Ж | Ž
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on whatsapp
Share on pinterest
Share on vk
Share on email

Podijelite vijest:

Mitropolit Amfilohije: Vidovdanska etika i kosovski zavet

U sredu, 17. maja, u Svetolazarevskoj kripti Hrama svetog Save na Vračaru, održano je predavanje njegovog preosveštenstva mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija (Radovića). Predavanje je naslovljeno „Vidovdanska etika i kosovski zavet“ a teme su bile raznovrsne i koncentrisane oko stradalništva srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i mitropolitovog trodecenijskog svedočenja o ovom tegobnom putu. Takođe, jedinstvo srpskog naroda i uverenje da može doći i do njegove sveukupne obnove bili su takođe manje ili više eksplicitno prisutni u mitropolitovim rečima. Mnogobrojnim prisutnima se prvi obratio sveštenik Dalibor Stojadinović.

Mitropolit Amfilohije je otpočeo svoje izlaganje ukazivanjem na stradanja srpskog naroda na Kosovu i Metohiji početkom osamdesetih godina i na mučan slučaj Đorđa Martinovića. On je, kako je mitropolit naveo, sahranjen u Lazarevom Kruševcu i predstavlja simbol srpskog stradanja na Kosovu i Metohiji. Mitropolit je pročitao jednu svoju pesmu iz 1989. godine koja je bila podsećanje i promišljanje ovih tegobnih vremena koje su obeležili paljenje konaka Pećke patrijaršije, skrnavljenje grobova i napada na sveštenstvo. Vlasti su to pokušavale da prikriju i relativizuju nadajući se uzaludno da je reč o privremenim i prolaznim zastranjivanjima. Međutim, Crkva i narod su predosetili da je reč o počecima Golgote srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.

Kosovo i Metohija su prema rečima mitropolita Amfilohija, „mesto vaseljenskih razmera“, raspeće gde se „otkriva velika tajna Hristovog stradanja“.

„Kosovo grdno sudilište“, zapisao je lovćenski svetovidac još 40–ih godina 19. veka. Ove reči dovoljne su da ih označimo proročkim, podvukao je mitropolit. „Niko kao on, iako nikada nije bio na Kosovu, nije tako duboko doživeo tajnu Kosova“.

Čemu se Njegoš mogao nadati 1845, 1846. ili 1847. godine upitao se mitropolit. Tu njegovu nadu probudile su i u tadašnjim neveselim političkim prilikama ličnosti vožda Karađorđa a ranije i Petra I Cetinjskog, njegovog strica. Te veze, podvukao je mitropolit, ukazuju na organsko jedinstvo srpskog naroda u različitim srpskim zemljama (a sada i državama) čije je raskidanje odricanje od nas samih.

Mitropolit se kroz kratke opaske osvrtao i na savremene političke prilike. Osvrnuo se na kritičare koji mu sugerišu da se okane od bavljenja političkim stvarima. Prema njegovim rečima dok god oni koji su zaduženi za politiku budu izdavali on mora da se bavi politikom, kada se budu ustrojili onako kako treba rado će im prepustiti prvenstvo u toj sferi.

„Organski smo jedno, jedinstveni i vladika Rade je najdublje osetio tu organsku vezu – preko Kosova i kosovskog zaveta“, ponovio je mitropolit ukazujući na niz istorijskih činjenica koje nedvosmisleno svedoče o jedinstvu srpskog naroda u Srbiji i Crnoj Gori i na Kosovo i Metohiju kao središnu tačku u kojoj se ovo jedinstvo očitava. Karađorđe je, podseća, tražio da se mošti Stefana Dečanskog prenesu u Crnu Goru. Kralj Nikola i njegov zet Petar Karađorđević oslobodili su Kosovo i Metohiju. Gavrilo Dožić je ključeve Dečana stavio kod moštiju Svetog Petra Cetinjskog. I one su svedočanstvo o vernosti kosovskom zavetu i njegovom produženju.

Mitropolit Amfilohije
Mitropolit Amfilohije

Mitropolit Amfilohije je posvedočio o otvaranju Svetog arhijerejskog Sabora u Peći svetom liturgijom u Pećkoj patrijaršiji. Mitropolit je, kako navodi, tom prilikom pozdravio njegovu svetost patrijarha srpskog Irineja i sabraću arhijereje i izrazio je nešto što mu je, kako je podvukao, tek sad postalo jasno iako je napisao više knjiga i drugih radova o kosovskom zavetu. Nisu, prema njegovom sudu, teroristi Hašima Tačija prvi koji su svojim terorom ugrozili srpski narod na Kosovu i Metohiji već su to bili oni koji su rastakali organsko jedinstvo srpskog naroda.

