Медаље отпора умјесто медаља насиља и злочина

Колико је сати у БиХ најбоље показује податак да се под окриљем федералног министарства за питања бораца додјељују медаље отпора Јусуфу Празини, Исмету Бајрамовићу, Рамизу Делалићу и сличним пријератним сарајевским криминалцима који су у рату систематски проводили језив терор над Србима, сматра политички аналитичар Ненад Кецмановић.

Када њима, 20 година послије рата, у једној половини БиХ званичне институције додјељују „медаље отпора“, док би у другој половини могли добити једино „медаље“ за насиље и злочине, онда постаје јасно, каже Кецмановић, да је међународно призната држава пукла надвоје, ако не и натроје.

„Те именоване и неименоване злочинце, који су српске цивиле клали, бацали у јаме, пребијали, избацивали из станова, пљачкали, њихови муслимански и бошњачки сународици славе као црне бисере, хероје одбране, првоборце“, рекао је Кецмановић Срни.

Поводом списка од 536 кандидата за ратно признање тзв. „медаља отпора“ коју је саставила комисија федералне Владе, међу којима су Исмет Бајрамовић Ћело, Рамиз Делалић Ћело, Таиб Торлаковић, Нијаз Каркеља Ниско, Јусуф Јука Празина, Кецмановић каже да су они дјеловали у униформама званичне полиције и Армије БиХ, а онда су их се њихови политички наредбодавци одрекли да у миру не би одговарали за заједнички злочиначки подухват.

Према његовим ријечима, Јуки су својевремено пјеване пјесме, а Цацина сахрана била је највећа у историји олимпијског града.

„Јука је убијен у Белгији, Цацо на Бистрику, Исмет Бајрамовић Ћело и Рамиз Делалић Ћело у подземним обрачунима, а убице никада нису пронађене“, истакао је Кецмановић.

Комисија Владе Федерације БиХ сачинила је списак од 536 кандидата за ратно признање тзв. „Медаљу отпора“, а када буде завршен требало би да има до 700 имена, од којих 475 Бошњака и 225 Хрвата.

Списак је предат министру за борачка питања бораца Зукану Хелезу, а потписало га је шест од 11 чланова Комисије.

Извор: