Исказ Шакота Софије, избјеглице из Чапљине Комесаријату за избеглице у окупираној Србији и саслушање Рагуж Стојана, хрватског усташког таборника из Домановића 1952. године пред органима УДБ-е у Мостару о бацању тела убијених Срба у Неретву са моста у Чапљини.
Извод из Записника саслушања ратног злочинца Рагуж Стојана из Домановића, о злочинима хрватских и муслиманских усташа на подручју Чапљине и Стоца“.Шта нам знате рећи о убиству петнаесторице Срба у штали Марић Петра, који су били и који су извршили убиство? Не могу се сјетити тачно датума када је то било, било је углавном послије ових акција које сам ја са својим усташама изводио. Једног дана ја сам се налазио у патроли, заједно са својим усташама: Мијатовић Николом, Рагуж Мирком и Антом. Навече, око 9 часова, дошао је на Домановиће један камион на коме сам видио усташе из Црнића и то: Петра Марића, Маслаћ Мартина и друге.
Пошто су нас видјели то су зауставили камион. Усташа Петар Марић ми је рекао да су у штали на Пилети убили 10-15 Срба, због тога што су се људи побунили. Од мене су тражили помоћ како би ове Србе побацали у Неретву. Ја сам се са својим усташама ставио на располагање. Када смо дошли на раскрсни мост у Чапљини, а они су двојицу својих оставили на другу страну моста. Они, као стража, нису смијели дозволити никоме прилаз док ове Србе не побацамо у Неретву. Ја и Мијатовић смо остали са овим усташама црнићким, који су бацали Србе у воду. Не знам колико сам их бацио, али углавном онолико колико сам стигао.“
Извор: Фејсбук страница: Миленко Јахура