Mitropolit je sugerisao da treba čitati izveštaje patrijarha Pavla koji je prilježno beležio šta se u to doba dešavalo na tlu Kosova i Metohije. Njegovi stil je, podsetio je mitropolit, koncizan, jasan, precizan i jezgrovit, bez suvišnih reči. Odatle se može precizno videti kakav je odnos sveštenika, kakav je odnos vlasti i uopšte kakav je položaj srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.Veliki deo naroda bio je pod pritiskom. Starosedeoci koji su imali veliko iskustvo su ćutali ali su bili postojani. Došljaci, često iz Crne Gore i Hercegovine su većoj meri prihvatili novu ideologiju i pokazali veću kolebljivost pred albanskim pritiscima. Mitropolit Amfilohije je podsetio da je duhovno i moralno stanje srpskog naroda u kriznim vremenima bilo poražavajuće.

Mitropolit je ukazao da je na Kosovu i Metohiji i sada kao i 1389. jasan i nedvosmislen izbor: kome ćemo se prikloniti carstvu? „Zemaljsko je za malena carstvo, a nebesko uvek i doveka.“ To su, u najkraćem, podsetio je Amfilohije, kosovski zavet i kosovsko opredeljenje. Sveti knez Lazar je mogao, prema sudu mitropolita, da uradi ono što je uradio i Milo Đukanović u naše vreme – da se opredeli za održavanje na vlasti i čuvanje imetka u carstvu zemaljskom. On je priznao Tačija za svog prijatelja i saradnika u stvaranju „nove Evrope“.

Sudbina Kosova i Metohije su, prema mitropolitovim rečima, u znaku Hristove Golgote i Hristovog Vaskrsenja. Niko to, ponovio je mitropolit, nije tako duboko i autentično doživeo kao „lovćenski tajnovidac“ vladika Rade. Sveti Vladika Nikolaj bio je takođe duboko pronikao u tajnu Kosova. Na njega je posebno veliki uticaj ostvario vladika Rade. On je dubinski sazrevao i doživeo je ono što se naziva evropskom prosvećenošću. Prema njegovim rečima „Evropa je pohot i pamet“. Sve se suštinski svodi na to dvoje i sve se svodi na ovostrano, na zemaljsko carstvo. Ona je to danas više i dublje od bilo koje druge civilizacije, podvukao je mitropolit. Ta i takva civilizacija je podržala teroriste Hašima Tačija i Ramuša Haradinaja da otrgnu Kosovo i Metohiju od Srba. Mitropolit je ukazao da je „naša država“ (misleći na Montenegro) priznala takvo siledžijsko stanje „pljunuvši na Petra I i Petra II, Nikolu I“ i stradale za oslobođenje Metohije. Ono od srpskog naroda što je preostalo na Kosovu i Metohiji mitropolit je ocenio kao „malo stado ali odabrano“.

Svoje izlaganje je zaključio rečima upozorenja i rečima nade – Kosovo je i danas u znaku krsta i vaskrsenja ali neka dešavanja u srpskom narodu, kao što je veliko hodočavstvovanje srpske omladine u Ostrogu, ukazuju da je oporavak moguć.

Predavanje mitropolita Amfilohija u nadahnjujućem ambijentu Kripte Hrama Svetog Save bilo je izuzetan duhovni doživljaj. Čule su se one i onakve reči kakvih je malo u srpskom javnom prostoru i kakve se iz tog prostora neumoljivo potiskuju. Bilo je to, ako smemo tako da ocenimo, svojevrsno osvajanje slobode na „srpsko stanovište“ u centru Beograda. Kada se u obzir uzmu trenutne političke prilike, taj uspeh se ne može zanemariti.

Miloš Milojević

Izvor: Stanje stvari

Vezane vijesti:

Amfilohije: Hvala Bošnjacima… | Jadovno 1941.

Amfilohije o Bajdenu: „Zamislite vi to: on se izvinjava …

AMFILOHIJE: OVO JE ĆIRILIČNI NAROD I ĆIRILIČNA …

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on whatsapp
Share on pinterest
Share on vk
Share on email

Podijelite vijest:

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941. uplatom preko PayPal-a:

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani bez upozorenja.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pratite nas na društvenim mrežama: