Медак: Нека звона звоне до Велебита VIDEO

Медак – Ту подно горостасног Велебита, скрасио се Медак. Примиро се у свом миру и тишини. Тишина је овдје, мој ти брате све гласнија, каже онако кроз сјету, наш домаћин, Мирко Загорац. Ипак игра му око, јер му је, каже, драго што нас поново види. Додаје како се пуно тога, од задњег сусрета, овдје ипак, промијенило није.

„Па ето, живи се и даље понајвише од тих мировина или пензија. То су све овдје људи у годинама. Ето кад сам ја један од млађих. А имам 74 године. Е онда можете замислити како се овдје живи. А и мало нас је. Почитељ, Медак, Папуча и Крушковац броје тек четрдесетак становника. Толико нас бар зимује овдје.“ каже Мирко Загорац.

Наш домаћин овдје је уједно и предсједник Мјесног вијећа, политички је активан и посветио се борби за бољи живот Срба у селима подно Велебита.  Није му лако, види се, али одустати, вели неће.

„Настојим колико год то могу да се више поради на бољим условима живота овдје, да некако људима олакшам да лакше дочекају смрт.  Гледајте, то је тако овдје, овдје нема дјеце, нема дјечјег плача, нема школе, ово овдје је као пут слонова, овдје људи дођу у позним годинама само да умру. Тако је то. Све је овдје борба. Да би човјек нешто направио, мора кроз трње газити. Сарађивати мораш са свима. Више пута мораш ићи у Госпић, мољакати, трудити се, борити се за сваки метар пута“ у грчу прича Загорац. 

И сам се каже пет година борио, по повратку из избјеглиштва да му се обнови кућа. Вратио  се у Медак 2000. године, након што му је жена умрла. Кућа му је била минирана. Све је било уништено. Није било крова. Ипак помоћ је стигла.

„Помогли су нам понајвише СДСС и Српско народно вијеће. Помогли су нам да се струја уведе овдје, вода, путеви уреде, али ето и сада има ту 17 домаћинстава  надомак Мрђеновца, који пола Лике напаја, а они немају воду“ каже  наш домаћин.

Нада и вјера ипак умиру посљедњи, збори Мирко. А још је чини се само вјера та која нас напустила није, стегнутог грла говори Мирко Загорац. Манастир је ту, каже, да Личане под своје скуте прими, да их са обје руке пригрли.  И тако је то овдје вијековима, вели и Драган Михајловић, парох Госпићко смиљански.

„Још крајем седамнаестог вијека, митрополит Атанасије Љубојевић, дошао је овдје у Медак, основао епархијски двор, који је изграђен 1695 године. Имамо податке да је на овом простору раније био дрвени храм,  истина на једној другој локацији,  те за овај, на овом мјесту, из 1724. године, који је касније обнављан, а освештао га је Теофан Живковић 1824 године. Храм је и током посљедњих ратова скрнављен, али и данас са њега звоне звона, вели јереј Драган Михајловић напоменувши да је овдје највеселије знало бити управо на Ивањдан.

Тада у Медак дође фоклор, „КУД Крајина“ из Београда,  Божо Травица протјера коње кроз село, а са свих се страна  скупе Личани, дођу у свој родни крај. Све нас је, све ово што се дешавало задњих годину дана пореметило, вели Драган Михајловић,  напоменувши да ће и поред свега на Ивањдан овдје сигурно бити лијепо вјерујући да ће се мјештани овог прелијепог мјеста подно Велебита, ипак скупити на Ивању.

У манастиру Медак се данас налази крст, који је освештан код јаме Бадањ, приликом овогодишњег обиљежавања страдања Срба у логору Јадовно. Наиме, власти Карлобага нису дозволиле да се овај крст нађе код јаме Бадањ на Велебиту, тако да је на крају завршио у Манастиру. Ту ће, ето чули смо бити до даљњег.

А ту ће упркос недаћама свим, вијековима одзвањати звона са звоника манастирског. Нека се чује до Велебита, нека звони нека одјекује, казаше на крају приче у овм дијелу Лике пркосне, у којем нашу репортерерску екипу и ове године срдачно дочекаше, као своје најрођеније, јер Лика ти је то мој ти брате, преноси ЕЛТА ТВ.

Извор: ГЛАС СРПСКЕ