Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
У Новом Саду данас је отворена изложба „Мајска скупштина – 170 година послије“, посвећена 1848. години када је формирана Српска Војводина, аутономни регион у Хабзбуршкој монархији.
Предсједник Покрајинске владе Игор Мировић, отварајући изложбу, рекао је да је Српска Војводина, која је формирана на Мајској скупштини, постала завјетна идеја свих Срба у Хабзбуршкој монархији.
„Историјска искушења кроз које је та идеја пролазила била су огромна, али упркос њима, 70 година касније, на Великој народној скупштини у Новом Саду та идеја је постала стварност присаједињењем војвођанских области Краљевини Србији“, рекао је Мировић.
Министар културе и информисања Србије Владан Вукосављевић указао је на велико значење слике Павла Симића „Српска народна скупштина 1. маја 1848. године“ за генерације српског народа.
„Та слика симбол је трајања и дуге борбе српског народа за слободу и уједно приказује, како његов пад, тако и његов успон. Она такође осликава и чињеницу да су на тој скупштини били присутни сви слојеви српског народа, као и да их је било из свих крајева Хабзбуршког царства“, навео је Вукосављевић.
За управницу Галерије Матице српске Тијану Палковљевић Бугарски ова слика је историјски документ, који свједочи о најзначајнијем догађају 19. вијека за српски народ, а то је одлука о формирању Српске Војводине.
Отварању изложбе присуствовао је и Његово преосвештенство епископ бачки Иринеј, представници покрајинске и градске власти и бројни Новосађани.
Српска народна скупштина је одлуку о формирању Српске Војводине донијела током маја 1848. године у Сремским Карловцима.
Изложба „Мајска скупштина – 170 година послије“ постављена је у Галерији Матице српске у Новом Саду.
Окосницу изложбе чини Симићева слика „Српска народна скупштина 1. маја 1848. године“.
Слика је, свједочаноство рађања једне велике идеје и групни портрет не само њених најистакнутијих родоначелника попут патријарха Јосифа Рајачића, Ђорђа Стратимировића, епископа Никанора Грујића, него и свједочанство за велики број оних који ће ту идеју носити, чувати и сачувати, попут Светозара Милетића, Јована Ђорђевића, Стевана Владислава Каћанског и самог сликара Павла Симића.
(Срна)
Извор: Радио Телевизија Републике Српске
