Министар културе из Павелићевог шињела

Нови хрватски министар културе Златко Хасанбеговић стари је предсједник младежи проусташке Хрватске чисте странке права (ХЧСП).

Прије него се, 1996. године, прикључио проусташкој политичкој опцији, Хасанбеговић је, како се похвалио ХЧСП, био члан Хрватског ослободилачког покрета (ХОП). Ову политичку организацију, 1956. године у Аргентини, основао је злочинац Анте Павелић. Нови министар културе, такођер, стари је предсједник Надзорног одбора Почасног блеибуршког вода. Лупига вам доноси преглед изјава новоустоличеног културног стожерника. Уколико вам се забрињавајућим чини податак да је нови министар културе политичка искуства стицао у организацијама које поштују лик и дјело највећег злочинца у хрватској повијести, нисте у својој забринутости усамљени. Домољубној коалицији, међутим, ваља одати признање: одлучили су играти отворених карти. Краљ је у том шпилу очито осликан Павелићевим ликом.

Ревизионизам – прихваћам
„Укратко, моје темељно хисториографско полазиште, које моји критичари етикетирају као “ревизионизам”, а што прихваћам, гласи: комплицирана повијесна стварност у Другом свјетском рату, на подручју које је прије тога обухваћало Краљевину Југославију, не може се објашњавати теолошким концептима о борби “добра” и “зла”, “антифашизма” и “фашизма” као појмова батина без конкретног садржаја.“
(јануар, 2010.)

Антифашизам – не прихваћам
Домовински рат је једини у 20. стољећу у којој су Хрвати изашли као истински побједници и једини темељ на којем се треба градити Хрватска. Духови и злодуси прошлости изазиват ће стални расцјеп и бескрајне дебате. Антифашизам није темељ ове државе већ флоскула која нема утемељење у уставном тексту, не спомиње се нигдје ни једном ријечју у Уставу.
(мај, 2015.)

Обиљежавање обљетнице пробоја у Јасеновцу – не прихваћам
„Број људи на комеморацији је порука хрватске јавности на рестаурацију и рехабилитацију процеса југославенског комунизма који доживљава свој климакс ових дана на 70. обљетницу завршетка Другог свјетског рата и злопорабе обљетнице пробоја у Јасеновцу за рехабилитацију југославенског комунизма под кринком антифашизма.“
(мај, 2015.)

Да је Хрватска постојала у Југославији – не прихваћам
„Посебно је чудна она реченица да је за њега једина хрватска војска у рату хрватски партизани и партизани Хрватске. То је посебно бизарно. Остаје нејасно јесу ли то биле двије војске и која је разлика. Друго превиђа чињеницу да се та оружана сила сама означавала југославенском и тако су се доживљавали. То је било формално и њезин службени назив у свим фазама рата, почевши од Народноослободилачке војске. Чисти здрав разум говори да нешто што је било југославенска војска не може бити хрватска војска.“
(април, 2015.)

Дан ослобођења Загреба од фашиста и нациста – не прихваћам
„Надневци као 8. свибња 1945. или 22. липња 1941., без обзира на све сувремене ревизионистичке покушаје њихове рехабилитације у целофану флуидног “антифашизма”, у своме су темељу неодвојиви од цјелине југославенског комунистичког наслијеђа“. Они су конститутивни елементи југославенске комунистичке тоталитарне владавине, па је наш однос према њима заправо однос према тој истој владавини“.
(мај, 2014.)

Младе антифашисте – не прихваћам
„Апологети титоизма могу се подијелити барем у двије скупине. Једно су палеокомунистички остаци оличени у различитим ветеранским »антифашистичким« партизанским удругама и њиховим помлацима, тзв. »младим антифашистима«, законитим насљедницима злогласног СУБНОР-а. Они немају проблема с духом времена и политичком коректношћу те с чињеницом да се у 21. стољећу очекује барем куртоазна осуда сваког злочина. Док представници оне друге скупине »лакираних« титоиста југославенске комунистичке »системске« злочине различитим облицима релативизације своде на тзв. освету.“
(јун, 2015)

Трећи програм хрватског радија – не прихваћам
„Све док се у јавном симболичком простору не одбаце сви југославенски симболи над модерним хрватским националним и државним идентитетом, трајно ће стајати сјена југославенства као повијесног норматива насупрот хрватству као провизорију и повијесном ексцесу. Коме није јасно о чему је ријеч, предлажем да сваки дан слуша Трећи програм Хрватског радија и »постмодерну« неојугославенску »деконструкцију« и растакање хрватскога националног и културног идентитета, наравно не више новцем становитих заклада већ хрватских порезних обвезника.“
(јун, 2015)

Извор: Lupiga