Me­šta­ni ure­di­li za­po­sta­vlje­ni spo­me­nik i grob­ni­cu

Kom­pleks pa­lim bor­ci­ma i stra­da­lim ci­vi­li­ma iz­gra­đen 1961. lo­še je odr­ža­van, a po­sled­njih de­ce­ni­ja pot­pu­no za­pu­šten

Spe­ci­jal­no za „Po­li­ti­ku” – Milan Pilipović

No­vi Grad – Go­di­na­ma za­pu­šten spo­me­nik i ma­sov­na grob­ni­ca bor­ci­ma u Dru­gom svet­skom ra­tu, ve­ći­nom ru­da­ri­ma i žr­tva­ma fa­ši­zma iz Lje­šlja­na i su­sed­nih pot­ko­zar­skih se­la, oči­sti­li su Ma­rio i Mi­lić Bun­da­lo iz De­ve­ta­ka i Mir­ko Je­li­sa­vac iz Lje­šlja­na. Njih tro­ji­ca od­lu­či­li su da, ovom ak­ci­jom, oda­ju po­čast bor­ci­ma i dru­gim žr­tva­ma za slo­bo­du svo­ga kra­ja.

„Spo­me­nik i grob­ni­ca, gde smo ne­ka­da do­la­zi­li na pra­zni­ke i ne­de­ljom po­la­ga­li cve­će i oda­va­li po­čast na­šim pre­ci­ma, bio je iz­gu­bljen u šu­mi. Ni­je se mo­glo do nje­ga. No­ve ge­ne­ra­ci­je iz srp­skih, stra­dal­nič­kih se­la, ni­su zna­le ko­li­ko je ovo me­sto va­žno za na­šu isto­ri­ju”, ka­zao je Ma­rio Bun­da­lo, ini­ci­ja­tor ak­ci­je i naj­mla­đi me­đu tro­ji­com uče­sni­ka ovog po­du­hva­ta.

On je gra­đe­vin­skom ma­ši­nom iz De­ve­ta­ka pre­šao se­dam ki­lo­me­ta­ra da bi, za­jed­no sa Mi­li­ćem Bun­da­lom i Mir­ko Je­li­sav­cem, oči­stio grob­ni­cu u ko­joj po­či­va 13 ru­da­ra rat­ni­ka. Me­đu nji­ma je de­vet Vu­ja­no­vi­ća, Đu­ro, Đor­đo, Du­šan, Žar­ko, Raj­ko, Bog­dan, Va­so i dva Mi­la­na a sa nji­ma Dra­gan Ni­ko­lić, Re­lja Vlat­ko­vić, Mi­haj­lo Je­li­sa­vac i Si­mo Ba­tar.

Mir­ko Je­li­sa­vac se­ća se ka­da su oni 1961. go­di­ne eks­hu­mi­ra­ni na obli­žnjim nji­va­ma, šu­ma­ma i pro­plan­ci­ma gde su po­gi­nu­li bo­re­ći se pro­tiv Ne­ma­ca i usta­ša, bra­ne­ći svo­je ku­će, se­la i svo­ju Kozaru. U za­jed­nič­ku grob­ni­cu sa­hra­nje­ni su dve de­ce­ni­je ka­sni­je. Na spo­me­ni­ku, osim nji­ho­vih ime­na, na­la­zi se i spi­sak 41 ci­vil­ne žr­tve iz Lje­šlja­na, ne­ka­da ru­dar­skog me­sta, i oko­li­ne. Pre­ma na­vo­di­ma pro­fe­so­ra Mi­lo­ša Vu­ja­no­vi­ća, me­đu žr­tva­ma je naj­vi­še nje­go­vih ro­đa­ka i pre­zi­me­nja­ka, čak 32, po­tom še­sto­ro Je­li­sa­va­ca i tro­je Ba­ta­ra.

„Par­ti­zan­sko gro­blje na po­vr­ši­ni 11 sa osam me­ta­ra, sa spo­me­ni­kom, iz­gra­đe­no je 1961. go­di­ne. Osim bo­ra­ca, u za­jed­nič­koj grob­ni­ci je i ve­ći deo žr­ta­va fa­ši­zma, de­ce, že­na, sta­ri­jih oso­ba… Ovaj kom­pleks je lo­še odr­ža­van, a po­sled­njih de­ce­ni­ja sa­svim za­pu­šten”, na­veo je pro­fe­sor Vu­ja­no­vić.

Mir­ko Je­li­sa­vac se­ća se sve­ča­no­sti ka­da je spo­me­nik pred ve­li­kim bro­jem Kozarčana ot­kri­ven.

„Bi­lo je to uoči Ilin­da­na, 1961. go­di­ne. Rat­ne ra­ne bi­le su sa­vim sve­že, a me­šta­ni od­luč­ni da ču­va­ju uspo­me­nu na svo­je pret­ke, ro­đa­ke, kom­ši­je… Me­đu­tim, vre­me je i tu te­ko­vi­nu raz­gra­di­lo, po­gi­nu­li su za­bo­ra­vlje­ni, a gro­blje sa spo­me­ni­kom ne­sta­lo u šu­mi. Za­to je od­luč­nost Ma­ri­ja Bun­da­la, mla­di­ća ko­ji je od­ra­stao slu­ša­ju­ći pri­če o Kozari u ra­tu, da oči­sti gro­blje i spo­me­nik, vred­na sva­ke po­hva­le”, ka­zao je za „Po­li­ti­ku” Mir­ko Je­li­sa­vac, ču­var uspo­me­na i po­to­mak bo­ra­ca sa Kozare ko­ji su slo­bo­du, u ču­ve­noj ofan­zi­vi ko­ja je po­če­la 10. ju­na 1942. go­di­ne, pla­ti­li ži­vo­ti­ma.

Ure­di­li i obe­lež­je kra­lju Alek­san­dru

Mir­ko Je­li­sa­vac, Ma­rio i Mi­lić Bun­da­lo pret­hod­no su u De­ve­ta­ci­ma sa­mo­i­ni­ci­ja­tiv­no ure­di­li oko­li­nu spo­me­ni­ka kra­lju Alek­san­dru Karađorđeviću, ko­ji je po­dig­nut 1. sep­tem­bra 1936. go­di­ne. Spo­me­nik je bio za­pu­šten i za­bo­ra­vljen, a sa nje­ga ski­nu­ta obe­lež­ja.

Izvor: „Po­li­ti­ka” – Milan Pilipović