Миодраг Линта: Кампања се темељи на антисрпској реторици

Антисрпска реторика хрватског премиjера и његових министара произлази из покушаjа да се СДП пред изборе бирачима представи као странка коjа боље штити хрватске националне интересе од ХДЗ-а

Миодраг Линта, посланик у Народноj скупштини Републике Србиjе и предсjедник Коалициjе удружења избjеглица, чест jе гост на збивањима везаним уз српску заjедницу у Хрватскоj и у том смислу суставно прати што jест а што ниjе направљено да се ублажи наслиjеђе ратних деведесетих, од стварања увjета за одржив повратак и развоjа повратничких подручjа до опћих животних и друштвених питања. Недавно jе с делегациjом био на комеморациjама српским цивилима страдалима након ‘Олуjе’ у Вариводама и Гошићу, што jе био jош jедан повод за оцjену колико се у протеклих 20 година напредовало у остваривању права повратника, обнови и развоjу повратничких подручjа, али и процесуирању ратних злочина почињених над припадницима српске националне мањине.
– Нажалост, велика шанса да се боље риjеше наведени проблеми пропуштена jе током процеса европских интеграциjа Хрватске, а посебно 2010. и 2011., када jе Загреб водио преговоре о отварању и затварању Поглавља 23, о људским правима и правосуђу. Тадашњи предсjедник Србиjе Борис Тадић водио jе политику лажног помирења с Хрватском, умjесто да jе у разговорима инсистирао на рjешавању проблема прогнаних Срба. Један од доказа томе jе чињеница да jе његов режим одбио подржати петициjу избjеглих и прогнаних Срба из Хрватске коjу су покренула избjегличка удружења у Србиjи и у коjоj jе наведено 12 кључних проблема. Петициjом, коjу jе потписало више од 70.000 људи, апелирало се на ЕУ да не прими Хрватску у чланство док не нађе правична рjешења за наведене проблеме. Главни повод петициjе био jе наш страх да би Хрватска, када заврши преговоре и постане чланицом ЕУ-а, могла заборавити на своjе обавезе према прогнаним Србима и он се, нажалост, показао оправданим.

Погоршани односи

У Хрватскоj нема политичке воље да се казне починитељи злочина над српским цивилима и заробљеницима, што показуjе да jе правосуђе етнички мотивирано. Поступци за злочине према Србима траjу недопустиво дуго и наjчешће се окончаваjу увредљивим пресудама, тj. починитељи се ослобађаjу или им се изричу срамотно ниске казне, као у случаjевима Михаjла Храстова, Мирка Норца и других. Хрватски хелсиншки одбор утврдио jе да jе тиjеком и након ‘Олуjе’ убиjено 677 српских цивила, а 20 година након ње постоjи само jедна правоснажна пресуда за убоjство двоjе српских стараца у селу Прокљану у опћини Скрадин и jедног ратног заробљеника у Мандићима краj Зечева у опћини Кистање. Лани jе изречена цинична пресуда за убоjство шестеро српских цивила у Груборима: утврђено jе да су злочин починили припадници Хрватске воjске, али нитко ниjе осуђен. Слична jе ситуациjа и са злочином у Вариводама: Хрватска jе пресудом признала масакр над деветоро српских цивила и у случаjу Берић додиjелила новчано обештећење, али ни за таj злочин нитко ниjе осуђен. Стога не изненађуjе да породица Берић jош ниjе добила ни паре од досуђене одштете.

На челу сте Коалициjе удружења избjеглица: како видите њихов положаj између Србиjе и Хрватске?

Положаj прогнаних Срба jе веома тежак, jер Хрватска након примања у ЕУ не показуjе политичку вољу да рjешава имовинске и броjне друге проблеме тих људи. Штовише, у посљедње се двиjе године на хрватску jавну сцену вратила антисрпска реторика, са захтjевима да се Србима пониште права дефинирана законима. Они су грађани другог реда, дискриминирани од државних органа и у диjелу законодавства.

Колико држава Србиjа може учинити да олакша положаj повратницима и цjелокупноj српскоj заjедници у Хрватскоj?

Србиjа се залаже за политику сурадње с Хрватском у рjешавању свих отворених питања, попут несталих, повратка прогнаних Срба, суђења за ратне злочине, имовине, али и опструкциjе уласка српског капитала и робе у Хрватску. Србиjа jе послиjе 2000. широм отворила врата хрватскоj роби и капиталу, а директне инвестициjе више од 200 хрватских подузећа износе 700 милиjуна еура. С друге стране, хрватска држава врши опструкциjу свега што на њезино тржиште долази из Србиjе и на таj начин не поштуjе света правила тржишне економиjе: слободу кретања робе и капитала. Зато треба покренути диjалог с циљем да се омогући много већи обим инвестициjа српских компаниjа у Хрватску. То би омогућило запошљавање Срба, чиме би се олакшао њихов положаj и опстанак.

