Među logorašima na Golom otoku i sin vojvode Mišića

Na nedavno objavljenom Udbinom spisku Golootočana našla se mnoga poznata imena, ali su neka i preskočena. Na spisku i Dragica Srzentić, koja je u Moskvu odnela Titovo „ne“ Staljinu

Vojislav Mišić, treći po redu sin čuvenog srpskog vojskovođe Živojina Mišića, samo je jedno od 16.090 imena golootočana koji su ostali upisani u arhivama Udbe, a preuzela ih je BIA i ustupila Arhivu Srbije. Kako su „Novosti“ već objavile, Arhiv i Institut za savremenu istoriju objavili su prvi put u Srbiji ovaj zvanični spisak, u knjizi „Zatočenici Golog otoka“.

Za razliku od svog najstarijeg brata Aleksandra, koji je dao život za Dražu Mihailovića, Vojislav, simpatizer komunista, 1948. proglašen je za narodnog neprijatelja i tri i po godine bio na Golom otoku. Morao je da prolazi kroz špalir nazvan „udri vojvodinog sina“.

Na Udbinom spisku nalazi se i ime Dragice Srzentić, poznate po tome što je odnela čuveno Titovo „ne“ Staljinu. Kasnije je uhapšena i robijala više od četiri godine u Stolcu sa prijateljicom, književnicom Milkom Žicinom. Tu je i ime akademika Dragoslava Mihailovića, kao i Vlade Dapčevića. Ima i imena Vuksana Kneževića, oca ministra Gorana Kneževića. Na spisku je Petar Komnenić, predsednik Skupštine Crne Gore, po kome je najozloglašenija „žica“ dobila ime – Petrova rupa. Muke su bile tako strašne da su se neki ubijali udarajući glavom o stenu, a Danilo Drezgić je sebi naoštrenom kašikom prerezao grlo i iskrvario na suncu.

Udbin spisak „krasi“ i ime čuvene novinarke Jovanke Ženi Lebl, koja je preživela nemačke logore, pa na Golom otoku završila zbog vica da je Jugoslavija osvojila rekord jer je uzgajila belu ljubičicu od 100 kila (aluzija na pesmu „Druže Tito, ljubičice bela“).

Ali mnogo je i imena koja se tu nisu našla, poput profesora Univerziteta u Sarajevu Aleksandra V. Solovjeva i njegove supruge Natalije, a pouzdano se zna da su uhapšeni 1949. Prema nalazima istraživača Aleksandra Arsenjeva, nema ni najmanje 20 ruskih emigranata u Jugoslaviji, koji su bili zatvarani. Upravnik Golog otoka Ante Raštegorac priznao je Vladimiru Dedijeru da je u logoru bilo zatočeno 18.000 ljudi na osnovu administrativnih kazni i još oko 13.000 na osnovu presuda vojnih i civilnih sudova.

Akademik Dragoslav Mihailović, koji je učestvovao u pripremi ovog izdanja, smatra da bi se spisak golootočana proširio ukoliko bi se otvorile arhive Kontraobaveštajne službe.

– Postoji još mnogo neotkrivenih dokumenata srpske tajne policije, kao i policije drugih država, koje su nastale posle raspada Jugoslavije. Na spisku, recimo, nije glumac Vlasta Velisavljević, koji je tri godine bio u vojnom logoru, nema ni Vukote Brajovića, oca glumca Vojislava Brajovića, za koga pouzdano znam da je bio na Golom otoku – kaže Mihailović.

Među imenima nema neosnovano kažnjenih, onih koji su umrli na izdržavanju kazne (400) ili po izlasku na slobodu (500). Nema ni proteranih, onih koji su sami otišli iz zemlje (belogardejci, strani državljani, optanti…), ekonomskih emigranata, rehabilitovanih. Ali tu su po jedan Egipćanin, „Brazilijanac“ i Francuz, četvoro Grka, šest Poljaka, 10 Austrijanaca i Nemaca, 87 Italijana, 64 Čeha, 22 Vlaha, 246 Mađara i 108 Rusa.

Poslednje tri žrtve otišle su na robiju kao ibeovci 1961, kada je Goli otok već zatvoren. Bili su to Mirko Đorđević (22) iz Beograda, Veljko Rakočević Batrić (23) iz Kolašina i Milan Narančić (42) iz Gospića.

IDEJA IZ 1920. GODINE

IDEJU da državni neprijatelji budu izolovani na nekom jadranskom ostrvu je još 1920. godine „lansirao“ tadašnji ministar unutrašnjih dela Svetozar Pribićević, a prihvatio je jedan od njegovih naslednika Milorad Drašković, koji je od predsednika Pokrajinske vlade za Dalmaciju Ivana Krstelja tražio da se odredi konkretno ostrvo za zatočenje komunista. Ono što predratne vlasti nisu stigle da sprovedu, realizovali su upravo komunisti.

KARDELjEV „BISER“

EDVARD Kardelj, u to vreme ministar inostranih poslova, hteo je da predloži UN da u Deklaraciju o ljudskim pravima unese amandman po kome svaka država, u interesu očuvanja reda i poretka, ima pravo da u upravnom postupku liši slobode na neodređeno sve koji ugrožavaju njenu nezavisnost, a na podstrek neke strane sile. Sprečio ga je, krajnje priseban, šef jugoslovenske delegacije u UN Aleš Bebler.

IMPRESIVNE BIOGRAFIJE

MEĐU 30.507 evidentiranih ibeovaca bilo je čak 17.362 učesnika NOP-a, devet učesnika Oktobarske revolucije, 233 predratna člana KPJ, 25 boraca španskog građanskog rata, 1.307 nosilaca „Spomenice 1941“, 587 ratnih vojnih invalida, 765 sekretara partijskih organizacija, 16 članova CK republika i osam CK KPJ, 3.908 oficira i 448 podoficira, 1.521 oficira i službenika Udbe i MUP, 170 sudija i tužilaca…

Autor: V. CRNjANSKI SPASOJEVIĆ – D. MATOVIĆ

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Na Golom Otoku procentualno bilo najviše Srba i Crnogoraca

Tajna Golog otoka: Preteča trgovine – šverca i Udbina …

Zahtevi za rehabilitaciju: Najveća odšteta 2,3 miliona …

UŠLI SMO U LOGOR – GOLI OTOK: Evo kako su ROBIJAŠI u …