Ме­шта­ни уре­ди­ли за­по­ста­вље­ни спо­ме­ник и гроб­ни­цу

Ком­плекс па­лим бор­ци­ма и стра­да­лим ци­ви­ли­ма из­гра­ђен 1961. ло­ше је одр­жа­ван, а по­след­њих де­це­ни­ја пот­пу­но за­пу­штен

Спе­ци­јал­но за „По­ли­ти­ку” – Милан Пилиповић

Но­ви Град – Го­ди­на­ма за­пу­штен спо­ме­ник и ма­сов­на гроб­ни­ца бор­ци­ма у Дру­гом свет­ском ра­ту, ве­ћи­ном ру­да­ри­ма и жр­тва­ма фа­ши­зма из Ље­шља­на и су­сед­них пот­ко­зар­ских се­ла, очи­сти­ли су Ма­рио и Ми­лић Бун­да­ло из Де­ве­та­ка и Мир­ко Је­ли­са­вац из Ље­шља­на. Њих тро­ји­ца од­лу­чи­ли су да, овом ак­ци­јом, ода­ју по­част бор­ци­ма и дру­гим жр­тва­ма за сло­бо­ду сво­га кра­ја.

„Спо­ме­ник и гроб­ни­ца, где смо не­ка­да до­ла­зи­ли на пра­зни­ке и не­де­љом по­ла­га­ли цве­ће и ода­ва­ли по­част на­шим пре­ци­ма, био је из­гу­бљен у шу­ми. Ни­је се мо­гло до ње­га. Но­ве ге­не­ра­ци­је из срп­ских, стра­дал­нич­ких се­ла, ни­су зна­ле ко­ли­ко је ово ме­сто ва­жно за на­шу исто­ри­ју”, ка­зао је Ма­рио Бун­да­ло, ини­ци­ја­тор ак­ци­је и нај­мла­ђи ме­ђу тро­ји­цом уче­сни­ка овог по­ду­хва­та.

Он је гра­ђе­вин­ском ма­ши­ном из Де­ве­та­ка пре­шао се­дам ки­ло­ме­та­ра да би, за­јед­но са Ми­ли­ћем Бун­да­лом и Мир­ко Је­ли­сав­цем, очи­стио гроб­ни­цу у ко­јој по­чи­ва 13 ру­да­ра рат­ни­ка. Ме­ђу њи­ма је де­вет Ву­ја­но­ви­ћа, Ђу­ро, Ђор­ђо, Ду­шан, Жар­ко, Рај­ко, Бог­дан, Ва­со и два Ми­ла­на а са њи­ма Дра­ган Ни­ко­лић, Ре­ља Влат­ко­вић, Ми­хај­ло Је­ли­са­вац и Си­мо Ба­тар.

Мир­ко Је­ли­са­вац се­ћа се ка­да су они 1961. го­ди­не екс­ху­ми­ра­ни на обли­жњим њи­ва­ма, шу­ма­ма и про­план­ци­ма где су по­ги­ну­ли бо­ре­ћи се про­тив Не­ма­ца и уста­ша, бра­не­ћи сво­је ку­ће, се­ла и сво­ју Kозару. У за­јед­нич­ку гроб­ни­цу са­хра­ње­ни су две де­це­ни­је ка­сни­је. На спо­ме­ни­ку, осим њи­хо­вих име­на, на­ла­зи се и спи­сак 41 ци­вил­не жр­тве из Ље­шља­на, не­ка­да ру­дар­ског ме­ста, и око­ли­не. Пре­ма на­во­ди­ма про­фе­со­ра Ми­ло­ша Ву­ја­но­ви­ћа, ме­ђу жр­тва­ма је нај­ви­ше ње­го­вих ро­ђа­ка и пре­зи­ме­ња­ка, чак 32, по­том ше­сто­ро Је­ли­са­ва­ца и тро­је Ба­та­ра.

„Пар­ти­зан­ско гро­бље на по­вр­ши­ни 11 са осам ме­та­ра, са спо­ме­ни­ком, из­гра­ђе­но је 1961. го­ди­не. Осим бо­ра­ца, у за­јед­нич­кој гроб­ни­ци је и ве­ћи део жр­та­ва фа­ши­зма, де­це, же­на, ста­ри­јих осо­ба… Овај ком­плекс је ло­ше одр­жа­ван, а по­след­њих де­це­ни­ја са­свим за­пу­штен”, на­вео је про­фе­сор Ву­ја­но­вић.

Мир­ко Је­ли­са­вац се­ћа се све­ча­но­сти ка­да је спо­ме­ник пред ве­ли­ким бро­јем Kозарчана от­кри­вен.

„Би­ло је то уочи Илин­да­на, 1961. го­ди­не. Рат­не ра­не би­ле су са­вим све­же, а ме­шта­ни од­луч­ни да чу­ва­ју успо­ме­ну на сво­је прет­ке, ро­ђа­ке, ком­ши­је… Ме­ђу­тим, вре­ме је и ту те­ко­ви­ну раз­гра­ди­ло, по­ги­ну­ли су за­бо­ра­вље­ни, а гро­бље са спо­ме­ни­ком не­ста­ло у шу­ми. За­то је од­луч­ност Ма­ри­ја Бун­да­ла, мла­ди­ћа ко­ји је од­ра­стао слу­ша­ју­ћи при­че о Kозари у ра­ту, да очи­сти гро­бље и спо­ме­ник, вред­на сва­ке по­хва­ле”, ка­зао је за „По­ли­ти­ку” Мир­ко Је­ли­са­вац, чу­вар успо­ме­на и по­то­мак бо­ра­ца са Kозаре ко­ји су сло­бо­ду, у чу­ве­ној офан­зи­ви ко­ја је по­че­ла 10. ју­на 1942. го­ди­не, пла­ти­ли жи­во­ти­ма.

Уре­ди­ли и обе­леж­је кра­љу Алек­сан­дру

Мир­ко Је­ли­са­вац, Ма­рио и Ми­лић Бун­да­ло прет­ход­но су у Де­ве­та­ци­ма са­мо­и­ни­ци­ја­тив­но уре­ди­ли око­ли­ну спо­ме­ни­ка кра­љу Алек­сан­дру Kарађорђевићу, ко­ји је по­диг­нут 1. сеп­тем­бра 1936. го­ди­не. Спо­ме­ник је био за­пу­штен и за­бо­ра­вљен, а са ње­га ски­ну­та обе­леж­ја.

Извор: „По­ли­ти­ка” – Милан Пилиповић