Miloš Ković: Godina iskušenja i pobeda

Srpska crkva ima mnogo načina da zaustavi klizanje u provaliju. I ona će, dakle, u vremenu koje je pred nama biti na velikom ispitu.

Društva i države ubrzano se prilagođavaju i preobražavaju. Razmere privrednih poremećaja tek ćemo sagledati. Povratak selu i zatvaranje u krug porodice i najbližih ponavlja se, kao refleks, ali i razuman izbor, u gotovo svakoj pojavi sličnog tipa u proteklih nekoliko vekova. Jagma za vikendicama i seoskim nekretninama, što dalje od zagušenih gradova, kao da potvrđuje odavno, u sferi duha, uočenu pojavu osporavanja urbane, modernističke, prosvetiteljske kulture, rođene u zapadnoj Evropi 18. veka.

Podozrenje se širi

Sasvim u postmodernističkom ključu, svetom se širi podozrenje, pa i uverenje u masovnu zloupotrebu nauke. „Farmaceutska mafija“ je, prvo u SAD, potom i u ostatku sveta, postala opsesivna tema. Tu nije reč samo o materijalnim interesima i basnoslovnim zaradama. U anglosaksonskom svetu začuđujuće su vitalne teorije, prividno zasnovane na naučnom pogledu na svet, kakve su maltuzijanske ideje o štetnim viškovima svetske populacije, eugenika koja bi da poništi postojanje „slabih i inferiornih“, ili socijaldarvinističko uverenje u prirodno pravo „jačih“ da istrebe „slabe“. Tome se pridodaje i strah od nadziranja, pod izgovorom zaštite zdravlja i poretka. Mišel Fuko nije bio jedini koji je ukazivao na tu vrstu opasnosti. Istorijsko iskustvo kazuje da se država ne odriče jednom stečenog sredstva kontrole. Uporno nametanje politički korektnog jednoumlja, preko velikih medija, nasuprot otvorenom i slobodnom dijalogu, samo doprinosi napetosti.

U isto vreme, baš kao humanističke i društvene nauke, koje proučavaju posledice pandemije, prirodne nauke rade na pronalaženju rešenja. Istinski junaci našeg vremena jesu oni lekari i medicinsko osoblje koji, ispunjavajući dužnost, svakodnevno padaju pokošeni pandemijom.

Velika pobeda

Na istom iskušenju i u istom podvigu nalaze se, širom sveta, i sveštenici. Protekla godina i doba pandemije obeleženi su upokojenjem patrijarha Irineja, mitropolita Amfilohija, episkopa Milutina. S njima se, zaista, završila jedna epoha.

Mitropolit Amfilohije bio je, po svom dugoročnom uticaju u srpskoj kulturi i javnom životu, jedan od najznačajnijih arhijereja u istoriji Srpske pravoslavne crkve. Pred sam kraj života bilo mu je dato da odnese veliku pobedu nad antisrpskim režimom u Crnoj Gori. Litije i potonja izborna pobeda u Crnoj Gori mogli bi da budu, u dužoj perspektivi, najvažniji događaji nacionalne istorije u 2020. godini. Oni kao da ukazuju na put oslobođenja celog srpskog naroda koji je, u proteklim decenijama, bio gotovo sviknut na poraze. Da li ćemo tim putem zaista krenuti, to će zavisiti od naše slobodne volje. Među srpskim vođama u Crnoj Gori vidljivi su, nažalost, uznemirujući znaci međusobnog gloženja.

Mitropolit Amfilohije (Foto: AFP)

Ključna uloga, u izboru puta, i dalje će pripadati Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Da li će ona uspeti da, kao u Crnoj Gori, odbrani svoje svetinje i svoj narod u Srbiji, na Kosovu i Metohiji? Neko će, s punim pravom, reći da je to posao za državu, a ne za crkvu. Ovdašnje vlasti nastavile su, međutim, i u 2020. s pogubnom, opasnom politikom napuštanja svetinja, sopstvenih građana i teritorije. O tome su, u protekloj godini, posvedočili Vašingtonski sporazum i prepuštanje elektroenergetskog sistema „Kosovu“. Srpska crkva ima mnogo načina da zaustavi ovo klizanje u provaliju. I ona će, dakle, u vremenu koje je pred nama biti na velikom ispitu.

Protekla godina bila je obeležena i predsedničkim izborima u SAD. Pobedile su, po svemu sudeći, one snage koje su devedesetih godina odlučujuće ugrozile svetski mir. Tada je, nasuprot dogovoru postignutom kada je SSSR prihvatio ujedinjenje Nemačke, NATO ušao ne samo u zemlje bivšeg Varšavskog pakta nego i u bivše sovjetske republike. Tada je razorena Jugoslavija, bombardovane Srpska i SRJ, tada su srpski narod i njegove svetinje planski i sistematski uništavani. Svet će u narednim godinama biti još opasnije mesto za život. Tramp i njegove pristalice, međutim, neće nestati. Raspolućenost u američkom javnom životu i kulturi, nesloga u EU, uspon Rusije i Kine – to su važne činjenice na kojima se mora graditi naša buduća strategija.

Oprema: Stanje stvari

(Pečat, 25. 12. 2020)