Мика Бундало – Бригита Кнежевић

Пише: Dušan Bastašić

Свједочанство да у безумљу рата и великог страдања, постоје људи који су пружили руку страдалницима и спашавали њихове животе иако су били Срби.

Мика (Бундало), Бригита Кнежевић (1940 – 2021.). ФОТО: Снимак екрана.

Бригита је рођена 25. априла 1940. године у селу Мирковци код Kозарске (Босанске) Дубице у породици Бундало. За вријеме непријатељске офанзиве на Kозару у љето 1942. године с породицом је доспјела у логор Стару Градишку гдје је заједно с бројном дјецом насилно одвојена од њихових родитеља.

Захваљујући Диани Будисављевић и њезиним сарадницима спашена је из логора и одведена у загребачки Завод за глухонијеме. Ондје ју је посвојила породица Фистрић која јој је дала име Бригита.

Истину о свом правом поријеклу Бригита Фистрић је сазнала пуно година након завршетка рата. У то вријеме живјела је у Београду гдје је активно судјеловала у секцији преживјелих логораша.

Ондје је уз помоћ људи окупљених око Драгоја Лукића, Марина Зурла и загребачког листа „Арена“ поступно сазнала судбину чланова своје породице и своје право име Мика Бундало. Дознала је да су јој отац и три стрица убијени у логору Сајмиште и да је мајка Милица умрла 1964. године, цијели живот живећи у увјерењу да јој ћерка није преживјела.

Након што је њена судбина описана у документарном филму Марина Зурла и Доминика Зена „Стотину педесет и осма“, Бригита је постала једним од симбола страдања дјеце у усташким логорима.

Осим тога, њезин сусрет с породицом забиљежен је и у Зурловом роману „Иза зида“.

Бригита је све до недавне пандемије вируса COVID-19 редовно посјећивала Спомен подручје Јасеновац с којим је успоставила изузетне односе. Kао резултат те сарадње остварено је и снимање Бригитиног исказа, чији су одломци дио сталног постава Меморијалног музеја у Јасеновцу.

Мика (Бундало), Бригита Кнежевић (1940 – 2021.)

Говор Бригите Kнежевић, представнице преживјелих заточеника логора Јасеновац, приликом комеморације на Спомен подручју Јасеновац, 22. априла 2012. године:

Припала ми је велика част да се с неколико ријечи обратим овом уваженом скупу, на овом светом мјесту у Јасеновцу.

Поздрављам Вас у име логораша Јасеновца из Србије. Сваке године је све мање преживјелих логораша и живих свједока страдања у Јасеновцу, остали смо ми који смо тада били дјеца.

И баш зато ово мјесто нас треба увијек подсјећати на жртве које су овдје положиле своје животе и да се зло никада не понови, да градимо живот и будућност у љубави и толеранцији.

Такав завјет морамо оставити за наше нараштаје.

Диана Будисављевић је из чељусти смрти спасила преко 12.000 дјеце, а у својој другој години живота једно од те дјеце била сам и ја. Многе породице у Хрватској су спашавале ту дјецу и захваљујући људима добре воље, ја данас имам породицу, унуке и пристојну старост.

Ово мјесто мора остати као опомена, као светиште за све пале и недужне жртве.

Нека им је вјечна слава!

Извор: ЈУСП Јасеновац

Игор Кнежевић, син Мике – Бригите Кнежевић:

Наша драга Мика (Бундало), Бригита Кнежевић, упокојила се 26. фебруара 2021. године у 81. години живота.

Ово је документарни филм о тешким временима кроз које је прошла једна српска породица на обронцима Kозаре у другом светском рату. Овај документарни филм је такође једно велико сведочанство да у безумљу рата и великог страдања, постоје људи који су пружили руку страдалницима и спашавали њихове животе иако су били Срби.

Моја мајка је преживела захваљујући, пре свега Диани Будисављевић и хрватској породици Фистрић, која ју је спасила. Овај филм постављам као споменик мојој мајци и мом деди Мићи Бундало.

Отац моје мајке Мике Бундало, убијен је у усташком логору Старо Сајмиште, негде пред крај Другог светског рата 1944. године.

Његово име се не налази ни на једном списку жртава. Његов гроб не знамо, а његове кости тражимо, јер део њега је у нама, што никада не смемо да заборавимо.

НИKАДА НЕЋЕМО ЗАБОРАВИТИ!