Масовне злочине је чинила Хрватска, а не Немци

Предсједник Међународне комисије за истину о јасеновачким жртвама из Лондона Србољуб Живановић рекао је у Штокхолму да маасовне злочине у Другом свјетског рата нису чинили Нијемци, већ Хрватска држава својим расистичким законима и њена војска, усташе и двије трећине свештеника.

Излагање професора Живановића, учесника прве стручне комисије која је 1964. године вршила пробна ископавања у масовним гробницама у Доњој Градини, присутни су саслушали са интересовањем, али и запрепашћењем.

Стручњак из Лондона је током обиљежавања Дана сјећања на жртве јасеновачких логора, изнио обиље података о потресним налазима комисије, о својим досадашњим истраживањима масовног помора Срба, Јевреја, Рома и антифашиста, као и о резултатима до којих су дошли истраживачи из бивше Југославије и свијета.

„Нажалост, налази ове комисије су објављени тек 1992. године“, рекао је Живановић, који је појаснио да су клице мржње посијали свештенство Католичке цркве, Католичке акције и тадашње власти још почетком 20. вијека, када су се догодили масовни напади на Србе у Загребу.

Након тога су услиједили масовни злочини хрватских и аустоугарских војника у Србији за вријеме Првог свјетског рата.

„Послије пораза у том рату, код католичког клера и хрватских екстремиста је нарастао и кулминисао реваншизам и створени планови за уништење, прогон и покрштавање Срба. Ово је и спроведено у току Другог свјетског рата“, рекао је Живановић.

Он је објаснио да није чудно што становништво није довољно информисано о злочинима, јер је током комунизма парола о „братству и јединству“ била важнија од истине и додао да су комунисти још и у току Другог свјетског рата преговарали са усташама.

Живановић је навео примјер пред рат потписаног споразума између представника КПЈ Моше Пијаде и Милета Будака, касније високог функционера усташке НДХ.

На примједбе присутних да се ни данас довољно не ради на његовању достојног сјећања на неколико стотина хиљада јасеновачких жртава, пошто су некадашње пароле „братству и јединству“ замијењене новим захтјевима о потреби регионалне сарадње и помирења, Живановић је указао да ту остаје још доста да се ради.

Живановић види само извјестан помак у Републици Српској, гдје је уз сарадњу са стручњацима Музеја „Јад Вашем“ из Јеруслема започело укључивање грађе о Јасеновцу у школске програме.

Говорећи о бројним покушајима да се монструозни злочини у Јасеновцу потисну и умањи број жртава, Живановић је закључио да нема смисла спорити се о броју жртава и подвукао да масовне гробнице и посмртни остаци страдалих и данас постоје у Јасеновцу и Доњој Градини.

„То је највећи српски град под земљом и то нико не може оспорити. Остаје наша вјечна дужност да се и на стратишту Доња Градина изгради адекватно спомен обиљежје, које ће за сва времена достојно служити као страшна опомена будућим генерацијама“, рекао је Живановић.

Дан сјећања на жртве Јасеновачких логора обиљежен је у Штокхолму на годишњицу пробоја логораша 22. априла у Штокхолму, а јуче и у Храму Светог Саве у овом граду.

У оквиру програма приказан је документарни филм Бранка Лазића „Били су само дјеца“.

Организатори овогодишњег помена јасеновачким жртвама су НВО Биро Републике Српске у Шведској, Задужбина „Царица Јелена“ уз подршку АБФ и Парохије Свети Сава Штокхолм.

Извор:

Везане вијести:

Предавање Србољуба Живановића у организациjи Покрета ДДД