MIRJANA BOBIĆ – MOJSILOVIĆ: Srbija ćuti na sve, jer više neće nikome da se zamera

Izgleda da su Srbi ispunili onaj davnašnji poziv proročice Kleopatre i „sreli se sa svojom sudbinom“. Zanimljivo je kako ta sudbina izgleda, u nekoliko reči, samo u poslednjih desetak dana. Šta reći nego – Srbija je velika tajna?

Zbog toga što je Bunjevcima poklonio bukvare na ćirilici, iz Hrvatske su stigle otrovne opaske predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću od strane hrvatskog premijera i predsednika, a poslanica radikalno desničarske nacionalističke stranke iskoristila je pomenuti „skandal“ da optuži Srbiju i srpskog predsednika za „nastavljanje iživljavanja političkog vrha Republike Srbije nad Hrvatima Vojvodine“. Žestina reakcije Hrvatske, u kojoj je lomljenje tabli sa ćiriličnim natpisima i dalje jedan od stubova domoljublja, prosto je neverovatna, pogotovo kada se uzme u obzir potpuni nedostatak reakcije Srbije – niti se Srbija preterano uzbuđivala zbog lomljenja ćiriličnih tabli, niti je ova najnovija hrvatska reakcija i bilo koga ovde uzbudila. Jer, Srbija sada želi samo dobrosusedske odnose sa svim zemljama na svetu.

Pa, tako, izostaje i reakcija na, sada već famoznu, i po društvenim mrežama više puta objavljenu mapu Evropskog centra za savete potrošačima iz Evropske unije, koji imaju bilo kakva pitanja vezana za kupovinu i prevoz robe iz jedne zemlje EU u drugu, na kojoj je Vojvodina pripojena velikoj Hrvatskoj. Nekoliko dana kasnije, pošto su se u EU zapitali ko je mogao da napravi takvu grešku, mapa je ispravljena, i dobra vest je da je Vojvodina ponovo deo Srbije. Izgleda da je neko odlučio da to treba shvatiti opušteno kao „Igrale se delije na sred zemlje Srbije“. Dobro, jasno je da prisustvujemo raspadu svega što smo znali, a novo premeravanje sveta odvija se pred našim očima. Pornografija geografije, pred kojom ostajemo bez reči.

Srbija se ovih dana bavila uglavnom referendumom u Škotskoj. I da li se kraljica britanske imperije oko toga potresla, i šta je rekao Dejvid Kameron, i kako će taj projekat, poput virusa, zahvatiti Evropu. Da se spremi Barselona, a referendum o odvajanju Katalonije od Španije najavljuje se za 9. novembar. Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik kaže „nek se spremi i Republika Srpska“, a Srbija ćuti, čak i kad jedan zvaničnik Federacije izjavi da ga to podseća na „spremite se, spremite četnici“!

U Prištini bi se rado pobratimili sa Glazgovom, a u Makedoniji proglašena je samostalna albanska republika Ilirida. U međuvremenu, Kosovo je uvelo sankcije Rusiji, a američki ambasador u Srbiji određuje nam terapijsku dozu odnosa sa Rusijom, dok EU i SAD svim silama ubeđuju Srbiju da se podrži Ukrajina. Kao što je lepo napisao Emil Vlajki, potpredsednik RS, u časopisu NSPM: „Kada se radilo o nama, albanska manjina je, po Amerima, imala pravo da se odvoji i osnuje svoju državu, a kada se radi o Ukrajini, ruska manjina, opet po Amerima, nema pravo da se odvoji u vidu nove države?“, ali na tu logiku na parče, ovde više niko ne reaguje. Jer, Srbija više neće nikome da se zamera.

„Možete imati dobre odnose i sa Rusijom i Kinom, i sa SAD. Ali naš stav o posetama kineskih i ruskih zvaničnika se razlikuje. Kinezi gotovo nikoga nisu napali, a Rusi jesu. To treba imati na umu. Još nije sigurno da li će Putin doći, ali ako se to desi – zašto dolazi? Zbog proslave oslobađanja Beograda? A Beograd je oslobodila i Treća ukrajinska armija, kao deo Crvene armije“, rekao je ovih dana njegova ekselencija gospodin Kirbi, i njegovoj odlučnosti niko nema šta da prigovori.

Naš susret sa našom sudbinom, dakle, odvija se u dostojanstvenom ćutanju. Jer, sertifikati o istini, pravdi i dopuštenom ponašanju na međunarodnoj sceni stižu iz Vašingtona. Balkan, sa svim tim slučajno pogrešno nacrtanim mapama, sa proglašenjem Iliride u centru Skoplja, sa pritiscima na Srbiju da se dobrovoljno stavi na stranu koja je cepa i pokorava, postaje metafora „uvođenja demokratije“. Evropska unija sada deli da bi množila. Referendumi i separatistički pokreti za novu veliku državu bez granica. Srbija mirno i dostojanstveno. Čeka pred vratima. Susret sa našom sudbinom odvija se u tišini, i iako još uvek sve karte nisu otvorene, ovih nekoliko karata u savremenoj strategiji pasijansa, koje vidimo, ne obećavaju srećan kraj.

Piše: Mirjana Bobić – Mojsilović

Izvor: intermagazin.rs