Mauzolej za Teslu

Kako se približava rođendan, tako se iznova pokreću pitanja sahrane davno sahranjenog, a nikad umrlog velikana nauke i tehnike Nikole Tesle. Okrugle godišnjice dodatno uvećavaju broj reagovanja raznih ljudi, od laika do naučnika i sveštenika, u vezi s tim kako dostojno smestiti posmrtne ostatke jednog od najpriznatijih Srba koji su ikad živeli. Širom sveta, i tako već više od jednog veka. U stvari, od vremena nastanka njegovih najznačajnijih pronalazaka (poslednje dve decenije 19. veka), koji još predstavljaju okosnicu modernog tehničkog univerzuma (polifazne naizmenične struje, generatori, elektromotori, radio, daljinsko upravljanje i tako redom). Mnogi mediji nas zasipaju najrazličitijim nagađanjima „čiji je Tesla”, ali i time kako trajno i dostojanstveno obeležiti njegovo poslednje prebivalište.

I u „Politici” je 17. juna osvanuo tekst „Teslina urna u trouglu Muzej–Hram–Grad”. Iz teksta smo saznali da se Upravni odbor Muzeja Nikola Tesla protivi prenosu ovog „muzejskog eksponata” na neko drugo mesto, čak ni u portu Hrama Svetog Save. Slične dileme postojale su i pre deset godina, u jeku obeležavanja 150-godišnjice Teslinog rođenja. Pre dve godine je, najzad, Srpska pravoslavna crkva pristala, i kasnije više puta i tražila da se Teslina urna premesti u portu Hrama Svetog Save. To je nesumnjivo veliki korak napred u odnosu na ranija razmišljanja, ali ja mislim da sve to ipak nije dovoljno.

Kao apsolutno najveći izumitelj na području elektrotehnike (a kasnije i mašinstva), koji je svakodnevno tu pored nas, od jutra – kada uključimo neki električni (dakle, Teslin) uređaj, pa sve do odlaska na spavanje – mi smo u realnom „kontaktu” s Teslom, a ja bih voleo da budemo i u misaonom i emocionalnom, pogotovo oni koji se osećaju njegovim saplemenicima, dakle Srbima. Tesla je „vanvremenski Srbin” kojem pripadaju i vanvremenska obeležja. Mnogi predivni spomenici, skulpture, imenovanja, pa i crkvena lokacija njegovog potencijalnog grobnog mesta nisu, po mom mišljenju, adekvatni.

Zbog svega, zalažem se da se u Beogradu, na najekskluzivnijem mestu, sagradi prigodni „mauzolej Nikole Tesle”. To ne mora biti ni grandiozna, ni glamurozna, ni skupa građevina, ali je važna namena, tj. činjenica da u tom objektu miruje prah velikog Srbina. Time bi se, najzad, rešilo pitanje smeštaja Tesline urne, a SPC ne bi morala da objašnjava zašto ponovo želi da sahrani sina svoga sveštenika.

Lokaciju za mauzolej vidim na mestu sadašnjeg parkića između zgrade Skupštine grada Beograda (Stari dvor) i zgrade Predsedništva Republike (Novi dvor). Nikola Tesla imao je susrete s članovima obe dinastičke porodice: kraljem Aleksandrom Obrenovićem, početkom juna 1892. u Beogradu, i kraljem Petrom II Karađorđevićem, 1942. godine u Njujorku. Ne sumnjam da bi naše arhitekte osmislile adekvatnu građevinu, a da urbanisti i pejzažne arhitekte neće očajavati zbog nekoliko ari prenamenjenih parkovskih površina. Svi bismo dobili mnogo: građani Srbije, a posebno Srbi, najzad bi imali osećaj da su se prema Tesli poneli sa zasluženim pijetetom, grad bi dobio jednu novu i originalnu vedutu i turističku metu, a ceo svet bi video da smo zreo narod koji se odgovorno odnosi prema svojim velikanima. Simbolički, Tesla na narečenoj lokaciji delovao bi kao izmiritelj dveju srpskih dinastija. Samo velikanima njegovog „kalibra” treba da pripadne tako uzvišena misija.

*Profesor Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Izvor: POLITIKA

Vezane vijesti:

Na ognjištu Nikole Tesle | Jadovno 1941.

Čudo Božije pred rođenje Nikole Tesle: Kakav „Božji fenomen …

Georgina Đuka, majka Nikole Tesle: Talenat i dobrotu prenela …

A i dalje tvrde da je Hrvat: Ustaše u Jasenovcu surovo pobile …

Tesla kakvog ne znamo (1): Posvećen svojim vizijama | Jadovno …