni ja podržao akciju u takvim uslovima“. Sa njim su se složili porotnici iz Srbije, Crne Gore. Presrećan, i ja se izjasnim za oslobađajuću presudu. Predsednik Veća Andrija Peinović je, međutim, tražio da se Zarić osudi. Njegovo mišljenje nije mi delovalo važno. Izjašnjavanje je završeno – četiri prema jedan za oslobađanje Zarića. Dok sam pisao presudu, Peinović je otišao kod predsednika suda, general-majora Marka Kalođere. Zajedno su otišli kod saveznog sekretara Nikole Ljubičića i Džamila Šarca, šefa SKJ za JNA. Ponovljeno je glasanje i sud je delimično usvojio žalbu poručnika Zarića.

Autor: Dragana MATOVIĆ

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Časni oficir JNA pred hrvatskim sudom | Jadovno 1941.

Slovenci sude oficirima JNA | Jadovno 1941.

Rijeka- Optužnice protiv četvorice pripadanika bivše JNA …

SVI SLOVENAČKI ZLOČINI 1991. – Ubijanje civila, mladih …