Miloš Ković: Oslobođenje i ujedinjenje moraju da budu naš glavni strateški cilj

Istoričar prof. dr Miloš Ković čestitao je Dan Republike Srpske. Trideset godina u savremenoj istoriji, koja ima izrazito ubrzan ritam, predstavlja srazmerno dug period. Toliko izdržati, pa čak i ojačati, pod takvim pritiscima, ogroman je uspjeh i podvig. Republici Srpskoj želim da svaki sljedeći rođendan proslavi u sve većoj slobodi i snazi.

Da li očekujete nastavak pritisaka ili se radi o farsi, s obzirom na otupelu oštricu zapadnih sila?

Zapadne sile su, zaista, sve slabije, dok su Rusija i Kina sve jače. To je proces koji može brzo da nam donese slobodu, ali može i da potraje. Ne bih potcijenio ni jednu prijetnju zapadnih sila i bio bih spreman na povremena taktička popuštanja. Ali mi bi trebalo da budemo kao voda, koja uvijek nađe svoj put. Vidjeli smo i ispratili na onaj svijet mnogo velikih sila tokom naše duge istorije. Neka carstva smo i svojeručno srušili. Mi znamo svoj cilj i zato nema razloga da odustajemo niti da se predajemo.

Ko ruši BiH – Bakir Izetbegović, Milorad Dodik ili strani faktor?

Zapad već dugo pokušava da za svoje interese iskoristi islamiste – od Avganistana, preko Bosne i Kosova, do Iraka i Sirije. Čak ni katastrofa od 11. septembra 2001, niti nedavno poniženje u Avganistanu nisu im bili dovoljni da nauče staru lekciju o tikvama koje će im se uvek obijati o glavu.

Da li su moguće sankcije Republici Srpskoj ili bi to značilo podjelu BiH?

Kako rekoh, ne bih potcijenio ni jednu prijetnju koja dolazi sa Zapada.

Šta mislite da znači pomoć mađarskog premijera Viktora Orbana?

Pragmatičnu politiku od koje bi i Srpska i Srbija mogle da imaju veliku korist.

Koliko je bitno srpsko jedinstvo i da li ga vidite?

Oslobođenje i ujedinjenje moraju da budu naš glavni strateški cilj. Slično Izraelu, okruženi smo neprijateljskim zemljama koje nas, uprkos našoj želji da živimo u miru, neće ostaviti na miru. Samo naše postojanje za neke susjedne zemlje predstavlja problem. Potrebno je da to shvatimo i da naučimo da, kao istorijski narod dugog pamćenja, planiramo na duže staze, koje prevazilaze životni vijek jednog naraštaja.

Kakva je trenutno situacija na Filozofskom fakultetu i vašim izborom u zvanje redovnog profesora?

Moja sudbina, pitanje da li ću biti, uprkos naučnim rezultatima, protjeran sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, nema preveliki značaj. Javnost je, uostalom, rekla svoje, a i rektorat Univerziteta se nedavnoumešao da bi odbranio akademska pravila i zakonitost. Ovde se, međutim, vodi mnogo veća borba za istoriju.

Tržište školskih udžbenika, seminari za nastavnike, sve je to već odavno u njemačkim rukama. Iznenađujući broj mojih kolega u tome učestvuje, pri čemu prihvataju hašku interpretaciju srpske istorije po kojoj su Srbi, narod tri  puta podvrgnut genocidu samo u 20. veku, ustvari svesno izazivali ratove i vršili genocide nad drugim narodima.

Objektivnu nauku zamenila je ratna NATO propaganda, koja ima za cilj da opravda uništenje srpskog naroda u Krajini, Sarajevu, na Kosovu i Metohiji, ali i da pripremi nove krstaške pohode Zapada na Bliski istok i Rusiju. Tome se treba suprotstavljati svuda i na svakom mestu. Šta su moji sudski procesi zbog delikta mišljenja ili proterivanje sa fakulteta u poređenju sa žrtvama koje je podneo i podnosi moj narod u Srpskoj i Federaciji BiH, Hrvatskoj, na Kosovu i Metohiji? Zašto bih ja kroz ovo odsudno vrijeme, u kome moj narod strada, prošao neokrznut?

Izvor: NOVOSTI