Како видите садашње односе Хрватске и Србиjе?

Садашњи односи двиjу земаља су погоршани искључиво због неодговорне и антиевропске политике актуалне хрватске владе на челу са Зораном Милановићем. Међутим, не треба заборавити да од завршетка рата ти односи никада нису били засновани на међусобном повjерењу и поштовању. Постоjе броjна нериjешена питања. Поред тога, Хрватска одбиjа прихватити истину да jе извршила агресиjу на Југославиjу и краjишке Србе, што jе у своjоj књизи ‘Истина мора изаћи ван’ непобитно доказао први хрватски министар унутрашњих послова Јосип Бољковац. Србиjа се залаже за наставак рада српско-хрватске међудржавне комисиjе о мањинама, али ту вољу не видим код хрватске стране. Основни проблем лежи у чињеници да Хрватска пуних 13 година одбиjа спровести Уставни закон о правима националних мањина коjим се гарантира службена употреба српског jезика и ћирилице и запошљавање Срба у jавном сектору и тиме отворено крши своjе европске обавезе. Поред тога, у Хрватскоj нема воље да се изван подручjа источне Славониjе и Барање, гдjе се настава изводи на српском jезику, примиjени тзв. модел Б, у склопу коjега се друштвени предмети предаjу на српском, а остали на хрватском jезику, што би омогућило и запошљавање српских наставника и професора. Тренутачно се само дjеломице примjењуjе тзв. модел Ц, по коjем дjеца два додатна сата тjедно уче српски jезик и културу.

Превладати подjеле

Што кажете на реторику премиjера Милановића?

Очито jе да jе узрок антисрпске реторике Милановића и његових министара покушаj да се пред предстоjеће парламентарне изборе СДП представи бирачима као странка коjа боље штити хрватске националне интересе од ХДЗ-а. Жалосна jе чињеница да се у Хрватскоj, 20 година од завршетка рата, предизборна кампања темељи на антисрпскоj реторици. У протекле четири године влада Зорана Милановића ниjе риjешила ниjедан кључни проблем прогнаних Срба и српских повратника. Истина, рjешење се не може очекивати ни с евентуалном побjедом ХДЗ-а, поготову без активне улоге ЕУ-а и других међународних организациjа.

Како видите политичку сцену Срба у Хрватскоj и однос Србиjе према њезиним представницима?

Србиjа поштуjе легитимне и легално изабране представнике Срба у Хрватскоj. Сматрам да Срби требаjу превладати подjеле путем сталног диjалога и успоставити односе међусобног поштовања и уважавања. У те разговоре треба укључити не само представнике српских политичких странака и мањинских организациjа него и угледне поjединце и удружења.

Хуман однос према избjеглицама

Колико се успjешно Србиjа суочава с приљевом и проласком блискоисточних избjеглица?

Србиjа се према избjеглицама односи хумано и на таj начин у пракси показуjе како се поштуjу европске вриjедности, што се не би могло рећи за поjедине чланице ЕУ-а. Због тога jе добила броjне похвале и симпатиjе европских политичара. Хрватска jе требала сjести за стол са Србиjом, а не да премиjер Милановић и поjедини хрватски министри даjу увредљиве изjаве како би добили коjи политички поен међу грађанима уочи предстоjећих парламентарних избора.

Кључна улога СНС-а

Што чека Србиjу на изборима?

Србиjи редовити покраjински и локални избори предстоjе почетком 2016., а одлуку о одржавању евентуалних изванредних парламентарних избора дониjет ће Влада на челу с премиjером Александром Вучићем након сагледавања свих чињеница. Сва истраживања jавног мниjења показуjу да ће 50 посто бирачког тиjела гласати са Српску напредну странку, понаjприjе због одговорне и озбиљне политике коjу води премиjер. Стога jе реално очекивати да ће СНС оjачати своjе позициjе на локалном нивоу и са своjим партнерима преузети власт на нивоу Воjводине. У случаjу да се одрже и изванредни парламентарни избори, СНС би и даље имао кључну улогу у Влади, с циљем што бржег провођења политике реформи и европских интеграциjа.

Извор: ПОРТАЛ НОВОСТИ

Везане виjести:

Линта: Милановићу, престани са нападима на Србиjу и њено руководство

ЛИНТА: КИТАРОВИЋЕВА ПОЗИВА НА КРШЕЊЕ ПРАВА МАЊИНА

ЛИНТА: ДЕКЛАРАЦИЈА – ВРХУНСКИ ЦИНИЗАМ ХРВАТСКЕ

Линта: Усташка идеологиjа – узрок рата