arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Ме­шта­ни уре­ди­ли за­по­ста­вље­ни спо­ме­ник и гроб­ни­цу

Ком­плекс па­лим бор­ци­ма и стра­да­лим ци­ви­ли­ма из­гра­ђен 1961. ло­ше је одр­жа­ван, а по­след­њих де­це­ни­ја пот­пу­но за­пу­штен
Фото: приватна архива аутора

Спе­ци­јал­но за „По­ли­ти­ку” – Милан Пилиповић

Но­ви Град – Го­ди­на­ма за­пу­штен спо­ме­ник и ма­сов­на гроб­ни­ца бор­ци­ма у Дру­гом свет­ском ра­ту, ве­ћи­ном ру­да­ри­ма и жр­тва­ма фа­ши­зма из Ље­шља­на и су­сед­них пот­ко­зар­ских се­ла, очи­сти­ли су Ма­рио и Ми­лић Бун­да­ло из Де­ве­та­ка и Мир­ко Је­ли­са­вац из Ље­шља­на. Њих тро­ји­ца од­лу­чи­ли су да, овом ак­ци­јом, ода­ју по­част бор­ци­ма и дру­гим жр­тва­ма за сло­бо­ду сво­га кра­ја.

„Спо­ме­ник и гроб­ни­ца, где смо не­ка­да до­ла­зи­ли на пра­зни­ке и не­де­љом по­ла­га­ли цве­ће и ода­ва­ли по­част на­шим пре­ци­ма, био је из­гу­бљен у шу­ми. Ни­је се мо­гло до ње­га. Но­ве ге­не­ра­ци­је из срп­ских, стра­дал­нич­ких се­ла, ни­су зна­ле ко­ли­ко је ово ме­сто ва­жно за на­шу исто­ри­ју”, ка­зао је Ма­рио Бун­да­ло, ини­ци­ја­тор ак­ци­је и нај­мла­ђи ме­ђу тро­ји­цом уче­сни­ка овог по­ду­хва­та.

Он је гра­ђе­вин­ском ма­ши­ном из Де­ве­та­ка пре­шао се­дам ки­ло­ме­та­ра да би, за­јед­но са Ми­ли­ћем Бун­да­лом и Мир­ко Је­ли­сав­цем, очи­стио гроб­ни­цу у ко­јој по­чи­ва 13 ру­да­ра рат­ни­ка. Ме­ђу њи­ма је де­вет Ву­ја­но­ви­ћа, Ђу­ро, Ђор­ђо, Ду­шан, Жар­ко, Рај­ко, Бог­дан, Ва­со и два Ми­ла­на а са њи­ма Дра­ган Ни­ко­лић, Ре­ља Влат­ко­вић, Ми­хај­ло Је­ли­са­вац и Си­мо Ба­тар.

Мир­ко Је­ли­са­вац се­ћа се ка­да су они 1961. го­ди­не екс­ху­ми­ра­ни на обли­жњим њи­ва­ма, шу­ма­ма и про­план­ци­ма где су по­ги­ну­ли бо­ре­ћи се про­тив Не­ма­ца и уста­ша, бра­не­ћи сво­је ку­ће, се­ла и сво­ју Kозару. У за­јед­нич­ку гроб­ни­цу са­хра­ње­ни су две де­це­ни­је ка­сни­је. На спо­ме­ни­ку, осим њи­хо­вих име­на, на­ла­зи се и спи­сак 41 ци­вил­не жр­тве из Ље­шља­на, не­ка­да ру­дар­ског ме­ста, и око­ли­не. Пре­ма на­во­ди­ма про­фе­со­ра Ми­ло­ша Ву­ја­но­ви­ћа, ме­ђу жр­тва­ма је нај­ви­ше ње­го­вих ро­ђа­ка и пре­зи­ме­ња­ка, чак 32, по­том ше­сто­ро Је­ли­са­ва­ца и тро­је Ба­та­ра.

„Пар­ти­зан­ско гро­бље на по­вр­ши­ни 11 са осам ме­та­ра, са спо­ме­ни­ком, из­гра­ђе­но је 1961. го­ди­не. Осим бо­ра­ца, у за­јед­нич­кој гроб­ни­ци је и ве­ћи део жр­та­ва фа­ши­зма, де­це, же­на, ста­ри­јих осо­ба… Овај ком­плекс је ло­ше одр­жа­ван, а по­след­њих де­це­ни­ја са­свим за­пу­штен”, на­вео је про­фе­сор Ву­ја­но­вић.

Мир­ко Је­ли­са­вац се­ћа се све­ча­но­сти ка­да је спо­ме­ник пред ве­ли­ким бро­јем Kозарчана от­кри­вен.

„Би­ло је то уочи Илин­да­на, 1961. го­ди­не. Рат­не ра­не би­ле су са­вим све­же, а ме­шта­ни од­луч­ни да чу­ва­ју успо­ме­ну на сво­је прет­ке, ро­ђа­ке, ком­ши­је… Ме­ђу­тим, вре­ме је и ту те­ко­ви­ну раз­гра­ди­ло, по­ги­ну­ли су за­бо­ра­вље­ни, а гро­бље са спо­ме­ни­ком не­ста­ло у шу­ми. За­то је од­луч­ност Ма­ри­ја Бун­да­ла, мла­ди­ћа ко­ји је од­ра­стао слу­ша­ју­ћи при­че о Kозари у ра­ту, да очи­сти гро­бље и спо­ме­ник, вред­на сва­ке по­хва­ле”, ка­зао је за „По­ли­ти­ку” Мир­ко Је­ли­са­вац, чу­вар успо­ме­на и по­то­мак бо­ра­ца са Kозаре ко­ји су сло­бо­ду, у чу­ве­ној офан­зи­ви ко­ја је по­че­ла 10. ју­на 1942. го­ди­не, пла­ти­ли жи­во­ти­ма.

Уре­ди­ли и обе­леж­је кра­љу Алек­сан­дру

Мир­ко Је­ли­са­вац, Ма­рио и Ми­лић Бун­да­ло прет­ход­но су у Де­ве­та­ци­ма са­мо­и­ни­ци­ја­тив­но уре­ди­ли око­ли­ну спо­ме­ни­ка кра­љу Алек­сан­дру Kарађорђевићу, ко­ји је по­диг­нут 1. сеп­тем­бра 1936. го­ди­не. Спо­ме­ник је био за­пу­штен и за­бо­ра­вљен, а са ње­га ски­ну­та обе­леж­ја.

Извор: „По­ли­ти­ка” – Милан Пилиповић

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Kad se nebo srušilo

Zdenka Novak | Kad se nebo srušilo Zdenka Novak | When Heaven’s Vault Cracked Autorica

Sadržaj

Autorica Zdenka Novak, rođena 26. novembra u Zagrebu u imućnoj jevrejskoj obitelji, istinitu

Izrael

“Što je u jednom imenu?”, kaže Julija kad čuje da je Romeo jedan

Zagreb

U Zagrebu nakon četiri godine! U početku sam osjećala samo umor i neku

S partizanima

Kad je početkom rujna Italija kapitulirala, na Sušaku je nastala prilična panika. Iako

Na Sušaku

Od lipnja 1941. pa do kapitulacije Italije u jesen 1943. godine živjela sam

Pad Jugoslavije

Početkom 1941. još se ništa nije bilo promijenilo u našem svakodnevnom životu. Ja

Udaja

Oženili smo se 2. rujna 1940. godine. Fritz je bio isto tako skroman

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​