Miloš Ković: Ugroženo sećanje na stradanje ruskog i srpskog naroda u 20. veku

Posebna tema je Jasenovac, koncentracioni logori za Srbe. Rusi su takođe uništavani u koncentracionim logorima u Drugom svetskom ratu, ali malo toga je uporedivo s Jasenovcem, rekao prof. Ković.

Relativizacija odgovornosti za ratne zločine tokom 20. veka, poistovećivanje dželata sa žrtvama, umanjivanje značaja nedela – to su zadaci političke revizije istorije koja se sprovodi proteklih godina. U odbrani istine od ključnog značaja može da bude Institut za očuvanje istorijskog sećanja, koji bi do kraja godine trebalo da osnuju Srbija i Rusija.

Predsednik Narodne skupštine Srbije Ivica Dačić u ponedeljak je započeo posetu Moskvi i tom prilikom se sastao sa predsednikom Državne dume Rusije Vjačeslavom Volodinom, s kojim je razgovarao o unapređenju odnosa dve zemlje.

Oni su, između ostalog, razgovarali i o zajedničkom osnivanju Instituta za očuvanje istorijskog sećanja do kraja ove godine, čiji bi cilj, prema Dačićevim rečima, bio borba protiv relativizacije istorije, odnosno „iskrivljavanja istine o antifašističkoj borbi u Drugom svetskom ratu“.

Institut koji čuva istinu o Srbiji i Rusiji

Politička revizija istorije, kojom se zlonamerno „izvrću“ istorijske činjenice, zločinci izjednačavaju sa žrtvama i značaj nedela umanjuje, proteklih godina je uzela maha. Borba protiv relativizacije istorije i njenog prekrajanja podrazumeva očuvanje istine i sećanja na ključne uloge sovjetskih i srpskih vojnika u vojevanju i pobedi u Drugom svetskom ratu.

Istoričar Miloš Ković za Sputnjik ističe da samo pominjanje očuvanja istorijskog sećanja u nazivu Instituta ukazuje na to da je ono ugroženo, odnosno da je, pre svega, ugroženo sećanje na stradanje ruskog i srpskog naroda u 20. veku.

„Najneposredniji zadatak takvog instituta, po mom mišljenju, bio bi sistematsko proučavanje i traganje za punom istinom u Drugom svetskom ratu i to, pre svega, o svesnoj nameri osvajača da unište ruski i srpski narod. Mora se razmišljati o onome što je naučna strategija i van tih instituta, kako Rusije, tako i Srbije. Timovi sa dovoljno autoriteta u struci prvo bi trebalo da definišu ključne teme, poput: rata na Balkanu devedesetih godina, Drugog svetskog rata, Prvog svetskog rata… Napraviti timove, definisati istraživanja i rokove i uraditi to. To ne sme da ostane na deklarativnom nivou, kako je bilo do sada“, napominje Ković.

Glavni zadatak Instituta trebalo bi da bude sistematsko proučavanje i traganje za istinom u Drugom svetskom ratu (Foto: SPUTNIK/VLADIMIR GREBNEV)

Kada se istraživanja završe, dodaje Ković, potrebno ih je objavljivati, prvenstveno na ruskom i srpskom, a potom i na zapadnim jezicima, pre svega na engleskom:

„Mora se ući u borbu za istinu. Mora se ići u borbu za istoriju, pri čemu, naglašavam, nije ni Rusima ni Srbima potrebna ruska i srpska istina. Potrebna nam je istina, a po mom dubokom uverenju, istina je na našoj strani. Takav institut treba da se bavi istraživanjem činjenica, istine, a ne ideološko-političkom propagandom. Nju treba da ostavimo nekome drugome“.

Prema Kovićevom mišljenju, saradnja sa Rusijom u istraživanjima je od ogromnog značaja za Srbiju, jer je našoj zemlji potrebna globalna perspektiva, koju ima ruska nauka. On smatra i da bi Institut trebalo da sarađuje i sa istraživačima koji nisu nužno ruskog ili srpskog porekla, jer to čine i druge ozbiljne institucije u svetu.

Duboki koreni revizionizma – na Zapadu

Ković podvlači da se notorne činjenice o pohodima Nemačke i njenih satelita na Sovjetski Savez i Jugoslaviju danas dovode u pitanje i da to čine upravo zemlje koje su te pohode vodile, kao i da su najgrlatije one države koje bi želele da opravdaju svoje učešće urušilačkim i genocidnim pohodima na Rusiju i Srbiju.

„Ovde je genocid ključna reč. Onda se mora razmišljati o korenima genocida, a istraživanje korena genocida nad ruskim i srpskim narodom mora da nas vrati dublje u prošlost. Tu bi se valjalo vraćati najmanje do 13. veka, do pohoda Tevtonskih vitezova i Šveđana na Rusiju, odnosno do Krstaških ratova ugarsko-hrvatskih kraljeva na Srbe u Bosni i na Srbiju, odnosno ugrožavanje Srbije. Genocid je tema koja se mora istraživati u dubljoj istorijskoj perspektivi da bi se bolje razumela i tu je potrebna najbliža saradnja ruskih i srpskih istoričara“, smatra Ković.

Ustaški stražari ubijaju zatvorenike u logoru Jasenovac za vreme Drugog svetskog rata (Foto: CC0/PUBLIC DOMAIN)

Kako kaže, potreba je da se promeni slika onoga što se dogodilo u 20. veku, a to se čini iz perspektive lažnog pomiriteljskog tona, pri čemu nije slučajno to što se upravo oni koji su pretrpeli genocid za genocid i zločine optužuju.

„Posebna tema ovde je Jasenovac, koncentracioni logori za Srbe. Rusi su takođe uništavani u koncentracionim logorima u Drugom svetskom ratu, ali malo toga je uporedivo s Jasenovcem. Kada poredimo koncentracione logore, moramo da razumemo da koncentracioni logori za Srbe, a naročito za Rusine, postoje i u Prvom svetskom ratu. Tu se pokazuje logoraška istorija ne samo Srba, nego i Rusa. I te pojave se moraju posmatrati u kontinuitetu. Ogroman će posao biti pred ruskom i srpskom istoriografijom, jer nema više vremena za gubljenje. Zlo politički instrumentalizovanog revizionizma pustilo je duboke korene na Zapadu“, ističe Ković.

Ković predočava da revizija istorije Drugog svetskog rata još nije poprimila razmere revizije Prvog svetskog rata, kojom se umanjuje krivica Centralnih sila i njihovih saveznika, a koji su, s pojedinim izuzecima, bili saveznici i u Drugom svetskom ratu.

Priprema za nove pohode

Iako politički revizionizam ima duboke korene na Zapadu, Ković tvrdi da u zapadnim zemljama ima i ozbiljnih istoričara, ali da su oni u drugom planu u odnosu na političke kampanje:

„Polazi se od toga da onaj ko kontroliše prošlost, kontroliše i sadašnjost i budućnost. Sve to su najave novih pohoda na Istok, koji se u ovom trenutku spremaju. Mi smo na svojoj koži osetili kako to izgleda devedesetih godina. Svi znamo da je Rusija sledeća na redu i to se, čini mi se, najbolje razume u Rusiji. Revizija istorije je, po pravilu, priprema za određene političke i strateške korake“.

O osnivanju Međunarodnog instituta za očuvanje istorijskog sećanja bilo je reči i početkom prošle godine u Moskvi, na petom zasedanju Komisije za saradnju između Narodne skupštine Republike Srbije i Državne dume Federalne skupštine Ruske Federacije.

Oprema: Stanje stvari

(Sputnjik, 1. 6. 2021)