Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
SpanishСтатистика показује да је Косовско поморавље, уз Ранилуг и Гњилане, те општине Клокот и Партеш, напустило више од 1.500 младих који су оставили празна домаћинства.
Приредио: Неђељко ЗЕЈАК
Према званичним подацима, у протеклој години на Космет се вратило 350 расељених, углавном Срба и припадника осталих мањинских заједница, а иселило се и продало имовину више од хиљаду лица српске националности.
Tалас расељавања, уз одбијање већинске албанске заједнице да се сагласи са повратком прогнаних Срба из Метохијске котлине, посебно у општине Сува Река и Ђаковица, угрожава даљи опстанак српског народа, оцјењују представници Српске листе.
Уз заједницу српских општина, безбједност и какав-такав повратак расељених, приоритет Српске листе и представника Срба у локалним и централним органима власти на Косову и Метохији јесте да се заустави талас расељавања и продаја имовине, посебно у региону централног Косова и Косовског поморавља.
Срђан Поповић, новоизабрани начелник Грачанице, сматра да су сви напори узалудни уколико се не заустави расељавање и продаја имовине у власништву Срба на подручју ове новоформиране косовске општине која обухвата дијелове насељене Србима, општину Липљан, Косово Поље и Приштину.
„Немамо решење којим бисмо зауставили продају и расељавање. Tо је питање личне одговорности сваког појединца“, истиче Поповић, наводећи да уз нестабилну ситуацију расељавање поспјешују неизвјесна економска ситуација и општа незапосленост.
Далибор Јевтић, министар за заједнице и повратак у привременој влади самопроглашеног Косова, наводи да је свега 4.000 од више од 200.000 расељених изразило жељу да се врати на своја огњишта, али приоритет је стабилизација српске заједнице и заустављање расељавања.
У прилог страховању да одлив Срба и одлазак младих и брачних парова са дјецом угрожава опстанак Срба на Космету иду и катастрофални подаци из Косовског поморавља.
„Само из општина Ранилуг и Гњилане у 2017. години у егзил је отишло десет љекара и тридесетак лица са завршеном медицинском школом“, упозорава за Срну Милан Аритоновић, функционер у општини Ранилуг.
Он тврди, позивајући се на статистику коју уредно води општина, да је Косовско поморавље, уз Ранилуг и Гњилане, те општине Клокот и Партеш напустило више од 1.500 младих који су оставили празна домаћинства.
„Морају се реализовати обећања о отварању нових радних места, јер ће се, у супротном, и Ранилуг са двадесетак околних чисто српских села наћи на листи општина у којима старачка домаћинства чине 70 одсто српске популације“, упозорава Аритоновић.
Додатни разлог убрзаног исељавања Срба јесте страх од најава бивших вођа терористичке ОВК да ће, уколико започну хапшења одговорних за злочине над Србима, бити покренут нови талас насиља, попут мартовског погрома из 2004. године.
Игор Симић, портпарол Српске листе, наводи за Срну да су безбједност преосталих Срба и стварање услова за одржив останак приоритети Српске листе на којима ће у овој години инсистирати представници ове најбројније политичке странке Срба са Косова и Метохије.
Српска листа очекује да КФОР, Еулекс и косовска полиција остану на висини задатка како би у сваком тренутку реаговали и спријечили било какво насиље над Србима.
Из ове странке наводе да је за формирање заједнице српских општина, као будућег стуба опстанка српског народа на Космету – одговорна Приштина.
„Нећемо дозволити да оно што нам је обећано буде изиграно“, поручује у име Српске листе Симић.
Извор: СРНА
Везане вијести:
Настављен егзодус из српских села
