Ово је део интервјуа са Милошем Kовићем који је објављен у актуелном мартовском штампаном издању магазина Одбрана и безбедност.
Милош Kовић је један од наших најбољих историчара, а свој рад је посветио очувању истине о српском народу, његовом страдању и културно-националном идентитету. Разговарали смо о протестима у Црној Гори, о Србима с Kосова и Метохије, али и о ревизији историје с којом се суочава наша држава
Законом о слободи вероисповести у Црној Гори српска културна баштина је угрожена. У последњих месец дана сведоци смо масовних протеста српског народа широм Црне Горе. Да ли су икада у историји српског народа забележени протести овог обима? Има ли српски народ снаге да заштити своја права у Црној Гори?
Литије у Црној Гори јединствена су појава у историји српског народа. Било је и пре не само масовних протеста него и општих, народних, оружаних устанака. Али овакве литије код Срба до сада нису виђене. По мом мишљењу, оне би могле да буду најава повратка европског човека хришћанству и традицији, упркос напору управљачких елита да га врате на време од пре Миланског едикта.
Јер, не заборавимо, српски народ и Црна Гора припадају историји и култури Европе. Европска унија и Европа нису исто. Не би било први пут да Балкан утиче на остатак Европе. Литије би, међутим, могле да буду и најава коначног препорода српског народа, окончања идентитетских лутања између српства и југословенства, православља и атеизма, ћирилице и латинице, слободе и страха.
Убедљиву већину учесника литија чине млади људи. Они најављују оно што ће доћи. Они немају ни времена ни разумевања за труле компромисе у којима су живели њихови родитељи. Имају сву потребну снагу да заштите своје светиње. Но још није готово. Све ће зависити од њихове вере, храбрости и памети.
Недавно је обележено 75 година од ослобођења логора Аушвиц. Међутим, чини се да тема Јасеновца као симбола геноцида над пре свега српским народом још увек нема медијски простор који заслужује. Да ли ће доћи време када ће масовни злочини НДХ бити обелодањени на глобалном нивоу?
Прво морамо да их себи обелоданимо. Овде се та тема још избегава. Морамо да се помиримо с тим да смо, само у 20. веку, три пута подвргавани геноциду.
Потребно је да то искуство геноцида, тај Јасеновац и то Јадовно, уградимо у темеље свог националног идентитета, баш онако као што смо то учинили са Светим Савом, Светим кнезом Лазаром или Kарађорђем.
Тек када сами освестимо оно што смо преживели и када научимо како да то објаснимо и себи и својој деци, бићемо спремни да о томе проговоримо са странцима. Једноставно, учимо од Јевреја и Јермена.
Извор: https://odbranaibezbednost.rs
Погледајте: