fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Михаиловој храбрости дивио се и краљ Петар

Мало позната биографија неустрашивог ваљевског официра који се борио у првом светском рату. Одбио позив Милана Недића због чега је ухапшен и био у заробљеништву.

Михаило Маџаревић са колегама официрима / Приватна архива М. Лугоња

Овде Петар! – зачуло се у телефонској слушалици.

– Који Петар? Презиме!

– Овде краљ Петар!

– Изволите, Ваше величанство! – скочи, као опарен, стаде мирно и петама удари једну о другу, српски официр.

– За показану и осведочену храброст приликом првог и другог преласка преко Саве и поробљавање непријатељских војника, ја вас под данашњим даном унапређујем у чин поручника.

– Хвала, Ваше величанство!

– Тићили ми се такви јунаци у мојој војсци – узвратио је краљ.

– Чуо нас Бог, Ваше величанство!

Овако је на бојном пољу текао телефонски разговор Михаила Маџаревића, једног од најхрабријих и најпожртвованијих Ваљеваца, најодликованијих српских ратника у Великом рату. Рођен у Мургашу код Уба, одрастао у Ваљеву, био је носилац три Карађорђеве звезде са мачевима, Сребрне и Златне медаље за храброст, Ордена белог орла са мачевима, Албанске споменице, француске Легије части, енглеског Ратног крста. Са само 27 година постао је мајор Војске Краљевине Југославије.

Био је Маџаревић стручњак за хватање непријатељских „живих језика“. На мачванском фронту, маја 1915. године, савезници су тражили да српска војска, упркос мртвим стражама на обе обале, пређе Саву, нападне аустроугарске јединице и олакша притисак непријатеља на француске и руске војнике.

За извиђање положаја Аустроугара добровољно се јавио млади пешадијски потпоручник Маџаревић. Осмислио је да се изненадним препадима на другој страни реке заробљавају припадници непријатељских стражарских одељења, нарочито официри, киднапују и саслушавају.

Тако је у ноћи између 8. и 9. маја 1915. године, са 16 војника у три чамца прешао Саву код Владимираца, заробио одељење од 20 аустроугарских извиђача са старешином и пребацио их на српску страну. Истрагом су добијени важни подаци о снагама противника. Маџаревић је одликован Орденом Карађорђеве звезде са мачевима четвртог реда, а његови војници Обилићевом медаљом за храброст.

Слична акција поновљена је 22. маја, када су српски војници заробили аустроугарског поднаредника, каплара и седам редова. Неколико дана касније, Маџаревић са тридесетак добровољаца код Прова, надомак Владимираца, заробљава осморицу непријатељских војника, а потом и читаво аустроугарско одељење! Убрзо је добио и другу Карађорђеву звезду.

– Током борбе на Кајмакчалану, заслужио је и трећу Карађорђеву звезду, када је у пратњи једног наредника, са по две бомбе о појасу и по једном у рукама, неутралисао митраљеско гнездо Бугара на Кучковом камену, одакле су наносили велике губитке нашим снагама – каже Маринко Лугоња из Удружења за неговање традиције и културе ваљевског краја. – Претходно је у присуству престолонаследника Александра Карађорђевића и француског генерала Франша Депереа, команданта Солунског фронта, Маџаревић за ту акцију затражио дозволу од војводе Живојина Мишића. За тај подвиг, Маџаревића је генерал Депере одликовао својим Орденом легије части! Војвода Мишић ванредно га је унапредио у чин мајора.

Почетком септембра 1916. године, пред зору, био је у извиђању противничких положаја на Плочама. Бомбама је приморао четворицу аустроугарских војника на предају. Када је чуо за ту његову акцију, регент Александар унапредио га је у капетана друге класе. Средином априла 1918. године, био је на челу патроле која је обавила препад на митраљеско одељење на Фердинандовој коси.

– Оваквих и сличних акција Маџаревић је извео на десетине, те је због тога сматран за најхрабријег војника ваљевског краја – истиче Лугоња. – Не чуди онда што га је Аустроугарска врховна команда уценила на 50.000 круна, а ономе ко га зароби, или убије обећала унапређење у виши чин. Своје најважније доживљаје из Великог рата, објавио је у књизи „Кроз сјај и сенке рата“. Био је најмлађи мајор српске, односно југословенске војске и једини официр кога су ванредно унапредили краљ Петар, регент Александар и војвода Мишић.

Оженио се 1919. године Видосавом Шавић, ћерком проте из Батковића код Бијељине, имали су сина Момчила и ћерке Душанку и Љубицу. Демобилисан је 1920. године, а када је избио Други светски рат, одбио је позив Милана Недића да приступи његовим формацијама, те је после хапшења и боравка у логору Бањица одведен у заробљеништво у Немачку.

– По завршетку Другог светског рата, Михаило Маџаревић одбио је да се врати у комунистичку Југославију, па је отишао у САД, живео у Висконсину, у држави Илиноис – каже Лугоња. – Уживао је велики углед међу тамошњим Србима. Сахрањен је на српском гробљу у Либертивилу.

Колубарска битка

РАДИО У ШЕЋЕРАНИ

– После Великог рата, био је Маџаревић у служби у више гарнизона југословенске војске, а 1931. године пензионисан је у Гвозденом пуку у Београду, по једном извору јер није имао услова за даље напредовање, а по другом из политичких разлога – истиче наш саговорник. – Неко време радио је у Фабрици шећера на Чукарици у Београду. Пред Други светски рат био је посланички кандидат на листи Димитрија Љотића у Тамнавском и Посавском срезу на парламентарним изборима. Знајући за његове ратне подвиге и неустрашивост, Љотић и Недић у лето 1941. године нудили су му место команданта жандармерије, што је Маџаревић одбио, те је убрзо ухапшен.

Аутор: Бранко Пузовић

Извор:Вечерње новости

Везане вијести:

Битка у којој је Мишић извео тактику за уџбенике

Ко смије, тај може! | Јадовно 1941.

„Мишићев маневар“ и херојска одбрана Српске војске | Јадовно …

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: