„Милораде, Србине“: Како Иво Јосиповић заправо помаже Србима?

ИВО ЈОСИПОВИЋ
жели помоћи Србима у Хрватскоj тако што им баца кости и хушка их jедне против других.

„МИЛАНЕ, Србине“,
орило се с максимирских трибина прошле сриjеде на опроштаjноj утакмици Милана Бадеља
у Динамову дресу.

Оваj рођени Загрепчанин и капетан Динама забио jе гол коjи би могао одвести његов
свети клуб у Лигу првака. Стога би нетко неупућен могао помислити да му наjвjерниjи
навиjачи овим пригодним скандирањем захваљуjу на свему што jе учинио за њихов свети
клуб.

Али ниjе то било од миља. Била jе то чиста, непатворена увреда. Можда наjгора од
свих.

Стога jе Бадељ осjетио потребу оправдавати се пред хрватском jавности због тога
што га зову Србином. „Деру ми се ‘Србине, Србине’, а какве jа имам везе с тиме?
Је ли то због имена?“, изjавио jе након jедне утакмице, а у опроштаjном интервjуу
Вечерњаку открио коjи му jе био наjтежи тренутак у Динаму.

„Наjтеже ми jе било кад су ми с трибина викали ‘Милане, Србине’, а моj jе отац
био рањен у Домовинском рату“.

Нису му били наjтежи порази, озљеде, свађе с тренерима, преговори с Мамићем, непозивање
у репрезентациjу. Наjтеже му jе било кад су га с трибина називали Србином.

Наjтеже нам jе кад смо
Срби

Некако у исто вриjеме предсjедник Републике Иво Јосиповић заплео се у српска питања
к’о пиле у кучине.

Изазван писањем тjедника Новости о његовим финанциjским акробациjама отворио jе
медиjску паљбу на Милорада Пуповца, издавача тог тjедника, предсjедника Српског
народног виjећа и саборског заступника СДСС-а. Оптужио га jе за све и свашта, те
упозорио да jе Пуповац „за Србе учинио врло мало, а за себе изнимно пуно“.
Зато jе он одлучио учинити пуно више.

Промовирао jе Пуповчева противника Вељка Џакулу у лоjалног Србина, а у свом уреду
на Пантовчаку построjио представнике других српских странака и удруга, наложивши
им да отворе паљбу по Пуповцу.

А он особно изразио наду да су „сви из овог сукоба извукли поуке“. У приjеводу:
не дираj ти моjу лову, нећу jа дирати твоjу.

Јосиповић jе, дакле, помогао себи, али како jе помогао Србима?

Што jе као политичар и шеф државе учинио да људима попут Милана Бадеља не би наjтеже
било кад би их се називало Србима? А да они на трибинама управо то не би користили
као наjтежу увреду?

Нису хулигани Бадеља титулирали незналицом, издаjицом, смећем, jадником, будалом,
чобаном, па чак ни четником. Довољно jе било назвати га Србином: довољно jе њима,
али и њему коjи jе схватио поруку.

Што jе Јосиповић подузео против тога, ако му jе већ толико стало да помогне Србима?

Јавно вађење цриjева

Могао jе покренути инициjативу да се напокон искориjени такво понашање на трибинама,
заjедно с расистичким хукањем, фашистичким оргиjањем, шовинистичким псовањем. Могао
jе осудити такво скандирање неким приопћењем или изjавом. Могао jе поучити уцвиљеног
Бадеља да у овоj држави ниjе увреда кад те нетко назива Србином. Могао jе, макар
на симболичкоj разини, учинити много тога. Али ниjе учинио ништа.

Све док му мањински тjедник ниjе почео копати по новчанику.

А све оно што jе учинио након тога своди се на скандирање „Милораде, Србине“.

Јосиповић жели помоћи Србима у Хрватскоj тако што им баца кости и хушка их jедне
против других. Јавно им вади цриjева, ангажираjући друге Србе да то чине као услугу
њему особно. А све како би им омогућио да се они сутра огребу за комадић Пуповчева
„етнобизниса“.

Србин као увреда

Ако jе Јосиповићу доиста стало до Срба, неће их стављати на jавну кушњу како би
демонстрирали своj став према Олуjи и Домовинском рату, као што jе то учинио с Џакулом
у Книну. Порука jе jасна: не само што Пуповац као представник Срба у име српства
исисава хрватски новац из прорачуна, већ jе он и нелоjалан Србин коjи не долази
на славље поводом величанствене побjеде у Домовинском рату.

Он jе похлепан, мутан, непоштен, сумњив, подмукао, нелоjалан. Рекли би Бад Блуе
Боyси, прави „Србин“.

Наравно, ниjе Јосиповић крив што jе риjеч „Србин“ укориjењена у у хрватском
вокабулару као наjгора увреда, нити што загребачки дечки звани Милан то тако доживљаваjу.
Ниjе то почело с њим, али с њим би то могло завршити. Или барем кренути према свом
краjу. Промjена перцепциjе не креће од српске, него хрватске политике, нарочито
љевичарске и социjалдемократске.

Овако, Србин jош увиjек звучи као увреда.

И за ногометне хулигане, и за престрављене ногометаше, и за Хрвате коjима Срби крену
копати по финанциjским малверзациjама.

Пише: Томислав Клаушки

Извор: Индекс

Везане виjести

Неће Србин да постане Хрбин

Предсjедникова етничка лутка

Иво Јосиповић оцрнио Милорада Пуповца: Он jе професионални Србин!

ШТРБАЦ: ЏАКУЛИ НИЈЕ БИЛО МЈЕСТО У КНИНУ