Милуновић: Голгота Срба у добојском логору

Помоћник министра рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић истакао jе да jе обиљежавање дана страдања Срба у добоjском логору у Првом свjетском рату jедан од наjзначаjних датума из новиjе историjе српског народа, jер му се на овом подручjу десила велика голгота.

Милуновић jе навео да jе добоjски логор формиран 27. децембра 1915. године с намjером аустроугарске власти да се створи тампон-зона, коjа jе требала да раздвоjи Србе у Србиjи од Срба у БиХ, што би омогућило лакшу и бржу асимилациjу народа на овом подручjу.

„Кроз логор у Добоjу, са намjером да се српско становништво пограничне зоне Горњег Подриња и источне Херцеговине уклони са вjековних огњишта, прошло jе 45.971 лице, од коjих 17.000 жена и дjеце, док их jе 12.000 страдало од посљедица мучења и исцрпљивања глађу“, рекао jе Милуновић.

Према његовим риjечима, jош ниjе било риjечи о финансиjскоj конструкциjи за изградњу адекватног споменика.

Замjеник градоначелника Добоjа Драган Василић рекао jе да су риjешени имовинско-правни односи за изградњу споменика „Добоjски логор 1915 – 1917“, коjи ће се налазити у непосредноj близини жељезничке станице, гдjе jе у Првом свjетском рату био аустроугарски логор за интерниране Србе.

Јутрос jе служењем парастоса у цркви Светих апостола Петра и Павла у Добоjу почело обиљежавање 99 година од интернациjе Срба у добоjски логор.

Виjенце на Спомен-костурницу положили су изасланици предсjедника и Владе Републике Српске, конзулата Србиjе у Републици Српскоj, те делегациjе Трећег пjешадиjског Република Српска пука Оружаних снага БиХ, Удружења потомака и поштовалаца српских добровољаца „1912-1918“, борачких организациjа и града Добоjа.

Према подацима из књиге „Добоjски логор“ аутора Душана Паравца, писане на основу црквених докумената и изjава преживjелих логораша, аустроугарски логор био jе на простору садашње добоjске Жељезничке станице, а заробљени Срби били су смjештени у дрвеним баракама у коjима су претходно угинули коњи аустроугарске воjске од заразне болести „сакагиjе“.

Логор jе основан 27. децембра 1915. године и био jе у функциjи до 5. jула 1917. године.

У помен жртвама добоjског логора Српска православна црква jе у септембру 1938. године обjавила књигу „Споменица 1915-1917“ и у порти добоjског Саборног храма Светих апостола Петра и Павла освештала изграђену Спомен-костурницу у коjоj се налазе ексхумирани посмртни остаци око 12.000 жртава аустроугарског логора.

Обиљежавање 99 година од интернациjе Срба у добоjски логор организуjе Одбор Владе Републике Српске за његовање традициjе ослободилачких ратова.

Извор: 

Везане виjести:

СУТРА ОБИЉЕЖАВАЊЕ ИНТЕРНАЦИЈЕ СРБА У ДОБОЈСКИ ЛОГОР

ДОБОЈСКИ ЛОГОР – СИМБОЛ ТРАГЕДИЈЕ … – Jadovno 1941.

СЈЕЋАЊЕ НА ИНТЕРНАЦИЈУ СРБА У ДОБОЈСКИ ЛОГОР …

спомен-обиљежjе за српске логораше у првом … – Jadovno 1941.