Међународни дан сјећања на ромске жртве Другог свјетског рата

С порукама да су Роми саставни дио хрватске историје, да обогаћују њену мултикултуралност и да треба радити на њиховој квалитетнијој интеграцији у хрватско друштво, на ромском гробљу Уштица поред Јасеновца у уторак је комеморацијом обиљежен Међународни дана сјећања на све ромске жртве геноцида током Другог свјетског рата.

“Треба остати упамћено да је од 1941. до 1945. на овом простору убијено 16.173 Рома. Само на овом мјесту страдало је 5.608 дјеце и 4.887 жена припадница ромског народа. Радило се о правом геноциду с циљем истребљења ромског народа са ових простора”, рекао је  саборски заступник Рома Вељко Кајтази додајући како је број жртава и знатно већи.

Затражио је да се истина о страдању Рома упише у школске уџбенике као и да се уреди стални постав или музеј у којем би се посјетиоци могли информисати о ромском страдању.

“Ово је корак ка враћању достојанства Рома и грађењу друштва у којем ће се они осјећати боље”, поручио је Кајтази.

Казао је и да према попису становништва у Хрватској живјело 16.975 Рома, али да се процјењује како их је заправо више од 40 хиљада. То, по Кајтазијевим ријечима, доказује да код припадника ромске националне мањине и даље постоји страх изјаснити се и остварити своја уставна права.

Роми се, казао је, морају држати заједно те не дозволити да постају “пијуни” и било коме продају националне интересе.

“Национални интереси ромског народа нису били у сукобу с интересима већинског народа, но интерес већинског народа није увијек био у складу с нашим интересом”, рекао је. Нагласио је и како су Роми своје интересе неријетко морали испуњавати сами, без подршке институција.

Фрањо Хабулин је, говорећи у име Савеза антифашистичких бораца, рекао је како је Хрватска данас, након 75 година, поновно суочена са фашизацијом. “Хрватску се гура у десно, велича се НДХ те војска и режим те државе, а то не можемо прихватити”, рекао је Хабулин. Оцијенио је и да такво редизајнирање историје, “Хрватску води у нове подјеле те нарушава њезин углед у међународној заједници”.

Изасланик Владе Томислав Толушић поручио је како свака жртва фашистичког или нацистичког режима заслужује пијетет и поштовање. “Роми су саставни дио хрватске историје и њихов је допринос у Домовинском рату био изниман, вриједан дивљења и захвалности. Историја неће заборавити ромске жртве било којих режима”, поручио је Толушић.

Роми данас у Хрватској, казао је, обогаћују мултикултуралности хрватског друштва те стога треба радити на њиховој чвршћој интеграцији у све поре хрватског друштва.

Загребачки градоначелник Милан Бандић подсјетио је како је недавно био у Брезовици па на Сребреници, Овчари и Керестинцу. “Све су то стратишта и кад човјек дође на та мјеста треба занијемити”, рекао је Бандић. Најавио је и како ће у јесен предложити да се изврши санација и конзервација  јасеновачког споменика.

“Мржња разара и убија, опрост је смирај душе, а заборав губљење идентитета”, поручио је Бандић.

Предсједник Савјета за национлане мањине Александар Толнауер рекао је како се у Хрватској мало пише и говори о страдањима у логорима НДХ.

“Не могу се релативизовати злочини у НДХ као ни они послије ’45 и у Домовинском рату”, рекао је Толнауер.

Присутнима су се кратко обратили и изасланик предсједника Хрватског сабора Дражен Баришић, помоћник министра културе Давор Трупковић и други.

Комеморацију у Уштици највеће је годишње окупљање Рома у Хрватској на мјесту највећег страдања ромског народа у овом дијелу Еуропе, а датум је симболично одабран на дан када је у Аушвицу убијена посљедња група од 2987 Рома.

Обиљежавање Међународног дана сјећања на ромске жртве холокауста у Хрватској се организује од 2012. Организатор је Савеза Рома у РХ “Кали Сара” уз подршку Савјета за националне мањине, Министарства културе, Министарства знаности, образовања и спорта, Спомен подручје Јасеновац, Града Новска и Опћина Јасеновац.

Уз представнике Рома, комеморацији су просуствовали и представници и изасланици Сабора, Владе, жупанија, градова и општина, представници дипломатског кора, међународне ромске организације, представници вјерских заједница, Савеза антифашистичких бораца и антифашиста, Спомен-подручја Јасеновац и невладиних организација.

Аутор: ХИНА

Извор: Nacional.hr